Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 92
    Пратите нас

    Позориште на Теразијама вечерас отвара нову сезону великим мјузиклом. Реч је о славном делу „Фантом из опере“ Ендрјуа Лојда Вебера у режији Југа Радивојевића и извођењу преко 200 учесника. Спутњик је имао ексклузивну прилику да присуствује генералној проби представе.

    Чувени Веберов мјузикл, после тридесет година од праизведбе на лондонском Вест Енду, имаће прво извођење на Балкану. Уочи премијере редитељ Југ Радивојевић изјавио је за Спутњикову емисију „Орбиту културе“ да је у претходних шест месеци уложен велики рад и да је самим тиме мала вероватноћа да ће изостати добар резултат.

    „Ово је сигурно најтежи мјузикл који је Позориште на Теразијама у својој историји радило. Оно је последње деценије почело да се приближава стандарду који је нешто налик Вест Енду и Бродвеју. Једна врста потврде је стигла и од људи који су носиоци ауторских права ’Мама мије‘, да је наш мјузикл у самом европском и светском врху по свом резултату.’ Фантом из опере‘ је изнад свега тога, он је још три лествице изнад, у сваком смислу.

    Мјузикл који се приближава опери, који чак постаје сама опера. Певање које је стално на граници издржљивости, гласови који преовлађују су изузетно комплексни, глумачки задаци такође. Балет је доведен до нумере белог балета на шпиц патикама, оркестар никад бројнији, сачињава га преко 30 музичара симфонијског звука. Све је то било ужасно тешко, увести читаво позориште у један други систем рада. Захтевало је једну обраду на свим нивоима на један много темељнији начин него раније“, рекао је Радивојевић за Спутњик.

    Роман је инспирисан историјским догађајем из доба Париске опере 19. века. Прича почиње у ноћи тријумфа оперске певачице Кристин на гала вечери поводом пензионисања старих менаџера. Позориштем круже гласине да у опери живи фантом. Ствари кулминирају када током премијерног извођења „Фауста“ главна певачица остаје без гласа, а лустер пада на сцену што инспирише на помисао да је Фантом ту, уз то прелепи сопран Кристин постаје опсесија мистериозног музичког генија.

    У улози младе Кристин нашла се Мирјана Матић која тај лик игра у алтернацији са седамнаестогодишњом Мартом Хаџиманов. Не сакривајући узбуђење због главне улоге у том сценском спектаклу, сопран Мирјана Матић објаснила је за Спутњик да је било разних фаза у процесу стварања мјузикла, од упознавања улоге, партитуре, преко налажења односа сукоба, гласовног, драмског изражавања, до коначног резултата који ће публици представити вечерас.

    „Ово је мој први професионални глумачки ангажман. Срећа је у томе што је овакво дело у ствари нешто између опере и мјузикла, по својој дефиницији, али се базира на нечему што је моја примарна делатност, а то је оперско певање. Тако да сам на то знање само могла да надоградим сво дивно искуство које сам стекла уз помоћ Југа, Слободана који је драматург, и наравно наше маестре Весне Шоуц која нам је много помогла. Улога Кристин делује једноставно на први поглед.

    Међутим, она има једну развојну путању, од првог изласка на сцену до последњег, која је врло сложена и у два чина треба да се види њен развој од једне изгубљене девојчице која открива свој таленат свима, до краја када се суочава са тешким животним стварима и прави изборе које није лако донети. Сви можемо да се пронађемо у таквим изборима, одлукама и тешкоћама.“

    Мирјаниног партнера, мистериозног Фантома, покушаће верно да приближи глумац Никола Булатовић, који је за Спутњик нагласио да му је најзахтевније у процесу рада на представи било певање, иако се њиме бави пуних 40 година.

    „О лику Фантома сам почео да размишљам још од својих дечјих дана. Као мали сам се бавио музиком, издавао плоче, тако да су ме неретко деца избегавала, одбијала да са мном играју фудбал. Овај лик играм у алтернацији са Слобом Стефановићем, али наша два Фантома су иста само што се тиче нотног материјала, костима и неких 95 одсто мизансцена. Он носи своју емоцију и страст, ја носим своју, тако да ко год буде гледао и једног и другог Фантома, гледаће исту представу, али са две потпуно различите енергије на сцени“, закључио је Булатовић.

    За беспрекорну кореографију, побринуо се један од најбољих. Константин Костјуков. Директор балета Народног позоришта за Спутњик је изјавио да овај мјузикл нема пуно балетских тачака, али да је свака од њих изузетно захтевна јер се ради о класичном балету.

    „За балетски ансамбл Позоришта на Теразијама ово је био велики изазов и велика потешкоћа јер су морали да се врате у шпиц патике које су евентуално носили у балетској школи. Ово ми је друга сарадња са Југом, а овај мјузикл одлично знам, имао сам прилику да га премијерно погледам 1986. године и тада је оставио велики утисак на мене, чинило ми се као нешто ванземаљско. Са пуно љубави и жеље сам радио на овоме и покушао из плесног дела ансамбла да извучем максимално“, рекао је Костјуков за Спутњик.

    Поред глумаца и балерина, оркестар, под диригентском палицом Весне Шоуц, имао је велики задатак испед себе. Шоуц је објаснила да је у музичком смислу „Фантом из опере“ раскошан, богат, изузетно захтеван, широког распона од лирског до драматично драмског. Она је за Спутњик навела да су пробе протекле у дивној, позитивној и атмосфери пуној ентузијазма.

    „Структура овог дела је између опере и мјузикла. Ансамбли, квинтети, септети су веома сложени, они су полифони, дисонантни, заиста нам је требало много времена, педантног и преданог вишемесечног рада да би то звучало овако како сада звучи. Такође, ту је један спој оперских певача, пошто то саме улоге захтевају, и наших глумаца из позоришта. Хор је камерни. Сјајан композитор Лојд Вебер је изванредно потцртао сваки лик, сваки дует“, додала је маестра Шоуц.

    Мјузикл „Фантом из опере“ настао је на основу романа француског писца Гастона Леруа из 1910, који је популарност доживео кроз разне позоришне и филмске адаптације, од којих су најпознатији истоимени неми хорор филм из 1925. и мјузикл Ендрјуа Лојда Вебера из 1986. године. Око две стотине костима и сценографија Александра Денића у Радивојевићевој представи инспирисано је епохом у „амбијенту“ Париске опере. Због свих својих специфичности, „Фантом“ се неће изводити ван матичне сцене. С обзиром на захтевност представе, постоје две равноправне поделе, те сходно томе и две премијере — вечерас и 10. октобра.

     

    Тагови:
    Фантом из опере
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога