Београд+ 12°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Штанд Србије на сајму

    У Москви се отвара Центар словенских култура (фото)

    © Sputnik/ Јована Вукотић
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 494170

    Септембар је за љубитеље књижевности у Москви почетак „нове сезоне“. На Међународном сајму књига, који је почео у среду, ове године учествује више од 500 излагача из целог света. Програм српске делегације је, традиционално, привукао пажњу руске публике истанчаног књижевног укуса.

    Другог дана Сајма књига у Москви, за српски штанд је владало огромно интересовање. Многи су застајали да погледају „чудну“ ћирилицу — а потом, када би схватили да се ради о српској литератури, остајали би да чују предавања и разговоре с писцима.

    На дневном реду нису биле само дискусије о књижевним делима већ и о неким организационим моментима — наиме, свој наступ на штанду имали су и представници београдског Сајма књига, који су московској публици представили историјат те културне манифестације, која је изузетно значајна за Србију.

    Амбасадор Славенко Терзић на сајму
    © Sputnik/ Јована Вукотић
    Амбасадору Славенку Терзићу на сајму је уручена награда "Тера инкогнита"

    Др Зоран Аврамовић, председник организационог одбора београдског Сајма књига, за радио Спутњик каже да је београдска делегација током презентације московску публику подсетила да се култура књиге и читања у Србији негује од давне 1893. године, док је његова колегиница Мирјана Лукић додаје да је београдска сајамска делегација у Москву дошла пре свега с намером да оствари контакте с потенцијалним излагачима из Русије.

    „Наш главни циљ је да руски издавачи дођу у Београд, али желимо и да у Русији представимо српске издаваче — учеснике Сајма књига. С московским Сајмом имамо изузетно квалитетну сарадњу и размену услуга, која нам помаже да са мање новца узајамно представимо културу издаваштва у наше две земље“.

    Сергеј Кајкин, главни организатор Међународног сајма књига, у разговору за Спутњик подсећа да је прошле године Србија имала статус специјалног госта у Москви, као и одличан штанд са веома квалитетним програмом.

    „Добри прошлогодишњи резултати довели су до тога да потпишемо нови, веома квалитетан уговор о наставку сарадње. У октобру с великим задовољством идемо у Београд — за руски штанд на београдском Сајму припремили смо програм у којем ће бити много више сусрета читалачке публике с руским ауторима, али и представљања књига“.

    Књиге на српском штанду на сајму.
    © Sputnik/ Јована Вукотић
    Књиге на српском штанду на сајму.

    Кајкин додаје и да га веома радују нови договори с представницима Београдског сајма јер, како каже, постоји снажна жеља обе стране да се руски писци српској публици представе на најбољи и најквалитетнији могући начин.

    Награда српском амбасадору

    Међу многобројним програмима другог дана Сајма књига у Москви, уприличена је и додела награда „Тера инкогнита“, коју сваке године добијају аутори документарних и уметничких књижевних дела, друштвених истраживања, али и других пројеката из области уметности. Награда се додељује аутору који изабрану тему обради из неког новог угла, или покуша да је прикаже свету на другачији начин.

    За капиталну монографију „Стара Србија — Драма једне цивилизације“ награду је ове године добио српски амбасадор у Москви Славенко Терзић. Он се захвалио издавачкој кући, али и Наталији Нарочницкој, председници Фонда историјске перспективе, који су помогли да ово дело угледа светлост дана.

    „Моја књига тиче се историје српске културе и српске цивилизације. То су пре свега сами Косово и Метохија, али и околни региони. Мислим да речи ’драма једне европске цивилизације‘ у наслову моје књиге све говоре“, рекао је Терзић.

    Квалитет, не квантитет

    Књиге на српском штанду на сајму.
    © Sputnik/ Јована Вукотић
    Књиге на српском штанду на сајму.

    У поподневним часовима уследиле су дискусије и представљање различитих дела и пројеката.

    Писац и директор „Архипелага“ Гојко Божовић говорио је о пројекту „100 словенских романа“ и „Форуму словенских култура“. Зорислав Паунковић је представио „Руски алманах“, збирку руских дела преведених на српски језик, а о специфичности превођења дела чувеног руског песника, есејисте и драматурга Јосифа Бродског на српски језик говорила је Неда Николић Бобић.

    Јулија Созина, представница Библиотеке иностране литературе из Москве — институције која је важна спона руско-српске сарадње у области књижевности — у разговору за Спутњик нагласила је да је, кад је посреди издавање српске литературе на руском и обрнуто, комерцијални успех „пожељан, али не и одлучујући критеријум“.

    Центар књиге „Рудомино“, који је део Библиотеке иностране литературе, има, каже Созина, нешто „глобалније“ циљеве — да широкој публици у Русији представи најквалитетнија дела из Србије, па чак и она мање познатих аутора. У том процесу, наглашава наша саговорница, кључна је улога преводиоца — онога ко читаоцу до танчина преноси мисли и речи самог аутора.

    Отварање 29. Московског међународног сајма књига
    © Sputnik/ Евгения Новоженина

    Јулија Созина додаје и да је током дугогодишње каријере приметила да су млади преводиоци ти који много детаљније и „дубље“ раде на неком тексту.

    „Често се прослављени преводиоци веома олако прихватају посла и не раде довољно пажљиво. Нажалост, данас немају све издавачке куће могућност да ангажују и лектора и коректора — али ја увек гласам за квалитет испред квантитета“, категорична је Созина.

    На крају разговора за Спутњик, Созина открива и да је, у договору с Форумом словенских култура из Љубљане, донета одлука да се у Москви, и то баш у Библиотеци иностране литературе, отвори Центар словенских култура чији ће рад, преко својих дипломатских представништава, моћи да помажу и министарства културе свих заинтересованих словенских земаља.

    Тагови:
    књиге, култура, сајам, Међународни сајам књига у Москви, Славенко Терзић, Москва
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога