Слушајте Sputnik
    Амбасадор Србије у Русији и дописни члан САНУ Славенко Терзић

    Дугорочни аустроугарски програм „дробљења“ Срба

    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Култура
    Преузмите краћи линк
    1590

    Верски фактор одувек је имао важну улогу у европској и српској историји, а има је и данас. У великој мери определио је историјски развитак српског народа, оценио је дописни члан САНУ и амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић.

    На последњем, шестом предавању у оквиру циклуса посвећеног контроверзама у српској историографији, насловљеном „Етничко и верско у процесу српске националне интеграције“, Терзић је истакао да научно објашњење тешко размрсивог етничко-религиозног чвора захтева одговор на најмање два питања. Прво је у којој је мери српско политичко и културно вођство у превазилажењу тешког историјског наслеђа успело да изгради успешни политичко-културни модел обједињавања Срба.

    Још једно важно питање, по његовом мишљењу, јесте у којој су мери спољни фактори укључујући и суседе у тежњи да онемогуће уједињење Срба успевали да користећи историјско наслеђе даље продубљују српске политичке, културне, религиозне, као и регионалне деобе.

    Фактор историјског наслеђа, односно непостојања сопствене државе, вековима и вишевековни живот у туђим државама оставио је дубок траг, рекао је Терзић и додао да су се током 19. и 20. века сукобљавали интегративни и дезинтегративни чиниоци српске нације који се могу пратити и у наше време.

    Амбасадор Србије у Русији и дописни члан САНУ Славенко Терзић
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Амбасадор Србије у Русији и дописни члан САНУ Славенко Терзић

    „У политичком смислу када је реч о спољним чиниоцима најбољи дугорочни програм фрагментације српског народа имала је Аустроугарска, а потом њени наследници на јужнословенском простору, а у мањој мери идеологија османизма“, навео је он.

    С друге стране, најбољи пут за обједињавање Срба је, како је рекао, онај који је саветовао Стојан Новаковић: културни, јер су културно-просветне тековине увек дуготрајније него политичке.

    Терзић је подсетио да је још је Вук Караџић констатовао да на јужнословенском простору живи пет милиона душа које говоре један језик, али се „по закону“ (вероисповести) деле на три: три милиона њих се зову Срби, а остали не желе да се зову Срби.

    Велики део излагања говорник је посветио томе како су Срби мухамеданске вере престали да се зову Србима, а како су са историјских територија на којима су живели, пре свега у Далмацији и Дубровнику, нестали Срби католици.

    Описујући „бошњачки пројекат“ Аустроугарске, он је подсетио да је још Вењамин Калај 1877. саставио план покатоличавања босанских муслимана, а 1881. Аустроугарска довела језуитски ред у Босну да доврши прозелитску улогу.

    Политика Комунистичке партије Југославије била је, по његовим речима, у великој мери наставак аустроугарске политике. Аустроугарски и католички клерикализам је после Другог светског рата нашао савезнике у кључним личностима комунистичке Југославије, констатовао је Терзић.

    Предавању је, поред бројних академика на челу са председником САНУ Владимиром Костићем и представника научне заједнице, присуствовао и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.

    Тагови:
    САНУ, Срби, Славенко Терзић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога