Београд+ 25°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Стручњак за авангардну уметност Андреј Сарабјанов

    Крими прича умотана у сликарска платна руских авангардиста

    © Sputnik / Владимир Вяткин
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 80

    Изложба у белгијском музеју финих уметности оставила је стручњаке „без текста“. Испада да никоме није јасно одакле потичу платна руских авангардних уметника које „свет досад није видео“. Осим тога, дискутабилна је њихова аутентичност, због чега се поставља питање да ли су то уопште оригинали.

    Прве информације о изложби биле су објављене у белгијском листу „Либре“ у октобру 2017. године, недељу дана пре отварања. У тексту под насловом „Чудесна руска авангарда из колекције Игора Топоровског“ аутор Ги Дупло читаоцима саопштава оно што је чуо од директорке музеја Катрин де Зегер и самог Топоровског. Новинар наводи да ће на изложби бити приказана платна чувених руских уметника Кандинског, Маљевича, Родченка, Филонова као и сликарки Гончарове и Попове које, како наводе организатори, „свет досад није видео“.

    Међутим, недавно је група европских историчара уметности, кустоса, продаваца уметничких дела и колекционара објавила отворено писмо, где наводи да баш ти „невиђени“ радови представљени у Генту „изазивају много сумњи и питања“. Наиме, изложена дела се не помињу у било каквим претходним уметничким архивима и не постоје докази о њиховом пореклу.

    Конкретно, у поменутом писму објављеном средином јануара, 11 познатих европских стручњака, међу којима је и Рускиња Александра Шатских, чувени експерт за дела Маљевича, у поменутом писму чак апелује да се одређени експонати одмах уклоне како не би доводили публику у заблуду. Конкретно се ради о осликаном сандучићу и преслици, који су наводно дела Маљевича.

    Веома је сумњиво то што чувени уметник никада није осликавао овакве предмете, каже за Спутњик Андреј Сарабјанов, врхунски руски стручњак за авангардну уметност и коаутор тротомне „Енциклопедије руске авангарде“:

    „Да, та преслица, то је помало смешно. Знате, никада за све време своје дугогодишње експертске праксе нисам видео ни чуо да се Маљевич бавио осликавањем некаквих кућних предмета. Никада то нисам видео ни уживо нити сам тако нешто сретао у литератури“.

    Такође, аутори писма су у изјави за јавност навели да „директорка музеја из Гента, госпођа Катрин де Зегер, јесте чувени кустос изложби савремене уметности, али да то што је водила Московско бијенале савремене уметности 2013. године не значи аутоматски да је експерт за руску авангарду“.

    Одговоре на нека од питања која су у отвореном писму поставили европски стручњаци, дао је путем обраћања медијима власник спорне колекције Игор Топоровски, белгијски бизнисмен руског порекла.

    Оно што у старту интригира јесте биографија овог контроверзног бизнисмена који је раније покушавао да оствари политичку каријеру у Русији. Топоровски је белгијским новинарима изјавио да је завршио историју уметности на Московском државном универзитету Ломоносов. Када је почела Перестројка, он је постао један од младих саветника Горбачова. Према његовим речима, ову делатност је наставио и кад је на власт дошао Јељцин. Потом је постао „дипломата из сенке“ и наводно је био задужен за успостављање и одржавање контаката између НАТО-а и ЕУ са једне стране и Русије са друге. Руски новинари су, „копајући“ по овој интригантној причи, успели да дођу до податка да дотични Топоровски јесте завршио поменуте студије.

    Међутим, у Фонду Горбачова су изјавили да немају никаквих података о томе да је овај контроверзни љубитељ уметности икада сарађивао са тадашњим совјетским председником. Следећи податак из живота Топоровског је да се он 1995. године кандидовао за посланичко место у Државној дими и изгубио. Четири године јунак ове приче бива искључен из традиционално опозиционе партије Јаблоко, и то на иницијативу једног од оснивача странке.

    И као шлаг на торти, према речима самог Топоровског, након доласка председника Путина на власт, он се више није осећао безбедно у Русији и са својом породицом и уметничким колекцијама преселио се у Брисел.

    А сад почиње заплет…

    Као увод у порекло колекције, поменимо да су током совјетске ере радови авангардних уметника били у немилости, па су их кустоси крили по подрумима и забаченим музејским фундусима. У периоду од тридесетих до педесетих година прошлог века, радови епохе формализма, којој припада и авангарда, идеолошки нису били прихватљиви и масовно су уништавани или веома добро сакривани.

    Па ипак, део ових платана која су „преживела“ захваљујући томе што су била сакривена, када су наступиле велике политичке промене у земљи, продаван је у бесцење. Овим историјским околностима Топорковски је за белгијски лист објаснио порекло дела његове обимне колекције.

    Међутим, према речима Константина Акиншија, чувеног руског историчара уметности и кустоса, њему и његовим колегама није пошло за руком да заиста уђу у траг пореклу слика из огромне колекције контроверзног руско-белгијског бизнисмена.

    Осим Акиншија, за медије је своју сумњу изнео и наш саговорник Сарабјанов, подвукавши да име Игора Топоровског није раније било познато у стручним круговима. „Човек који у својим рукама наводно има врхунске радове тако чувених уметника не може дуго да буде анониман међу експертима“, рекао је Сарабјанов. Оно што у овом конкретном случају врхунског стручњака спречава да оцени радове који су били изложени у Генту јесте то што их није уживо видео, говори Сарабјанов за Спутњик:

    „Нисам у својим рукама држао ниједан документ који би могао да сведочи о аутентичности изложених радова, не знам ништа о њиховом пореклу, не знам ко је тај експерт који је потписао неопходну документацију, сертификате. Према ономе што сам видео на фотографијама, такође не могу да кажем да ли се ради о делима Маљевича и Кандинског или не. С једне стране, да, личи као да поменути уметници јесу аутори, али са друге стране по много чему и не“.

    Испоставља се, међутим, да има неких неславних трагова који воде до Топоровског, а они упућују на чувени процес против антиквара Преображенских који су продавали копије руских уметника. Судски процес против њих је почео 2004. године, а пресуда је стигла четири године касније. Татјана Преображенска је осуђена на 9 година затворске казне, а њен муж, професор на Општој војној академији, на пола године мање.

    У овом случају је врло битан податак то да постоји писмени доказ да је Игор Топоровски добио од Преображенских скоро 3 милиона долара за две слике, које су пак антиквари претходно добили од њега како би их продали.

    Истрага је објаснила да су Преображенски од Топоровског добили два платна, наводно Кандинског и Маљевича, на експертизу и касније их продали клијенту. Главницу су предали Топоровском, а провизију узели за себе. Како су потом истражни органи објаснили, купац тих слика је био олигарх који није желео да сарађује са државним органима. Зато остаје велика сумња, јер је утврђено да су Преображенски највећим делом трговали фалсификатима.

    Оно што овде боде очи јесте и чињеница да су надлежни органи у Русији већ вршили информативне разговоре са Топоровским, као и то да се у претходних неколико година онај део кустоса, најпре женских особа, које су отворено критиковале његов рад, суочавале са бројним озбиљним претњама по живот. Злонамерници нису штедели ни децу ових храбрих историчарки уметности.

    Иако засад епилога још нема…

    Руски медији су покушали да сазнају шта Музеј финих уметности из Гента мисли о овом замешатељству. Наводно, према речима белгијских експерата, сва документа о изложеним уметничким предметима су у реду. Штавише, на захтев кустоса музеја, писала је и сама Олга, супруга Топоровског, која је послала бројна документа. Међутим, госпођа није одговорила на два кључна питања: ко је потписао експертски попис изложених уметничких дела и на који начин, када и где су ова дела прешла границу Русије.

    Због свега наведеног, стручњак за авангарду Андреј Сарабјанов за Спутњик открива намере руске стручне јавности:

    „Писаћемо овог пута у име руских стручњака да бисмо желели лично да се упознамо са читавом пропратном документацијом о делима која су била постављена на изложби. Тим пре што је изложба сада затворена и на захтев министра културе Фландрије сва дела су послата на независно вештачење. Ми бисмо, дакле, желели са свим тим лично да се упознамо и дамо свој експертски суд“.

    Љубитељи уметности са дозом резигнираности констатују да је, ступајући на место директорке музеја, Катрин де Зегер обећала да ће њен задатак бити да музеј постане „отворен“. Нажалост, испоставља се да је засад музеј отворен за сумњиве делатности.

    Тагови:
    руска авангарда, дела, аутор, изложба
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога