Без помоћи Русије 1915, Србије можда данас не би било (видео, фото)

© Sputnik / Бранко МаксимовићИзложба „Востани Сербие“
Изложба „Востани Сербие“ - Sputnik Србија
Пратите нас
Када је реч о руско-српским односима, тешко је определити ко је домаћин, а ко гост. Овде смо сви заједно домаћини, а гостију нема, рекао је министар културе Владан Вукосављевић на отварању изложбе „Востани Сербије“.

Министри културе Србије и Русије Владан Вукосављевић и Владимир Медински отворили су у суботу у Руском дому изложбу „Востани Сербије“ Драгана Мартиновића, приређену поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата.

Према речима министра Мединског, Русија чува сећање на херојске дане и велике подвиге руског и српског народа у Великом рату.

„Рат је и започео на овој територији, нападом на Србију. Николај Други је тада регенту Александру Карађорђевићу саопштио да Русија никада неће оставити српски народ. Драго ми да се то сећање чува и на примерен начин обележава и у Србији“, додао је Медински.

© Sputnik / Бранко МаксимовићИзложба „Востани Сербие“
Изложба „Востани Сербие“ - Sputnik Србија
Изложба „Востани Сербие“

Отварању изложбе присуствовао је и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин, а како је навео министар културе Владан Вукосављевић, није изненађење да се изложба „Востани Сербије“ одржава баш у Руском дому. 

Изложба „Востани Сербие!“, аутора Драгана Мартиновића - Sputnik Србија
Наставак разговора о листу Мирослављевог јеванђеља у Русији

„Без пресудне помоћи Русије 1915. године, ми данас можда не бисмо били овде, а Србије након тога уопште не би било. И да није било других историјских околности, да је била само ова, Србија због те чињенице дугује својој браћи из Русије вечну захвалност“, рекао је Вукосављевић.

„Оклевам да кажем да је Руски дом угостио ову изложбу“, додао је министар, „јер када је реч о руско-српским односима тешко је определити ко је домаћин, а ко гост. Ми смо сви истовремено домаћини, гостију једноставно и нема“, објаснио је Вукосављевић.

Ћирилична слова - Sputnik Србија
Казне до милион динара: Влада формира Савет за очување ћирилице

Аутор изложбе Драган Мартиновић доживео је поставку својих дела у Руском дому као награду за шестогодишње ратовања за штафелајем. Нада се, каже, да ће имати прилику да ову изложбу представи и у неком од музеја у Руској Федерацији.

Инспирисан страдањем, али и борбом и чашћу предака, јунака Великог рата, овај уметник представио је пет циклуса и 150 слика посвећених голготи Србије.

Слике Драгана Мартиновића обилују колажима сећања на „светиње“ — дедин гроб, кућни праг, славски колач, а посебну пажњу привлаче необични „оквири“ слика попут композиција у облику једностраних крстова или слова ћирилице са представама српских манастира.

© Sputnik / Бранко МаксимовићСлике Драгана Мартиновића обилују колажима сећања на „светиње“
Слике Драгана Мартиновића обилују колажима сећања на „светиње“ - Sputnik Србија
Слике Драгана Мартиновића обилују колажима сећања на „светиње“

Ту су и стари кофери осликани пејзажима, као одраз уметникове жеље да овај народ више никада не мора да пакује своје кофере.

Драган Мартиновић рођен је 1957. у Богатићу, а одрастао је поред оца Миливоја, позоришног редитеља и сликара Милића од Мачве, оснивача мачванске сликарске школе. 

Завршио је Ликовну академију у Београду, а групно је излагао на више од две стотине изложби у земљи и иностранству. Самостално је излагао више од 140 пута, такође широм земље и у иностранству. Живи и ради у Сремској Митровици, а његова дела су заступљена у многим музејским и приватним колекцијама широм Земљине кугле.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала