„Српски легат“ — традиција у модерном паковању

Пратите нас
Док српски држави врх у Унеску води дипломатску битку за очување српског културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији, група ентузијаста кроз фондацију „Српски легат“ низом акција труди се да очува историју, традицију и културу Србије, али и све оно што је значајно за Србију данас и што ће остати као заоставштина будућим генерацијама.

„Српски легат“ својим активностима жели да подигне свест грађана о култури, књижевности, уметности и другим аспектима српског наслеђа, каже за Спутњик један од оснивача и извршни директор Фондације Горан Личанин. 

Један од пројеката, под називом Нај@ има за циљ да се кроз промоције и изложбе на централним градским трговима житељи Србије упознају са својим пореклом и даљом и ближом историјом свој града.

„Покушавамо да из сваког града извучемо оно најбоље и најинтересантније, што га разликује од осталих српских градова и то радимо у области историје, културе, градских легенди, туристичких производа, природних богатстава…“, каже Личанин.

Јелица Илић, кустос Народног музеја Зајечар, града у којем је одржана прва изложба, за Спутњик објашњава да су се њени суграђани, кроз акцију „Нај@ Зајечар“ подсетили најсветлијих тренутака прошлости и познатих Зајечараца, који су део идентитета овог града.

„На једној страни, то је велики политичар Никола Пашић, затим његов савременик и политички противник Ђорђе Генчић, као и глумачка легенда Зоран Радмиловић и читава галерија људи који су осликавали овај град кроз историју. Изложба, између осталог, није обухватала само прошлост, већ и манифестације које и данас живе попут ’Дана Зорана Радмиловића‘ и чувене Гитаријаде“, каже Илићева.

© Српски легатНикола Пашић
Никола Пашић - Sputnik Србија
Никола Пашић

Горан Личанин из „Српског легата“ сматра да су савремене технологије и начин живота довеле до тога да је децу данас тешко одвојити од рачунара и видео-игрица. Зато је „Легат за децу“ посвећен управо најмлађима, којима се српска традиција представља на неконвенционалан начин, који им може бити близак и интересантан.

„Покушали смо да умотворине нашег народа преточимо у нешто што није формат уџбеника и што деци не би било досадно. Зато смо почели са серијом књига ’Српске народне пословице у стрипу“‘, каже Личанин.
Серијал књига и документарних филмова „Траговима великана“ говори о људима који су обележили српску историју, а прва романсирана монографија посвећена је глумици Радмили Савићевић. Сачињена је од више од 40 интервјуа њених колега, глумаца и редитеља, који сведоче о животу и невероватном таленту ове велике глумице.

Личанин верује да чувањем сећања на великане српске историје дајемо пример будућим генерацијама, и да сваки појединац мора бити свестан своје улоге у писању историје Србије.
„Лична иницијатива је јако важна, јер су сви ти људи о којима данас пишемо и причамо они који су као појединци покренули нешто велико и својим радом учинили много. Довољно је да поменемо два великана, Николу Теслу и Михаила Пупина, који су сами урадили више него две трећине научника у целом свету“, истиче Личанин.
„Да се не заборави“ je још један од сегмената „Српског легата“ у оквиру ког грађани шаљу материјале који су им значајни и за које желе да буду сачувани на веб-сајту Фондације.

„Историја није само у музејима и уџбеницима, већ и у фото-албумима, на таванима и у подрумима наших суграђана. Једног дана, када наследници који нису свесни тог великог богатства све то баце јер им заузима простор, они ће бацити не само део историје једне породице већ и историје Србије“, закључује Личанин.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала