Слушајте Sputnik
    Кадар из филма Тренер Данила Козловског

    Снага руског духа на великом платну: Ништа није немогуће

    © Youtube / iVideos
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Валентина Булатовић
    0 70

    У Југословенској кинотеци у Београду вечерас почиње програм „Дани руског филма“, на којем ће до 7. јула бити приказано осам филмова савремених руских редитеља. Нова остварења руске кинематографије биће у прилици да погледају и житељи Ниша.

    У духу Светског првенства у фудбалу које се одвија у Русији, фестивал отвара филм „Тренер“ руског редитеља и глумца Данила Козловског, који тумачи и главну улогу у овом остварењу. Козловски је, поред осталог, познат по филму „Дyхлес“, у којем је једну од улога остварио и српски глумац Милош Биковић.

    „Филм отварања, драма ’Тренер‘, у Русији је премијерно приказан у априлу. Снимљен је на таласу ишчекивања Светског првенства у фудбалу које се управо одржава у нашој земљи и управо због тога смо одлучили да овим филмом отворимо фестивал“, каже у разговору за Спутњик извршни продуцент „Дана руског филма у Србији“ Алексеј Говорухин. 

    У средишту филмске приче је мали фудбалски клуб из Русије који покушава да се пробије у сам врх националне лиге. Основна идеја овог филма, како каже Говорухин, јесте да ништа није немогуће, уколико постоји истинска жеља да се то оствари.

    „Филм се бави разним темама – трагањем човека за идентитетом, за новим могућностима, тиме да и обични људи могу да постигну необичне ствари, снагом духа и неопходношћу да се ради у тиму. Ове теме нису драгоцене само за спорт, реч је о универзалним људским вредностима које су блиске и српским гледаоцима, тако да верујем да ће им се овај филм допасти“, истиче Говорухин. 

    У Нишу ће у четвртак бити представљена шпијунско-детективска прича „Нећемо се опраштати“ Павела Дроздова, смештена у епоху Великог отаџбинског рата. Филм је у Русији приказан 21. јуна, тако да публика у Србији има прилику да га гледа непосредно после руске. Гошће на фестивалу биће глумице Ана Чурина и Ирина Захарова које играју у том филму. 

    Једна од фестивалских посластица је филм „Гогољ. Почетак“, први део трилогије Јегора Баранова, заснован на Гогољевој збирци приповедака „Вечери на салашу крај Дикањке“.

    „Иако је филм снимио телевизијски студио руског канала ’Три‘, реч је о остварењу које одлично пролази у биоскопима, има одличне специјалне ефекте, изузетне глумце, међу којима је и генијални Евгеније Стичкин, један од гостију фестивала. Надам се да ћемо привући пажњу гледалаца и да ће овдашњи дистрибутери пожелети да прикажу и други и трећи део ове франшизе“, каже Говорухин. 

    На програму су и две комедије – „Ја мршавим“ Алексеја Нужнија, која се бави снагом духа и жељом да се испуни циљ, као и „Здраво, Оксана Соколова“ која, према речима Говорухина, открива специфичности руског смисла за хумор. 

    Публика ће бити у прилици да погледа и изузетан анимирани филм „Вукови и овце“ Максима Волова и Андреја Галата који, како истиче наш саговорник, указује на то колико је висок ниво анимације у Русији. 

    „Овај анимирани филм показује да можемо с пуним правом да се меримо с легендарним америчким и европским студијима. Наш задатак није само да забавимо гледаоце, него и да остваримо комуникацију с професионалцима и да покажемо шта се данас ради у Русији, шта се догађа у свету руског филма и какве су његове могућности“, напомиње Говорухин. 

    Филм „Довлатов“ Алексеја Германа Млађег, у којем улогу великог руског писца тумачи наш глумац Милан Марић, публика у Србији је имала прилику премијерно да погледа на овогодишњем Фесту. Овај међународни пројекат је, према речима Говорухина, добар пример сарадње филмских стваралаца из Русије и Србије.

    „Основни задатак нашег фестивала јесте управо успостављање и проширивање сарадње филмских стваралаца Србије и Русије. Ово је тек први, скромни корак, сада успостављамо контакте и продубљујемо интересовање, али надам се да ћемо након овог фестивала имати више могућности за сарадњу за коју постоје одлични предуслови. Српски глумци су све популарнији у Русији, ту су и Милош Биковић, и Милан Марић, сви се и даље сећају Гојка Митића и воле филмове Емира Кустурице“, каже Говорухин. 

    Филм „Последњи витез“ Дмитрија Дјаченка је једно од најгледанијих остварења у руским биоскопима прошле године. Реч је о филмској фантазији заснованој на руским народним скаскама и легендама. 

    Програм фестивала је веома разноврстан и у жанровском, и у тематском смислу. Реч је о оном слоју руске кинематографије који је намењен, пре свега, гледаоцима који од филма очекују да их опусти и забави. 

    „Руска филмска индустрија се сада развија веома бурно, постоји мноштво разноврсних пројеката. Постоје, наравно, такозвани фестивалски филмови, ауторска остварења у којима људи исказују своју визију света и живота. Међутим, постоји и веома широк слој такозваних комерцијалних филмова. Ми, наравно, не приказујемо све што руска кинематографија производи у сфери забаве, него само оно најквалитетније. Забава не мора нужно да подразумева нешто негативно и неквалитетно. Постоје фине, интересантне приче након којих гледалац размишља о низу ствари на које заборавља услед свакодневице. Такви су филмови на овом фестивалу“, наглашава Говорухин. 

    Руско-белгијска виолинисткиња Татјана Самуил
    © Sputnik / Александар Милачић

    Он подсећа да руска кинематографија има своју изузетну, богату и упечатљиву историју, која је изнедрила многа велика имена светске филмске уметности. 

    „Филмски класици попут Ејзенштајна, Бондарчука, Тарковског могу се проучавати бесконачно. Верујем да овде у Србији има много стручњака који могу да направе одличан програм који говори о достигнућима класичне руске кинематографије, али покушајте да причате о савременој руској кинематографији. То је много теже, али и интересантније“, сматра Говорухин. 

    Савремени комерцијални руски филмови данас су посебно популарни у Кини, али и у Великој Британији, Шпанији, Француској.

    „Можда је разлог за то што у овим европским земљама има много руских емиграната, а можда и то што смо ми веома блиски са старом Европом по духу. Тога не треба да се одричемо. Сада је руски филм, судећи макар по фестивалима попут Канског, веома популаран у свету, закључује се велики број уговора. Дистрибутери из бројних земаља купују филмове из Русије, јер постоји велико интересовање за њих“, каже Алексеј Говорухин. 

    Фестивал „Дани руског филма у Србији“ реализован је уз подршку информационог центра „Руски експрес“ и центра „Меморијал“. 

    Тагови:
    руска кинематографија, Дани руског филма у Србији, Југословенска кинотека, Алексеј Герман Млађи, Данило Козловски, Милан Марић, Андреј Тарковски, Сергеј Ејзенштајн, Милош Биковић, Русија, Ниш, Београд, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога