Слушајте Sputnik
    Сцена из серије Корени

    Пуштени су „Корени“ или како је Добрица утишао паланку

    © Фото: YT/RTS Prikazuje
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    0 454

    Као што је прва, пилот-епизода „Немањића“, која је заиста била јако лоша, дочекана на нож, приметно је да се прва епизода „Корена“ јавно игнорише, јер увек је лакше нешто напасти него похвалити, каже Зоран Пановић.

    Прва епизода серије „Корени“ по роману Добрице Ћосића изазвала је једнодушно одушевљење публике у Србији. Упркос контроверзама које је име Добрице Ћосића изазивало и још изазива у јавности, све критике на пилот-епизоду најгледаније серије прошле недеље, коју је гледало 1,8 милиона људи, могле би се назвати — хвалоспевима.

    Новинар Зоран Пановић каже за Спутњик да је прва епизода „Корена“ била „изнад очекивања добра“, и то са више аспеката — од атмосфере, преко драматургије до изузетне улоге Жарка Лаушевића. Реч је и о другом и другачијем читању Добрице Ћосића на које нисмо навикли, додаје Пановић.

    „Интересантно је реаговање јавности. Као што је прва, пилот-епизода ’Немањића,‘ које је заиста била јако лоша, дочекана на нож, приметно је да се прва епизода ’Корена‘ игнорише, јер увек је лакше нешто напасти него похвалити“, каже Пановић.

    Он додаје да су, вероватно, многи тужни што немају нове „Немањиће“ да би их искарикирали. Пановић, који је и члан Управног одбора РТС-а, каже да се „Корени“ могу посматрати у кључу другачијег ишчитавања класика на телевизији.

    „У том смислу била је добра и серија ’Чизмаши‘ по истоименом роману Драгослава Михаиловића, а и раније је тема о Петру Кочићу на Губеревцу (ТВ филм ’Слепи путник на броду лудака‘), где су удружили снаге Горан Марковић и Вуле Журић, била јако добро урађена. Мислим да би ’Корене‘ требало посматрати у том низу интересантног третирања класика кроз, с једне стране, комерцијалан израз, а са друге, нека иновативна решења“, додаје наш саговорник.

    Пановић сматра да би тај тренд требало наставити, јер ТВ израз враћа писце у жижу јавности, а многи писци код нас често неоправдано улазе у категорију заборављених.

    „Серије су идеалне да се неки писци врате, а да се, истовремено, њихова дела читају у неком новом кључу. Данас се, на пример, Мирослав Крлежа третира у толико значења које иду до презентација у стрипу, да више не знамо ко је прави Крлежа. Мислим да је откривање више таквих значења јако добро за нашу културу и да заиста има доста писаца који чекају на ред да се екранизују. Поменућу Селенића, Мирка Ковача, Лалића, Булатовића“.

    Пановић каже да ће серија вероватно поново побудити интересовање публике и за роман Добрице Ћосића и да ће, уколико и наредне епизоде буду на нивоу прве, „Корени“ бити једна битна серија у нашој продукцији.

    Жарко Лаушевић у серији Корени
    Жарко Лаушевић у серији "Корени"

    Наш саговорник се слаже и са оценом глумца и продуцента „Корена“ Горана Шушљика да би серија, као и роман, могла постати „трајна вредност“ и као таква би у будућности могла бити много пута репризирана.

    „Што би рекао Тијанић, нове генерације деце стижу и свака треба да има и нову репризу ’Бољег живота‘. Тако да није лоше да се свака нова генерација упозна са старом серијом“, закључио је Пановић.

    Тагови:
    Корени, серија, Нинов награда, РТС, Петар Кочић, Жарко Лаушевић, Вуле Журић, Добрица Ћосић, Драгослав Михаиловић, Зоран Пановић, Александар Тијанић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога