Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 245
    Пратите нас

    Да ли је замисливо да годину дана Народна банка буде без гувернера?! За нас из позоришта Народно позориште је значајно као што је за државу значајна Народна банка.

    Сматрам да је скандалозно то што је Влада годину дана чекала да се огласи по питању конкурса за избор управника куће, да годину дана ћути и понаша се као да се тај конкурс није ни догодио, каже за „Спутњик“ редитељка Татјана Мандић Ригонат и додаје:

    „Уопште не желим да полемишем на тему да ли Божидар Ђуровић или Дејан Савић. На Влади је било да прихвати оно што је одабрао УО и препоручио министар културе, или да то одбаци.“

    Редитељка са сталним запослењем у националном театру, коментаришући ситуацију у овој кући каже да је она слична укупној ситуацији у друштву јер „све зависи од личне снаге, харизме, храбрости и упорности појединаца“.

    „Имали смо фантастичну сезону, одигране су веома значајне представе од ’Родољубаца‘, ’Марије Стјуарт‘, до ’Беле кафе‘ и ’Сирана‘. Какво год да је било и какве год фазе да је пролазило, Народно позориште је увек имало добре представе“, напомиње она.

    Са тим истим мерилом — урадити добру представу — ова редитељка почела је недавно пробе Чеховљевог „Иванова“, прве драме славног писца коју је написао са 27 година и за десетак дана.

    Зашто Иванов а не, рецимо Три сестреВишњик или Ујка Вања?

    — Дуго је у мени расла жеља да се сусретнем са Чеховљевим универзумом, а „Иванов“ је вероватно најближи у мом тренутном поимању света, себе и времена. Та драма управо у својој несавршености остаје отворена за нова читања и за неку врсту истраживања позоришног језика и Чеховљевог света. Иванов је комад замка, за њега кажу да је руски Хамлет. Он је антијунак, човек у најбољим годинама који је био веома ватрен и оптимистичан, гледао је у живот с поверењем са којим се, као сам каже, гледа у очи сопствене мајке, а онда је одједном пао у депресију, постао је уморан. Мислим да је то питање умора од живота, тај осећај засићености, нешто са чим могу генерацијски да се идентификујем.

    — Чеховљев јунак више не разуме себе ни свет у којем живи. Свет је постао толико контрадикторан, изломио се на хиљаду комадића и тешко га је повезати у целину. А када човек више не може да ратује са светом, ту енергију окреће против себе самог. И то врћење укруг и окретање животне енергије против живота јесте нешто што препознајемо као нашу причу. Није случајно што се „Иванов“ сада поставља на многим светским сценама. Очигледно у том лику и у тој драми има нешто што осећамо као тињајуће у времену у коме живимо.

    Пре Чехова радили сте режију и драматизацију романа Зли дуси Достојевског.

    — Имала сам прилику неколико пута да радим оно што је сфера мог интересовања независно од позоришта. Привлачи ме руска класика али и савремена руска драма. Први велики руски роман који сам режирала био је „Лолита“ В. Набокова, потом сам радила драматизацију „Мртвих душа“, Достојевског и сада Чехова. То су различити писци. Код Достојевског су ликови као ужарене идеје које човека или униште или препороде. Код Чехова је то потпуно друга врста приступа људима — код њега је то човек у малом, са свим својим слабостима.

     

    Тагови:
    култура, позориште, Народно позориште, Татјана Мандић Ригонат, Антон Павлович Чехов
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога