Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Топли „Словенски загрљај“ у Бугарској

    Топли „Словенски загрљај“ у Бугарској

    © Sputnik /
    Култура
    Преузмите краћи линк
    0 200

    Пре неколико дана завршен је тринести по реду широм Европе познати фестивал поезије симболичног назива „Словенски загрљај“.

    Фестивал је под патронатом председника Бугарске Румена Радева и сваке године доводи песнике из свих словенских земаља. Њихове стихове систематизује и окупља око својих познатих антологија. Ове године је тема гласила „Хлеб наш насушни“ и као таква добила је посебан благослов бугарског патријарха Неофита, варненског и великопреславског митрополита Јоана и још неколико најистакнутијих духовних пастира других словенских земаља — црногорског митрополита Амфилохија, руског протојереја Лева Семјонова и хрватског монсињора Ивана Голуба.

    Овогодишња песничка антологија, у раскошном издању од преко три стотине страница, представила је ауторе из 25 земаља, а у њу је укључено 175 савремених словенских песника. Српску поезију представља осамнаест наших стваралаца. Између осталих, заступљена је поезија академика Матије Бећковића, Љубомира Симовића и Риста Василевског, Драгана Јовановића Данилова, Зорана Радисављевића, Србе Игњатовића и других.

    Са књигом и њеним ауторима имала је прилике да се упозна широка бугарска књижевна публика, јер се по први пут фестивал одржавао у више градова — од приморске Варне, преко тракијског града Хаскова, подбалканског Сливена, до историјски познатог града Пловдива. У сваком од њих, представници и организатори, на челу са директорком фестивала, познатом поетесом и културном посленицом Елком Њаголовом, дочекани су на највишем нивоу.

    Гости су имали свечани пријем код челника ових градова и општина, а у вечерњим часовима одржавани су прави поетски спектакли уз учешће свих гостију, али и представника домаћина. Књижевне вечери употпуњене су наступима младих песника, градске филхармоније, изванредних фолклорних ансамбала, музичких и балетских уметника.

    Утисак је да се читава културна јавност Бугарске покренула да прими и уоквири поетски програм и песнике које је угостила и прихватила на себи својствен, изузетан начин. У познатом Рилском манастиру песници су били гости братства и под егидом епископа адријанопољског Евлогија.

    Отварање фестивала  „Словенски загрљај“
    © Sputnik /
    Отварање фестивала „Словенски загрљај“

    Изван богатог званичног програма фестивала „Словенски загрљај“, у програму „Бугарска гостопримљивост“, учесници су имали могућност да упознају део богате историјско-културне ризнице Бугарске, међу којима и поменути Рилски манастир, као и да се међусобно упознају, те тако прошире своје културне везе. Утврђени су планови будуће сарадње између многих земаља, од Велике Британије до Русије, преко Србије и Грчке... Алекс Врубел и Божена Хајнц, представници Пољске, Максим Замшев и Људмила Снитенко из Русије, Раиса Мељњикова из Литваније, Енерика Бијач и Диана Буразер из Хрватске, Вера Хорват из Србије, Зузана Куглерова из Словачке, Христос Хартомацидис из Грчке, Надја Попова и Росица Кунева из Бугарске чинили су сталну „поставку“ фестивала, а током турнеје придружили су се и други бугарски песници — Ники Комедвенска, Кети Бозукова, Кирилка Паскалева, Цвета Иванова, Ирина Чавдарова, Ели Видева, Мина Карађозова, Иван Странџев, Марија Филипова-Хаџи, Трендафил Василев, Ирена Панкева и други. 

    У једној од европских престоница културе, древном и истовремено модерном Пловдиву, у галерији „Тракарт“ која је изграђена на остацима античког полиса, додељена су највиша признања „Словенског загрљаја“. Овогодишњи лауреат „Летећег пера“ је познати бугарски песник и преводилац Иван Есенски, а „Сребрно летеће перо“ добили су: Христос Хартомацидис и Иван Странџев. Специјална награда Удружења књижевника Бугарске припала је Алексу Врубелу, а награда Синдиката бугарских просветних радника отишла је у руке Раисе Мељњикове. 

    Претпремијера представљања антологије и први књижевни сусрет били су у Варни, која је годинама центар и расадник словенских културних идеја и веза.

    „Морски казино“, како се назива репрезентативно здање у коме се окупила одабрана публика, био је тесан да прими све заинтересоване. Величанствено отварање фестивала збило се у Сливену, а у Варни се одиграла финална апотеоза — свечани дефиле кроз улице прелепог приморског града поводом најсветлијег бугарског празника, 24. маја, дана Светих Ћирила и Методија.

    Сваке године ова парада окупља истакнуте духовне, културне и просветне раднике, ученике, студенте, чланове културно-уметничких друштава и многе друге, а читав град слива се на булеваре да поздрави величанствени скуп. 

    У оквиру програма, као и сваке године, у Генералном конзулату Руске Федерације у Варни одржан је пригодан програм и пријем за учеснике фестивала. Ове године гости су присуствовали премијери филма о великом руском дипломати, грофу Николају Игнатијеву, личности веома познатој и популарној у Бугарској. Анатолиј Шчелкунов, књижевник и дипломата, бивши генерални конзул РФ и почасни грађанин Варне, представио је своју нову књигу „Анђео милосрђа” која говори о несвакидашњем животном путу кћерке грофа Игнатијева.

    Са доајеном ликовно-уметничке сцене Бугарске, светски познатим уметником Стоименом Стоиловим, учесници фестивала су се упознали на представљању репрезентативне монографије о његовом животу и делу, о чему је на Економском универзитету у Варни говорио аутор монографије, ликовни уметник и историчар уметности Валериј Поштаров. У галерији Кавалет отворена је изложба словачког ликовног уметника Милана Хрица, чије илустрације красе многе поетске књиге. 

    На путовањима кроз разнолике пределе ове земље говорило се, рецитовало и певало на многим језицима. На ком посебно? Тешко је рећи, али као да је то био неки посебан језик који сви разумеју. Неки словенски. Стари? Нови? Није ни важно. Оно што је од суштинске важности јесте да није било неразумевања, а то је најважније. Не само због поезије.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога