Београд+ 4°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Представа Сведобро

    Сведобро, у свету у којем ништа није добро (фото)

    Ђорђе Крстић
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Дејана Вуковић
    0 21

    Драмом „Сведобро“ Стевана Вранеша, Народно позориште из Ужица вечерас отвара сезону.

    Стеван Вранеш
    Ђорђе Крстић
    Стеван Вранеш

    Отићи или остати, борити се или одустати, помоћи себи или другима, кључне дилеме генерације која је младост провела у транзицији, а сада „најбоље године“ дочекује пуна ожиљака, отвара драма „Сведобро“ Стевана Вранеша, чијом ће праизведбом Народно позориште из Ужица вечерас (15. септембра) отворити сезону.

    Недоумица како даље, без снаге за промене, али и без могућности да се само одустане — окосница је односа две најбоље другарице, чије су судбине, иако живе различите животе, снажно повезане, проблеми слични, а начин на који се суочавају са њима различит. Њихова љубав је велика колико и њихове непомирљиве разлике.

    Представа „Сведобро“
    Ђорђе Крстић
    Представа „Сведобро“

    У представи, коју режира уметнички директор ужичког позоришта Немања Ранковића, играју Тања Јовановић, Биљана Здравковић, Тијана Карајичић, Игор Боројевић и Бранислав Љубичић.

    На питање шта је то „сведобро“ у свету у којем ништа није добро, Стеван Вранеш за Спутњик одговара:

    Представа „Сведобро“
    Ђорђе Крстић
    Представа „Сведобро“

    „’Сведобро‘ је локација на којој се одиграва овај комад, измишљено место у западној Србији, негде на граници са Босном, у шумама, планинама, удаљеним, забаченим селима до којих се тешко стиже. У пренесеном значењу ’Сведобро‘ је оно за чим трагамо целог живота. То је неко место унутар нас где се осећамо добро, спокојно, пријатно, где смо срећни и задовољни, где смо окружени људима који нас воле, које ми волимо, где је безбедно. Имам утисак да је то оно за чим сви трагају.

    Представа „Сведобро“
    Ђорђе Крстић
    Представа „Сведобро“

    Подсетивши да је срећа као тема, поготово последњих година, нешто о чему се много прича јер „сви траже срећу“, Вранеш каже да ни његови јунаци нису изузетак.

    „И они траже место где ће за њих бити све добро што у овом тренутку и у данашњем координатном систему у којем живимо представља велики изазов и тешкоћу за свакога од нас. Да ли га налазе јунаци ове драме тешко је рећи. Они који су је читали видели су то на различите начине, за једне је то било оптимистично, за друге тешко, чак и мало трауматично. Верујем да ће и публика различито доживети то да ли јунаци моје драме проналазе своју срећу или не.“

    Представа „Сведобро“
    Ђорђе Крстић
    Представа „Сведобро“

    А на питање како се и зашто један дипломирани драматург после 15 година проведених у бизнису враћа писању и да ли је стваралачки порив јачи од свега, Стеван Вранеш каже да је повратак природан и да већ има крокије нових драмских прича.

    „Писање је потреба и нешто што је, колико год сам то стављао са стране свих ових година, борећи се са изазовима другачијег посла, увек негде постојало, као идеја да ћу се једног дана вратити свом основном позиву и да ћу написати поново неки драмски текст или филмски сценарио. Шта год да се дешава у мом пословном животу, ово је део, без кога, сада ми је потпуно јасно, ствари не би могле да буду комплетне. Већ радим на новом комаду у којем се враћам у урбану средину, у родни Београд, судбинама људи који ме окружују. Људи који су око мене, њихове судбине и приче — то је оно што ме занима. Не чекам на инспирацију, сви ти делићи приче се стално склапају у мојој глави, понеку цртицу запишем негде, на папиру, на телефону. Некад је то једна реченица. Цела драма ’Сведобро‘ кренула је из једне реченице коју сам рекао у разговору са својом супругом. Она је проткана кроз драму, али из тог интимног разговора отворио се цео свет јунака.“

    Представа „Сведобро“
    Ђорђе Крстић
    Представа „Сведобро“

    О очекивањима од вечерашње премијере Стеван не жели много да говори, мада је, каже, задовољан оним што је видео на проби.

    „Био сам у Ужицу да видим у целини постављен комад и јако сам задовољан. Све се некако спојило у целину, али док не изађете пред публику, док не осетите у сали, није то ни питање аплауза, него док то не осетите, док не видите лица публике, то како излазе из сале — не знате шта сте тачно урадили.“

     

    Тагови:
    Сведобро, Стеван Вранеш, Ужице
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога