Слушајте Sputnik
    Везана плавуша.

    „Порнографија“ која нам служи на част

    © Фото : CC0 Creative Commons
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 130
    Пратите нас

    Опус Милоша Црњанскoг нас превазилази, и у том контексту обликовање Дон Жуана јесте нешто што нашој књижевности служи на част, каже Јелена Панић Мараш, ауторка студије „Еротско у романима Црњанског“.

    У години у којој се обележавају четири деценије од смрти Милоша Црњанског, објављена је студија „Еротско у романима Црњанског“ Јелене Панић Мараш. Ауторка је желела да покаже колико је еротско важан аспект у стваралаштву Милоша Црњанског, почевши од првог романа „Дневник о Чарнојевићу“ из 1921. године, до последњег „Романа о Лондону“ из 1971.

    „Оно што ми се учинило необично важним јесте да пажњу посветим управо еротском код Милоша Црњанског, које је код њега необично, несвакидашње, неуобичајено и које на извесне начине прави једну врсту умрежавања са другим аспектима у његовом стваралаштву, а самим тим и у његовој поетици“, каже Јелена Панић Мараш за Спутњикову „Орбиту културе“.

    У читавом стваралаштву Милоша Црњанског може се пратити један интересантан мотив завођења. Тај мотив се различито варира, било да је у питању мушко завођење, обликовано преко фигуре Дон Жуана, или женско, обликовано преко фигуре femme fatale.

    „Наравно, ту је и један мотив који се врло вешто и убедљиво варира у ’Другој књизи Сеоба‘, а то је мотив ’мртве драге‘. То је један романтичарски мотив пар екселанс, а занимљиво је да је Милош Црњански после објављивања ’Друге књиге Сеоба‘ скренуо пажњу на основну тему романа, а то је љубав према жени која је умрла“, истиче саговорница Спутњика.

    На питање колико се личног, еротског искуства Милоша Црњанског може „прочитати“ у његовим делима, Јелена Панић Мараш подсећа да је он у једном разговору са Миланом Комненићем 1973. године, где је било речи о еротском и еротизму у његовом делу, казао да је еротско у његовом делу нешто што је нормално, односно, како је рекао — није ненормално.

    Студија Еротско у романима Црњанског Јелене Панић Мараш
    Студија "Еротско у романима Црњанског" Јелене Панић Мараш

    „Човек је сам по себи еротски расположен и онда се то осликава у његовом делу. Даље он наводи пример како се некад у београдској чаршији живело, где су били јастуци на почетку ноћи а где су се налазили на самом крају. С друге стране, кад су га питали да ли је постојала у његовом животу женска особа попут Дафине или Госпоже Божич, или пак Нађе из Романа о Лондону, он је скренуо пажњу да је заиста постојала таква особа и да је она утицала на известан начин, али тек на известан начин, на уобличавање одређених женских ликова у његовом стваралаштву“, додаје она.

    Мотив Дон Жуана који се провлачи кроз прозна дела Милоша Црњанског најубедљивије је обликован у ’Другој књизи Сеоба преко лика Павла Исаковича‘. Он је човек који заводи различите жене, али оно чим их заводи јесте, заправо, његово удовиштво.

    „Он успева да заводи различите жене из различитих слојева на свом путовању. Једина жена коју он не успева на тај начин и у толикој мери да заведе јесте Јока Стана Дрекова пред којом не успоставља своје удовиштво и где оно не долази у први план, тако да одговори нису тако једноставни. Они су крајње сложени зато што и само стваралаштво Милоша Црњанског није ни најмање једнозначно, нити у некој мери можемо његово животно искуство да пресликавамо у само стваралаштво. Тако да је Милош Црњански један значајан аутор чији опус нас превазилази, и у том контексту, и обликовање Дон Жуана јесте нешто што нашој књижевности служи на част“, каже Јелена Панић Мараш.

    И пре Црњанског било је еротског у нашој књижевности. Сам Црњански је писао и говорио о еротском код Боре Станковића који се у време кад се појавио и стварао сматрао за порнографског писца.

    „Не заборавите да је и Милош Црњански добио опомену да постоје извесни порнографски аспекти који се налазе у ’Дневнику о Чарнојевићу‘. Наравно, то су одређене епизоде које је он у каснијим издањима склонио, па онда поново убацио, тако да еротско код Милоша Црњанског јесте нешто што је констнатно присутно“, додаје наша саговорница.

    Међу тим, „порнографским“ епизодама најзанимљивија је она којој се Иво Андрић посебно дивио, епизода о двема сестрама, која се налази у првом издању „Дневника о Чарнојевићу“, где је једна сестра помало ослобођенија, а друга затворенија.

    „Милош Црњански се није либио да говори и о лезбијским односима. Он је лезбејство приказао као једну појаву која се јавила у просвећеној Европи 18. века и у ’Другој књизи Сеоба‘ лезбејска сцена има своје место у самој структури романа и приповедања“, закључила је Јелена Панић Мараш.

    Тагови:
    еротика, књижевност, Бора Станковић, Милош Црњански, Иво Андрић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога