Слушајте Sputnik
    Министар културе Србије Владан Вукосављевић, археолог Адам Црнобрња и професор Филозофског факултета у Београду Ненад Тасић

    Прво реч струке, па изградња жичаре на Калемегдану

    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1249
    Пратите нас

    Министар информисања и културе Србије Владан Вукосављевић изјавио је да би резултати предстојећих, додатних археолошких истраживања на Калемегдану могли да утичу на изградњу жичаре на том простору, уколико се испостави да је реч о вредном и значајном културно-историјском материјалу.

    На конференцији за новинаре у Министарству културе и информисања Србије, на којој је било речи о напорима тог ресора да се подрже археолошка истраживања и да се омогући адекватна заштита археолошких локалитета у Србији, Вукосављевић је, одговарајући на питања новинара, истакао да је добра вест то што су одобрени нови рокови и нова средства за археолошка истраживања на подручју предвиђеном за изградњу жичаре на Калемегдану, како би се утврдило шта се на том локалитету налази.

    „Нема неких великих новости у вези са тим, осим онога што је још пре месец и по до два урађено, а то је нова прилика за археолошка истраживања, на већем захвату простора, тако да ћемо имати сасвим поуздана сазнања. Када је реч о другим аспектима пројекта, за које није задужено ово Министарство, немам о томе шта да кажем“, рекао је Вукосављевић.

    Он је истакао да је изградња жичаре на Калемегдану сложен пројекат, који има и културно-историјски, али и привредни, туристички и економски аспект.

    „Ово Министарство је заинтересовано за онај део који се тиче заштите културног наслеђа. С тим у вези, уколико археологија открије тамо, да се нашалим, Троју број 2, или, на пример, Микену, онда ће то свакако утицати (на изградњу жичаре)“, рекао је Вукосављевић.

    © CC0 / Pixabay
    Да ли је Победник симбол Београда?

    Према његовим речима, тешко је отети се утиску да постоје елементи политизације у случају изградње жичаре на Каламегдану.

    „Делови разних струка које су се побуниле у вези с том темом нису дали свој глас када је реч о неким другим феноменима који постоје на Калемегдану, рецимо, о постојању зоолошког врта тамо. Ни на једној тврђави, каструму тог типа, било где у космосу, нема зоолошког врта. То је евергрин тема наших политичара и наших стручњака. Ми смо сви, наравно, одрасли у таквој ситуацији, па смо се током протеклог времена привикли на то, али то је груби и незгодни парадокс у вези са културним добром. Иста је и ситуација у вези са Војним музејом на Калемегдану, то је исто питање надлежности“, рекао је Вукосављевић, истакавши да те примере није навео као алтернативу проблему изградње жичаре на Калемегдану, него да би указао на то да има много питања у вези с Калемегданом као добром од општег културног значаја.

    Нови углови

    Професор Филозофског факултета у Београду Ненад Тасић је оценио да се у поларизованом друштву користи свака прилика да се одређене приче исполитизују и додао да не види по чему се Калемегдан разликује од других архелошких локалитета, на пример, Винче.

    Тасић сматра да би свако налазиште требало комерцијализовати, подсетивши да су најбоље очувани споменици културе у Србији средњовековни манастири, и то из два разлога: религиозног и етничког континуитета и самоодрживости.

    „Сваки споменик културе који није самоодржив пада на терет друштва и неминовно се склања у крај. Дође друга гарнитура власти, није им више важна Винча, него нешто друго“, рекао је Тасић и додао да је, када је чуо да ће на Калемегдану бити изграђена жичара, помислио како ће добити нови угао да фотографише „Победника“.

    Археолог Адам Црнобрња из Српског археолошког друштва сматра, међутим, да се ситуација на Калемегдану и у Винчи не може упоређивати, јер су налази на Београдској тврђави, који потичу из разних миленијума, сачувани ин ситу.

    „Као археолог сматрам да то треба да се истражи. Одлука шта ће се десити биће донета када се то буде истражило. Међутим, то није само одлука служби заштите. Оно што бих волео да видим, не само на примеру Калемегдана, него и у другим примерима где се улажу средства, јесте једна озбиљна студија изводљивости, коју би саставили људи из разних струка — они који се баве културном политиком, економијом… Потребно је видети шта је дугорочно најисплативије за Калемегдан, не само у смислу економске исплативости, него и идентитета града и развоја туризма“, нагласио је Црнобрња.

    Према наводима помоћнице министра за заштиту културног наслеђа Данијеле Ванушић, Министарство информисања и културе је издало дозволу Археолошком институту за додатна ископавања на Калемегдану, на основу предате документације и елабората, који указује на то да би на том локалитету могло да буде девет културолошких слојева, од праисторије до 18. века.

    „Археолози су до тога дошли анализом ископавања из 2017. и 2018. године. Наравно, док не почну ископавања, нико не може поуздано да тврди у каквом стању и у коликом габариту ће то бити. Разговори и састанци на ту тему воде ка томе да тај археолошки материјал треба да буде представљен јавности. Чак се предвиђа да се, у случају да буду пронађени остаци зида римског каструма, то представи на лицу места", рекла је Ванушићева.

    Владан Вукосављевић је, међутим, нагласио да није свако римско наслеђе вредно заштите, да ништа није црно-бело, те да су сви велики градови настали управо на бројним историјским слојевима.

    „Како би се избегао утицај политике и наших познатих опозитних ставова, најпозванији да о томе суде јесу археолози и историчари уметности“, рекао је Вукосављевић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога