Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Др Захи Хаваз

    Славни египтолог за Спутњик: За владавину светом најважније правда и истина

    © YT/OxfordUnion
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1294
    Пратите нас

    Древни Египћани су се водили законом правде и истине. Зато су они били ти који су владали светом. Гајили су идеје о националним пројектима, као што је било грађење пирамида које је уједињавало целу нацију, те би савремено човечанство имало доста тога да научи од њих, каже у ексклузивном интервјуу за Спутњик најпознатији египтолог др Захи Хаваз.

    Један од најугледнијих археолога света, бивши министар Египта за антиквитете доктор Захи Хаваз, тренутно је директор научног комитета за надзор истраживања Кеопсове пирамиде и директор пројекта истраживања гробница у Долини краљева. У ексклузивном интервјуу за Спутњик он открива да је у овом тренутку у потрази за несталим некрополама које још увек нису пронађене, а то су гробнице Аменхотепа I, Тутмосиса II, Рамзеса VIII, и краљица 18. династије које су сахрањене у Долини краљева. Са доктором Хавазом разговарали смо о најновијим открићима из области археологије, проблему скрнављења историјских споменика услед оружаних сукоба у свету, као и о почецима његове вишедеценијске каријере.

    „Моје прво откриће догодило се пуно година пре него што сам почео да радим на Платоу Гизе, на ископишту Ком Абу — Бело у делти Нила. Тамо сам пронашао статуу грчке богиње лепоте и љубави Афродите усред египатске гробнице. Док сам радио на ископавању пронађене статуе, рекао сам да сам пронашао своју љубав. Од тог тренутка јавила се моја страст према археологији. Прво откриће у области Гизе десило ми се по повратку са Пенсилванијског универзитета, где сам бранио свој докторски рад. У то време сам радио на ископавању западне некрополе Кеопсове пирамиде. Чистио сам око гробнице и сасвим случајно пронашао другу гробницу патуљка. Поред ње налазио се подрум, а у њему велика статуа седећег патуљка од базалта која је имала натпис на хијероглифском писму: ’Онај који задовољава Његово величанство сваки дан‘. Овај антиквитет данас краси Каирски музеј“, присећа се Хаваз за Спутњик великог узбуђења након свог првог археолошког открића.

    Шта је важније у археологији — срећа или знање?

    — И једно и друго. Ако имате знање, без среће вам ништа не значи, а ако имате срећу, без знања сте такође немоћни. У докторској дисертацији сам написао једно поглавље о гробницама градитеља пирамида и објаснио да би гробови требало да се налазе јужно од Хеит ел Гораба, древног каменог зида у Гизи. Такође сам образложио зашто би гробнице требало да буду позициониране баш на том месту. Када смо почели са ископавањима, наишли смо на велику хумку песка, која би изискивала минимум две године копања. А онда смо угледали жену која је јахала коња. Нога њеног коња је запала у рупу, и захваљујући тој рупи открили смо циглани зид који је затварао улаз у гробницу. Ова прича је доказ да успех лежи у комбинацији знања и среће, пошто смо захваљујући коњу завршили ископавање много пре планираног рока.

    Недавно је у близини Каира пронађена монументална статуа за коју се сматра да представља Рамзеса Великог. Да ли сте стигли да је видите?

    — Пронађен је торзо велике статуе и њена глава, тежи око 8,5 тона и на њој је уписано име Псматика I, првог краља 26. династије, а не Рамзеса II. Заправо Псматик и његова династија нису градили овако велике статуе, тако да верујем да је овај кип првобитно направљен за Рамзеса II, a Псматик га је присвојио, уклесао своје име на њега и поставио га на предњи део храма бога Ра као лични дар и дар Рамзеса II, посебно јер је његов отац био високо позициониран свештеник у Хелиополису. Из тог разлога му је толико било стало до култа бога сунца Ра.

    Каква је свест савремених Египћана о њиховим древним прецима? Чула сам да се у школама не посвећује довољно простора древном Египту… Ако је ова тврдња истинита, шта је разлог?

    — Од 2002. до 2010. године спровео сам велику кампању под називом „Древни Египат Египћанима“ тако што сам направио серију филмова и документараца, покренуо едукацију за децу у музејима и објављивао чланке у новинама. Такође, када смо послали робота у Велику пирамиду да открије све њене загонетке, пронашао сам троје тајних врата. Цео програм је приказан уживо са циљем повећања интересовања Египћана за њихове антиквитете. Тако да могу да кажем да сада постоји свест људи о вредности тих антиквитета.

    Такође се прича да земља никада није инвестирала довољно у истраживања. Државни план је био да допусти страним истраживачима да врше ископавања уз одношење великог процента ископаних антиквитета… Ако је ово истина, како решити овај проблем?

    Египатска краљица Нефертити
    © Sputnik / Дмитрий Коробейников

    — Није истина. Од 2002. до 2010. до свих великих открића се дошло преко мојих ископавања, као што су она у Долини Златних мумија, гробницама градитеља пирамида, моја ископавања у Долини краљева, и анализе мумија фараона. Од 2011. до данас не постоје материјална средства за египатске мисије и сада су странци ти који их финансирају. Није тачно да су стране мисије узимале антиквитете са локалитета, једино што им је било дозвољено је размена научних информација. А ова подела ископаних драгоцености коју сте поменули била је карактеристична за прошли век.

    Данас смо сведоци уништавања историјске и културне баштине широм света услед ратова, расне и верске нетрпељивости. Са гледишта једног од најпознатијих археолога света, шта треба урадити како би се подигла свест људи о овом проблему?

    — Мислим да је решење у обуци кустоса из музеја у Сирији, Либији и Ираку како да сакрију важне артифакте унутар музеја. Онда они треба да едукују археологе на терену како да сакрију значајне споменике. А Унеско и Арапска лига треба да организују археологе и пошаљу их да што пре раде на конзервацији споменика које су уништили ти фанатици.

    Цео живот сте посветили археологији. Какав је осећај живети сваки дан хиљадама година у прошлости?

    — Предивно је живети у прошлости. Врло је узбудљиво и тешко да се може описати то осећање ако га не доживите.

    Шта би, по Вашем мишљењу, данашње човечанство требало да научи од древне египатске цивилизације?

    — Као прво, Египћани су се водили законом који су називали „Маат“, а то је концепт правде и истине. Управо зато су они били ти који су владали светом. А као друго, гајили су идеје о националним пројектима, као што је било грађење пирамида које је уједињавало целу нацију. То су две најважније ствари.

    Коју још мумију, гробницу или храм прижељкујете да откријете?

    — То је дефинитивно гробница архитекте Имхотепа, који је пројектовао најстарију Зосерову пирамиду. То је у почетку био само сан, а онда сам се бацио у потрагу за овом гробницом 2010. године. Мислим да се она налази у области коју смо претражили радаром у близини Тетијеве гробнице. На том месту наишли смо на велику структуру димензија 50 са 90 м. Друга ствар коју сам одувек прижељкивао је да сазнам шта се налази иза тајних врата Кеопсове пирамиде.


    Тагови:
    археологија, Захи Хаваз, Египат
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога