Слушајте Sputnik
    Српске снаге на Крфу се укрцавају на француске бродове 1916. године.

    Срби отели слободу од сила које би и данас да јој је одузму

    Јавно власништво
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Маша Радовић
    0 290

    Антологијска едиција „Први светски рат у српској књижевности“ у издању Службеног гласника представљена је на 63. Сајму књига у присуству министра културе и информисања Владана Вукосављевића.

    Десет томова и петнаест књига, у којима се нашло 35 писаца, обухвата романе, приповетке, поезију, драме, сећања и сведочанства о Великом рату. Овај издавачки подухват Службеног гласника реализован је у сарадњи са Министарством културе Републике Србије и Покрајинском владом Војводине.

    На представљању едиције у сали „Иво Андрић“ министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је да је Први светски рат један од тектонских догађаја у историји српског народа.

    „Тај догађај је потврдио једну велику историјску истину, а то је да се српски народ током свог дугог историјског трајања уз огромна одрицања и неисказиво велике патње борио за слободу током векова. И ту слободу је остварио, узео и отео од свих оних сила и свих оних историјских вектора који су радили и раде против тога и у садашњем времену.“

    Министар културе Владан Вукосавељевић на промоцији књиге
    © Sputnik / Маша Радовић
    Министар културе Владан Вукосавељевић на промоцији књиге

    Вукосављевић је приметио да догађаји попут Великог рата остављају велике и трагичне ожиљке на идентитету и снази једног народа, али и да је култура нашла своју инспирацију у временима страдања. Он је истакао да је едиција „Први светски рат у српској књижевности“ трансисторијски пресек трагова и последица у литератури које је Велики рат оставио.

    „Питање је да ли се наш народ од тих последица опоравио и генетски и културолошки и својом креативном снагом јер практично читаво друштво је било на танкој жици укупног опстанка. Велики рат, сви ти догађаји, битке, личности, трагедије, успони и падови су оставили снажан рефлекс у области наше културе, у нашем стваралаштву. Тешко је набројати песме које су настале као последице инспирација тих догађаја. Да не говоримо о инспирацији сликара, драмских стваралаца, композитора и свих других."

    Председник Покрајинске владе Војводине Игор Мировић окарактерисао је едицију као врсту равнотеже односа према писцима из међуратног периода, али и према онима који су након Другог светског рата писали о овој великој теми.

    „За нас у Покрајинској влади овај пројекат је био посебна обавеза пошто ове године обележавамо стоту годишњицу од присједињења Војводине Краљевини Србији. Тај чин догодио се након сјајне и велике епопеје у Првом светском рату, али и након одлуке велике Народне скупштине која је у новембру 1918. трајно утемељила ово време које ми данас живимо“, закључио је Мировић.

    Петар Арбутина, извршни директор Сектора за издавање књига Службеног гласника, указао је да књиге обухватају низ прича које рат дефинишу у разним, можда чак и нетипичним појавним облицима.

    „Роман ’Покошено поље‘ се не тиче оних победа великих војсковођа и коња који се пропињу. Он се тиче нечега што се дешава иза линије фронта. Онога шта се дешава у народу, шта се дешава у нацији. Треба да постанемо свесни онога шта нам је победа донела, али и одузела. Ово нека буде први корак ка некаквом новом размишљању и сагледавању српске историје“, изјавио је Арбутина.

    Уредник едиције Александар Гаталица објаснио је да ово дело не треба сагледавати само као антологију најважнијих текстова на теме Првог светског рата, већ и као својеврсну изложбу слика. Књиге су илустроване најпознатијим делима српских сликара двадесетог века.

    У едицији „Први светски рат у српској књижевности“ налазе се литерарна дела Станислава Винавера, Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Драгише Васића, Бранимира Ћосића, Бранислава Нушића, Стевана Јаковљевића, Растка Петровића, Добрице Ћосића, Данка Поповића, Душана Ковачевића и Александра Гаталице.

     

    Тагови:
    Први светски рат, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога