Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 320
    Пратите нас

    Иако су српско-руске духовне и културне везе изузетно дубоке, књиге које потписују аутори из Србије, уз блиставе изузетке попут Милорада Павића и Горана Петровића, ретка су појава у руским књижарама и библиотекама. Међународни сајам књига у Москви, на ком је Србија ове године почасни гост, прилика је да се овај пропуст исправи.

    Србију ће на московском сајму књига, који се одржава од 2. до 6. септембра, представљати петнаестак аутора чија су књижевна дела или стручни радови преведени на руски језик. Међу њима су Љубица Арсић, Гордана Ћирјанић, Гојко Божовић, Ласло Блашковић, Миодраг Раичевић, Милован Марчетић, Ана Ристовић, Ален Бешић.

    Сајам књига у Москви први је у низу књижевних манифестација на којима ће се српски писци представити иностраним читаоцима. Он на најбољи начин отвара нову страницу међународне презентације српске књижевности, уверен је министар културе Иван Тасовац.

    „Министарство је први пут расписало отворени позив на основу кога су послови презентације наше књижевности на сајмовима у Москви, Пекингу, Франкфурту и Лајпцигу поверени Српском ПЕН центру и Српском књижевном друштву. Тиме отварамо и нову страницу партнерске сарадње са струковним удружењима која под покровитељством Министарства имају потпуну аутономију у избору писаца који ће на најбољи начин представљати нашу земљу“, рекао је Тасовац на пријему за новинаре уприличеном поводом наступа Србије у Москви.

    Он је подсетио да је Министарство за наступе на међународним сајмовима ове године издвојило 21 милион динара. Прошле године је за ту сврху додељено 18,4 милиона динара, а 2013. свега 2,2 милиона динара. Повећан је и буџет за превођење дела српских аутора, па је ове године за ту сврху издвојено 34 милиона динара. 

    На српском националном штанду свакодневно ће бити организовани разноврсни књижевни програми који ће руским читаоцима омогућити да се упознају са српском прозом, поезијом, историографијом и публицистиком, рекао је за Спутњик писац и издавач Гојко Божовић, који у Москву иде у име Српског ПЕН центра. 

    Поред разговора с писцима из Србије, московски читаоци биће у прилици да сазнају више о Антологији савремене српске приче „Ухвати звезду падалицу“, да се информишу о едицији „Сто словенских романа“, а биће им представљена и руска издања дела српских аутора објављена у сибирском граду Тјумењу.

    „Српска књижевност је у овом тренутку позната захваљујући Милораду Павићу који је имао звездане часове у Русији, где су преведене практично све његове књиге, као и његове драме. У новије време најпревођенији и најприсутнији писац у Русији је Горан Петровић, чија дела објављују велики издавачи и која су практично у целини преведена на руски језик. Објављене су у новије време и књиге прозе Михајла Пантића, Владислава Бајца, Мирјане Новаковић, Гордане Ћирјанић, као и један значајан број књига српске историографије и српске публицистике“, напомиње Божовић.

    Као један од разлога због којих дела аутора из Србије нису довољно позната читаоцима у Русији Божовић види то што нема довољно преводилаца српске књижевности на руски језик, који би активно радили на откривању нових дела и нових писаца. 

    Божовић се, међутим, нада да ће програми на московском сајму књига, као и контакти које ће српски писци, преводиоци, издавачи и представници установа културе остварити с руским колегама, допринети бољој промоцији српске књижевности у Русији. Наступ Србије у Москви прати и детаљан каталог српске књижевности на руском језику. 

    Поред Србије, почасни статус на московском сајму књига имају Иран и Јерменија. До сада најамбициозније гостовање Србије у Москви тек је почетак књижевне сарадње двеју земаља. На  јубиларном, 60. Сајму књига у Београду, у октобру, почасни гост ће бити управо Русија.

    Тагови:
    културне везе, издаваштво, преводи, превођење, српска књижевност, сарадња, Московски међународни сајам књига, Милорад Павић, Љубица Арсић, Гојко Божовић, Гордана Ћирјанић, Горан Петровић, Иван Тасовац, Москва, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога