Слушајте Sputnik
    Слика Паје Јовановића Сеоба Срба.

    Два башибозука са светским богаташима

    © Wikipedia
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Валентина Булатовић
    Културни кутак (67)
    1526

    Слика Паје Јовановића „Два башибозука испред капије“ појавиће се у априлу на аукцији угледне међународне аукцијске куће „Садеби“ у Лондону. Процењена вредност овог дела је између 100.000 и 150.000 фунти (од 113.420 до 170.130 евра).

    Податак да је реч о делу младог Паје Јовановића, невеликог формата (43x50 центиметара), рађеном техником уља на дрвету, говори о томе да је интересовање за радове једног од највећих српских сликара међу светским колекционарима и љубитељима уметнина у току протеклих неколико деценија значајно порасло. Поређења ради, до сада је највећу тржишну вредност достигла Јовановићева слика „Укротитељ змија“, која је 1999. године на аукцији „Кристија“ у Њујорку продата за нешто више од 168.000 евра.

    Виши кустос Народног музеја у Београду Петар Петровић
    Народни музеј
    Виши кустос Народног музеја у Београду Петар Петровић

    „Ово дело (’Два башибозука пред капијом‘) је препознатљиви рад Паје Јовановића, занимљив не само љубитељима уметничких дела него и колекционарима заинтересованим за оријентализам. Њих је највише у иностранству и они су солвентнији, због тога је аукцијска кућа направила овакву тржишну процену дела. Слика припада жанровским делима која је Јовановић преко својих галериста Томаса Валиса и Артура Тита Сина продавао највише у Енглеској, мада су их куповале и друге галерије и купци који нису били везани искључиво за Енглеску“, прича нам Петар Петровић, виши кустос Народног музеја у Београду, аутор монографије о Паји Јовановићу, објављене поводом 150. годишњице сликаревог рођења.

    Врхунско мајсторство

    Реч је о релативно малој слици, на којој је, како с неприкривеним задовољством и дивљењем наглашава наш саговорник, сваки детаљ на свом месту.

    „Када видите који је то ниво сликарског перфекционизма и посвећености раду, јасно вам је да је у питању један даровити млади човек који се у том тренутку кретао узлазном линијом, која је врхунац достигла 1900. године“, прича Петар Петровић.

    Сликар Паја Јовановић
    © Wikipedia / Милан Јовановић (1863–1944)
    Сликар Паја Јовановић

    Један од Јовановићевих најважнијих узора био је професор сликарства Леополд Карл Милер, заљубљеник у Египат. За младог сликара Милер је био оличење мајсторства и недостижни идеал.

    Јовановић је од Милера научио пре свега да је за врхунско сликарство неопходан непосредан контакт с оним што се преноси на платно. Милер је свог ученика саветовао да обиђе Црну Гору, Скадар, Албанију, да непосредно доживи тај сурови и неприступачни терен. Тек када буде отишао у тај крш, када буде видео жилаве руке тих људи и те оштре погледе, моћи ће своје дело да назове уметничким. До тада — све је имитација, говорио је Милер Паји Јовановићу.

    „Милерова дела се, међутим, не продају као Јовановићева из два разлога. Прво, Паја Јовановић је дуже живео и оставио је иза себе богатији опус, а друго, Милер је радио искључиво теме везане за Египат. Био је потпуно опчињен египатском прошлошћу, пустињом, бедуинима, светлошћу“, објашњава Петровић.

    Пут слике од атељеа до власника

    Трг републике у Београду
    © Фото : Народно позориште

    Према наводима аукцијске куће „Садеби“, слика „Два башибозука испред капије“ је до 2004. године била у власништву лондонске галерије „Меконал Мејсон“, од које је откупио садашњи власник. За ову галерију Јовановић је својевремено израдио неколико врхунских слика.

    „Неки пут је заиста тешко ући у траг сликама, али велике аукцијске куће имају врло педантну евиденцију о продаји капиталних дела, а посебно када је реч о сликама и делима старих мајстора. У време када сам припремао књигу о Паји Јовановићу контактирао сам с галеријом ’Меконал Мејсон‘ и они су ми дали податке о овој слици и неколико других. Уз ’Мартин Њуман‘, ’Ричард Грин‘, то су све галерије које имају традицију продаје уметничких дела дужу од стотину година, оне су управо продајом дела младих уметника афирмисале и себе и њих“, објашњава наш саговорник.

    Према његовим речима, Паја Јовановић је управо преко ових галерија, прво у Лондону, а после и у Минхену, продавао своја дела.

    Интересовање за Пају Јовановића расте

    Када је реч о процени вредности дела, Петровић истиче да је то, углавном, пословна тајна, указујући на то да тржишна вредност слике не мора обавезно да се подудара с њеном уметничком вредношћу. Галерије су, ипак, највише заинтересоване за квалитет самог дела, као и за индекс раста потражње за делима одређеног аутора у протеклих неколико година.

    „У последњих седам година постоје два примера која најбоље илуструју колико је порастао индекс интересовања за дела Паје Јовановића, нарочито за ове жанр-теме. У ’Доротеуму‘ је 12. априла 2011. за 104.000 евра продат један ’Соколар‘, омиљена тема, слична овој, такође рађен уљем на дасци, у сличном формату (45x30 центиметара). У ’Кристију‘ је у децембру прошле године ’Преља‘, слика мањег формата 19x12,7 центиметара, уље на дасци, продата за 42.000 евра. А да не причамо о ’Укротитељу змија‘, најскупљој до сада продатој слици Паје Јовановића (168.234 евра). Од тада креће овај раст, с извесним осцилацијама“, наводи Петровић.

    Према појединим проценама, Паја Јовановић је аутор више од 4.000 радова, али је највећи део тог импресивног опуса у иностранству.

    Од 1883. године, када је склопио уговор са чувеним галеристом Валисом за галерију „Френч“ у Лондону, све до првих година 20. века није имао много контакта са Србијом. Овдашњи колекционари су за Јовановићева дела почели да се интересују тек деведесетих година, када су почели да их набављају на аукцијама и преко разних галерија.

    „Оно што је, међутим, најважније јесте да ми поседујемо његов легат, у којем се чувају, поред осталог, веома важни документи, дипломе, писма, његова преписка, књиге из личне библиотеке, скицен-блокови из којих се види процес настајања слика: како је бележио све, како је био студиозан, пажљив и притом веома образован. Свако ко жели ближе да се упозна с Пајом Јовановићем, не само као са сликаром него и као са човеком, требало би да посети овај легат. Један од разлога због којих је више његових дела у иностранству него овде је и то што је он од педесете године живота зарађивао од портрета — сликао је владаре, угледне Бечлије, људе блиске бечком двору, официре, самог аустријског цара, белгијску краљицу, чувене балерине, примадоне, богате банкаре… А да не причамо колико је тек људи упознао у овој средини, од којих су многи били блиски Карађорђевићима, Народној банци, разним политичким партијама“, напомиње наш саговорник.

    Иако је реч о сликару неоспорног талента, интелектуалне дубине и образовања, Паја Јовановић у светској историји уметности није познат онолико колико је заслужио. Чак су се у више наврата поткрадале грешке у његовој биографији. „Кристи“ је уочи једне аукције навео да је реч о аустријском сликару, што је након сугестије Петра Петровића, исправљено. На неколико места је, прича наш саговорник, чак погрешно наведен податак о години Јовановићеве смрти — 1913. уместо 1957.

    „Мислим да би с наше стране требало да буде јача комуникација с тим центрима у Лондону, Њујорку, Паризу када се појави неко занимљиво дело као што је сад ово, јер је потребно да се зна да је слика, ипак, позната овде. Да би имале довољно података, аукцијске куће помно прате тржиште, али и врло воде рачуна о референцама, о подацима у каталогу, о литератури, тако да, када се појави било која слика битна за њих, морају да се консултују са стручњаком. Они имају добру процену када је реч о продаји, али да би то могли да поспеше, потребни су им подаци о уметничком делу, а ту смо важни ми“, објашњава Петровић.

    Најпопуларнији српски и југословенски сликар

    Дела Паје Јовановића несумњиво су најпопуларнија на светским аукцијама када је реч о уметности са читавог простора некадашње Југославије.

    „Пре више од десет година једна слика Саве Шумановића, пејзаж из Француске, продата је за тридесетак хиљада евра. Од тада дуго ниједна аукцијска кућа у иностранству није понудила неко његово значајније дело. Он је интересантан овде, за колекционаре, за музеје, али у иностранству није тако. Има неких сликара импресиониста који се повремено појављују, који су се школовали у Паризу — Коњовић, Челебоновић, али то су далеко мањи износи од овог. Ту су, наравно, и даље живи уметници, активни, који живе у Њујорку, Паризу, који преко галерија продају своја дела“, прича Петровић.

    Дела Паје Јовановића посебно су постала популарна на светском тржишту када се повећало интересовање за оријентализам.

    „Тај бум оријентализма је настао онда када се појавио одређени слој људи из арапског света који купују искључиво теме с тим садржајима, без обзира на националност уметника. То је привукло арапског купца да излицитира 1999. године ’Укротитеља змија‘ у ’Кристију‘“, објашњава наш саговорник.

    Тема:
    Културни кутак (67)
    Тагови:
    сликарство, слика, Паја Јовановић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога