Београд-3°C
Ниш-5°C
Слушајте Sputnik
    Сајам књига у Београду

    Књиге у руке, сад је време за читање: Отворен Сајам књига (фото)

    © Tanjug/ Сава Радовановић
    Култура
    Преузмите краћи линк
    0 101

    Уз звуке фанфара и музичке нумере „Што те нема“ оперског првака Оливера Њега и пијанисте Николе Рацкова, вечерас је званично почео 61. Међународни београдски сајам књига.

    Сајам су отворили писац, професор Филозофског факултета у Новом Саду и председник Матице српске проф. др Драган Станић (познатији као Иван Негришорац) и иранска редитељка и списатељица Наргес Абјар, пошто је Иран ове године земља почасни гост.

    Наргес Абјар, која је захвалила на части да њена земља буде почасни гост Међународног београдског сајма књига, подсетила је да је роман „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића пре 40 година објављен у Ирану, додавши да је то књига од око 400 страница чијим читањем се „може закорачити у свет житеља малог места који на обали Дрине живе четири века“.

    Иранска редитељка и списатељица Наргес Абјар отворила је Сајам књига.
    © Tanjug/ Сава Радовановић
    Иранска редитељка и списатељица Наргес Абјар отворила је Сајам књига.

    „Ненаметљива моћ књиге лежи управо у томе што је у стању да са четири стотине папирних страница подигне мост који повезује четири стотине година живота и, затим тај исти мост продужи до сваке куће у свету, до сваког језика и културе. Листање ове књиге, док седим у свом дому удаљеном неколико хиљада километара, попут птице ме одводи на реку: у летњу жегу, петнаести век, у маштарије деце која лове рибу, међу отиске стопала древних јунака…“, наставила је иранска књижевница.

    Према њеним речима, у Ирану се преводе и објављују скоро сва значајна светска дела.

    „Историјат писања у Ирану сеже у древно доба, у време када су књиге исписиване на каменим плочама и касније животињским кожама. Превођење књига, такође, сеже у епоху Ахеменида, око пет векова пре нове ере. У древном Ирану реч ’књига‘ се употребљавала за ’свету књигу‘, а писање и писменост су, исто тако, сматрани светим“, истакла је она.

    Она је рекла да сада пишу за људе у Ирану који живе са књигом и са правом се похвалила да сваке године у Ирану око шест милиона Иранаца посети Међународни техерански сајам књига, да је у последње четири године објављено око 300.000 наслова, међу којима је 160.000 оних којима је то прво издање.

    Отварање 29. Московског међународног сајма књига
    © Sputnik/ Евгения Новоженина

    „Пре око седамдесет година Иранке су узеле перо у руке и почеле да пишу и зато са поносом могу да кажем да је, сагласно новим подацима, активно присуство жена на иранској књижевној сцени сада у порасту. Данас у Ирану на сваких пет мушких писаца постоје три списатељице, чија дела се објављују и интензивно читају“, рекла је угледна гошћа из Ирана.

    „Писци, било да су мушкарци или жене, стварају књиге, а књига је оно магично и бесмртно достигнуће људског рода које повезује и спаја наше нараштаје, и по речима Волтера: Њени листови су попут крила која наш дух узносе у блистави свет“, нагласила је Наргес Абјар.

    Она је на крају свог обраћања упутила позив званичницима Међународног београдског сајма књига и издавачима из Србије да дођу на Међународни сајам књига у Ирану, чији је овогодишњи мото гласио: „Сутра је касно за читање“.

    „Зато, почнимо да читамо већ данас“, закључила је свој говор овим речима гошћа из Ирана.

    Негришорац је поздрављајући угледне госте упутио позив присутнима: „Отворимо књиге, удубимо се у њих, па ће се и нама свет отворити пред очима и удубити се у нашу свест“.

    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/ Радоје Пантовић
    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/
    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/ Радоје Пантовић
    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/ Радоје Пантовић
    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/ Радоје Пантовић
    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/
    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/ Радоје Пантовић
    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/ Радоје Пантовић
    • 61. Београдски сајам књига
      61. Београдски сајам књига
      © Sputnik/
    1 / 9
    © Sputnik/ Радоје Пантовић
    61. Београдски сајам књига

    „Свет око нас јесте управо то — најсложенија могућа књига коју ваља ишчитавати без наде да ће се икада дочитати до некаквог фиктивног краја“, приметио је он.

    Према речима књижевника, „у том ишчитавању пак ваља научити језик којим је књига написана и језик на којем свет почива, јер, на почетку свега беше Реч, Логос, а ту логосну суштину света ваља очувати уколико желимо да и свет и људски род, па и књиге, и надаље постоје“.

    „Стога, читање књига, учење језика и разумевање света јесу само различити аспекти исте ствари“, сматра Негришорац.

    Он је приметио да „књиге чезну за својим читаоцима онолико колико читаоци чезну за књигама“.

    „У том призивању се трага за тајновитом шифром међусобног препознавања — препознавања књиге у језику и свету, препознавања језика у књизи и свету, препознавања света у језику и књизи! У том препознавању, ма колико игриво оно било, збива се нешто судбински важно и нешто, у егзистенцијалном смислу, неопозиво“, нагласио је Негришорац.

    Према његовом мишљену, „књиге непрестано иду у сусрет својим читаоцима, оне настоје да дођу до свих који језички домашују до ње и који су вољни да језиком конституишу свет у којем живимо, али ова комуникација исто тако настоји да прошири братство људи изграђено управо око култа књиге и читалачке страсти која тај култ утемељује и прати“.

    Београдски сајам књига, истакао је Негришорац, „представља место стварнога сусретања учесника књижевне комуникације, а од тога суочавања очи у очи сви учесници имају многоструке користи и драгоцених подстицаја“.

    „Овај сајам означава тренутак славља којим се у језику, посредством књиге, пред нама отвара читав свет, са многим својим језицима и тајнама, лепотама и ругобама због којих вреди живети“, истакао је Негришорац.

    „Зато, радујући се због оваквих сусретања, објавимо да је дошао тренутак да 61. пут по реду кренемо једни другима у сусрет: отворимо се књизи да не бисмо остали затворени у самоме себи!“, позвао је српски књижевник проглашавајући Сајам отвореним.

    Отварању су присуствовали министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, секретарка за културу Града Београда Ивона Јевтић, представници амбасаде Ирана, земља почасни гост сајма, представници јавног и културног живота Србије.

    Тагови:
    књижевност, култура, Међународни сајам књига у Београду
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога