Београд+ 4°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    Гусле са ликом Петра II Петровића Његоша

    Хоће ли нам после шљивовице украсти и гусле?

    © Flickr/ Petar
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Кад се елита пита (18)
    3410

    Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић изјавио је да сваки упис на Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства доприноси угледу народа и земље у глобаним размерама, што је сада случај и са уписом српске традиционалне народне игре „Коло“, а озбиљне припремне радње предузимају се, каже, да се за исту листу номинују и гусле.

    „То је за Србију посебно значајно, јер је, после ’Славе‘, реч о тек другом упису на ту престижну листу. Ми се са разлогом дичимо богатством наше културне традиције, али до сада нисмо довољно чинили да је заштитимо и на одговарајући начин представимо свету“, каже Танасковић у изјави за Танјуг.

    Према његовим речима, Србија је остала, условно речено, на нивоу интерног самозадовољства и усмене самодовољности.

    Иначе, указао је Танасковић, упис неког добра, како материјалног тако нематеријалног, на Листу Унеска има вишеструке позитивне ефекте у самој земљи уписници, од друштвених и културних, до комерцијалних и туристичких. 

    „Не треба заборавити да је, како кажу упућени, на неки начин за неговање народних игара у Србији везано око пола милиона људи. На свадбама и другим светковинама, после свих других видова уживања у музици и песми, спонтано се развије коло. А колом допиремо и до срца многих других народа, јер је, рецимо, матрица моравца присутна у фолклору ширег региона“, појашњава Танасковић.

    Српска традиционална народна игра „Коло“ уписана је на Унескову репрезентативну Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а одлуку о томе је донео Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 12. редовном заседању које се одржава на острву Чеџу, у Јужној Кореји, објавио је раније данас Етнографски музеј у Београду.

    Танасковић каже да у нашој живој традицији има много добара која би могла бити предложена за упис на Листу нематеријалног културног наслеђа. 

    „Морамо да будемо предузимљивији и да пожуримо, посебно у фази унутрашњег договарања и планирања. Ако смо већ закаснили са шљивовицом, што је неопростиво, да бар заштитимо гусле, за чију номинацију се већ предузимају озбиљне припремне радње“, навео је српски амбасадор.

    Он је указао да заштита нематеријалног културног наслеђа добија све више на значају у Унеску и државе-чланице су постале веома амбициозне у предлагању својих добара. 

    Самим тим, истиче, суштински и формални критеријуми, иначе прописани Конвенцијом о очувању нематеријалног културног наслеђа, изоштравају се, па је потребно уложити максималну стручност и напор, а и нешто пара, да се номинациони досијеи у сваком погледу беспрекорно ураде. 

    „Охрабрује то што су и ’Слава‘ и ’Коло‘ били узорно представљени стручном телу Унеска које вреднује номинационе досијее“, навео је амбасадор Танасковић.

     

    Тема:
    Кад се елита пита (18)
    Тагови:
    гусле, коло, светска културна баштина, УНЕСКО, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога