Београд+ 1°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    Ружичаста свиња позната са омота Пинк Флојда изнад Батерси електране у Лондону.

    Тринаест детаља које крије једна од најлепших песама

    © AP Photo/ Joel Ryan
    Култура
    Преузмите краћи линк
    0 180

    Можда „Wish You Were Here“ (Волео бих да си овде) није најпознатија песма легендарне рок групе Пинк Флојд, али свакако важи за њихову најлепшу баладу.

    Истоимени албум је по објављивању, 1975. године, постигао тренутни комерцијални успех, па иако је у почетку добијао различите рецензије, издање је на крају прихваћено од стране критике. Са друге стране, публика га је одмах прихватила. Штавише, матична издавачка кућа „Харвест рекордс ЕМИ“ није могла да одштампа довољно примерака албума како би задовољила комерцијалну потражњу.

    У наставку доносимо 13 занимљивости у вези са „Wish You Were Here“ (Волео бих да си овде).

    1. Велики део албума посвећен је оригиналном вођи бенда, Сиду Барету, који је због злоупотребе дрога и менталне болести постао једна од најтрагичнијих фигура рок музике. Он је „Луди дијамант“ (Crazy Diamond) из наслова две епске нумере којима се отвара и затвара албум.

    2. Песма „Wish You Were Here“ (Волео бих да си овде) говори о одвојености од света, осећању са којим много људи пролази кроз живот. Реч је о томе како људи излазе на крај са светом, повлачећи се физички, ментално или емоционално. Роџер Вотерс је навео да му је инспирација био Сид и његова борба са шизофренијом.

    3. Вотерс је такође рекао да је песма заснована на поеми коју је написао о Сидовом удаљавању од стварности. Спомиње се и то да су Сидови пријатељи у његову кафу додавали ЛСД, што га је на крају довело до менталног слома.

    4. Ово је био редак случај да су главни аутори бенда Вотерс и Гилмор међусобно сарађивали на песми. Наиме, они су веома ретко писали заједно. Гилмор је написао риф који отвара песму и у студију га свирао прилично брзо, све док га Вотерс није чуо и замолио га тај део одсвира спорије. Остатак нумере је изграђен управо на тој основи, тако што је тандем заједнички написао музику за строфе и рефрен, док је Вотерс додао текст.

    5. Песма умногоме одражава осећање бенда док су снимали албум. Вотерс је имао осећај да не улажу довољно труда у снимање.

    6. Када песма почне, звучи као да долази са радија који се чује негде у даљини. Тај део симболизује удаљеност између слушалаца и музике.

    7. У 26. секунди песме можете чути накашаљавање. Ово је замишљено како би се створио ефекат особе која слуша радио, док истовремено почиње да прати песму својом гитаром. У 31. секунди можете чути мало шмрктање. Гласине кажу да све ово симболизује Гилморов престанак пушења цигарета, али то би и даље могла бити споменута особа поред радија, за још реалнији ефекат.

    8. На крају, док дува ветар, можете чути звук виолине коју је одсвирао Стефан Грапели, француски џез музичар, који је снимао у оближњем студију. Чланови Пинк Флојда су га замолили да гостује на песми, када су сазнали да је ту.

    9. Теме комплетног албума су одсутност и удаљавање. Група је одабрала ову песму као насловну нумеру, јер њен назив сумира споменуту поруку издања. Сторм Торгерсон, човек који је направио омот албума, први је предложио „Wish You Were Here“ као наслов албума.

    10. Албум садржи бројне фотографије везане за тему отуђености. Најпознатија је она која приказује два бизнисмена која се рукују, док један од њих гори. Ово представља неискрен пословни договор, јер ће један од њих бити „спаљен“. На свим фотографијама нешто недостаје, као нпр. човек који скаче у воду, без икаквог прскања воде наоколо.

    Омот албума „Wish You Were Here”  Пинк Флојда.
    Омот албума „Wish You Were Here” Пинк Флојда.

    11. Баш као и многи други албуми групе Пинк Флојд, ни овај се не може ни приближно верно пренети на це-де. Наиме, пуно времена је отишло на бирање и одлучивање око тога које песме ће се наћи предњој, а које на задњој страни албума, што це-де као носач звука елиминише. Такође, знатно је мање простора за уметничке радове на омоту, који су замишљени тако да прате музику.

    12. Када је Пинк Флојд уврштен у „Кућу славних рокенрола“ 1996. године, свирали су управо ову песму на церемонији. Ник Мејсон је прихватио награду, али се није придружио наступу, док Вотерс и Барет уопште нису присуствовали.

    13. Ово је једна од ретких песама коју је Вотерс наставио да свира на својим концертима након што је напустио Пинк Флојд, а за коју му је Гилмор помогао да је напише.

    Пинк Флојд на концерту Лајв 8 у Лондону 2. јула 2005.
    © AFP 2018/ JOHN D MCHUGH
    Пинк Флојд на концерту Лајв 8 у Лондону 2. јула 2005.
    Тагови:
    рокенрол, музика, Пинк Флојд, Сид Барет, Роџер Вотерс, Велика Британија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога