Слушајте Sputnik
    Изложба слика Анице Савић

    И Русија има свој Београд, а у њему значајно српско наслеђе /фото/

    © Sputnik / Дејан Симић
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 1311
    Пратите нас

    У Руском дому у Београду одржана је промоција руског града Белгорода, који са српском престоницом не везује само име, него и веома значајно духовно и историјско наслеђе Срба у том граду, које становници Белгорода негују до данас.

    Манифестацију коју су организовали Белгородски државни технички универзитет „Владимир Григоријевич Шухов“ и Белгородски национални истраживачки универзитет, у сарадњи са партнерима из Београда, отворио је заменик директора „Руског дома“ Василиј Галактионов, који је поручио посетиоцима да „Русија није само Москва, већ огромна и шаролика земља“, као и да је Белгород прави бисер међу руским регионима.

    Он је истакао да становници Белгорода негују памћење на Србе који су живели у том граду и труде се да што више повежу регион са Србијом.

    То је потврдио и представник амбасаде Русије у Србији аташе за културу Александар Каноњихин, који је рекао да је развој међурегионалних веза између Русије и Србије један од најбитнијих смерова у раду амбасаде.

    Историјско наслеђе Срба у Белгороду

    Белгородска област је након ослобођења од Турака била слабо насељена, да би касније, током 18. века, ту дошли Срби.

    „Тада је више од 300.000 Срба, углавном из Војводине и Херцеговине, на позив краљице Јелисавете дошло у Русију“, објаснио је Каноњихин.

    „Њима је данашња територија Белгородске области постала друга отаџбина. Са друге стране, ова територија је једна од најстаријих руских територија, које су Руси населили у 9. и 10. веку. Наставићемо наше заједничке активности када је реч о повезивању наших територија“, поручио је Каноњихин.

    Посетиоци презентације о „руском Београду уживали су у музичком делу вечери
    © Sputnik / Дејан Симић
    Посетиоци презентације о „руском Београду" уживали су у музичком делу вечери

    Трагови културног и духовног наслеђа Срба у Белгороду су изузетно значајни — у белгородској области је рођен Владимир Станкијевич (Владимир Станковић), један од највећих руских филозофа, пореклом Србин, а први митрополит белгородски Теодосије је био Србин.

    Према речима Викторије Рјапухине, директорке Института за српски језик и комуникацију са Државног технолошког универзитета у Белгороду, становници Белгорода српског порекла сачували су своја презимена и знају одакле су њихови преци.

    „Руси српског порекла углавном не знају српски, али имају жељу да га науче. На пример, на нашем Институту за српски језик и комуникацију у овом семестру српски учи 73 полазника, и то за своју душу, а неки од њих уче језик само због те историјске везе са српским народом“, нагласила је она.

    Сарадња у сфери образовања и српски центар у Белгороду

    Према речима организатора, Белгород је, првенствено, град омладине, јер је сваки пети становник града — студент, а град је прилагођен потребама младих. У њему се налази пет великих и значајних руских универзитета, а Белгородски регион успешно сарађује са српским високошколским институцијама.

    Српски студенти који студирају у Белгороду, Русија
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Српски студенти који студирају у Белгороду, Русија

    Велики значај за развој сарадње између две земље имају и студентске размене, у оквиру којих сваке године у Белгород дође око 100 студента из Србије, а исто толико русих студената посети факултете у Србији.

    „Када је реч о студирању у Русији, наилазимо на један стереотип — да се све дешава у Москви или Санкт Петербургу, а то није тачно“, напоменула је Рјапухина.

    Према њеним речима, Белгород је пријатно место за студентски живот и за боравак. Образовање је врхунско, услови за живот су веома добри, а средина је много повољнија него у мегаполисима, поготово за Србе.

    „Пошто имамо дугогодишњу сарадњу са Србијом, ми знамо шта треба да понудимо нашим драгим српским студентима. Мислим да као предност можемо истаћи то што у Белгороду функционише Институт за српски језик и комуникацију, јединствен у Русији“, оценила је Рјапухина.

    Изложба слика Анице Савић „Ниш – Белгород / далеко, а блиско“
    © Sputnik / Дејан Симић
    Изложба слика Анице Савић „Ниш – Белгород / далеко, а блиско“

    Српски центар је, како каже, место за окупљање и дружење српске и руске омладине и место где сваки српски студент може да дође и попије шољицу кафе када га ухвати носталгија, као и да чује српску реч.

    Ако волиш Русију — волиш Србију

    Рјапухина је истакла да одређене разлике између наших народа само на први поглед долазе до изражаја. На пример, Руси су наизглед хладни и повучени, док су Срби доста отворенији.

    „Ми можемо много тога да научимо од вас — да будемо отворенији и опуштенији, а када се Руси опусте — постају веома добри другари. Пријатељства која настану између наша два народа трају, нису само формалне природе. Пословни односи често прерастају у пријатељске, а ја мислим да је то типично за Србе и Русе, а не и за западног човека“, оценила је она.

    Изложба лутака привукла је велико интересовање посетилаца
    © Sputnik / Дејан Симић
    Изложба лутака привукла је велико интересовање посетилаца

    По њеном мишљењу, према количини љубави коју показујеш према братском народу, може се проценити да ли си прави Рус или прави Србин.

    „Ако волиш Русију — волиш Србију“, закључила је Рјапухина.

    Разбијање стереотипа о Русији

    Циљ манифестације је да се представи Белгородски регион и да се прикаже колико је Русија заправо разнолика и културно богата, а без обзира на то — блиска Србији.

    „Трудимо се да представимо Русију у модерном свету, јер, нажалост, људи из Србије понекад имају застарелу слику — много воле Русију, али је не познају толико. Ми желимо да разбијемо стереотипе, попут тога да је Русија далеко и да је путовање компликовано — што је само ствар организације“, тврди Рјапухина.

    Према њеном мишљењу, главни стереотип о Русији међу Србима је — да је у Русији стално зима. У Русији има и јужних региона, наглашава Рјапухина, где је веома топло током лета, а људи који дођу „кажу да се осећају баш као у Србији“.

    Аница Савић:„У Белгороду сам видела руске степе, руске манастире и осетила топлину руске душе“
    © Sputnik / Дејан Симић
    Аница Савић:„У Белгороду сам видела руске степе, руске манастире и осетила топлину руске душе“

    „Има и региона где зима траје целу годину, али људи су топли, што поправља ситуацију“, закључује директорка Српског центра у Белгороду.

    Презентације руске кухиње и уметности и изложба лутака

    Презентацијом је била обухваћена дегустација руске кухиње, хране и пића из Белгородског региона, изложба уметничких слика и фотографија са белгородским мотивима, изложба лутака, промоција два највећа универзитета у Белгороду и српска премијера филма о једном од највећих светских инжењера — белгородском научнику Владимиру Шухову.

    На презентацији су послужени храна и пиће из Русије
    © Sputnik / Дејан Симић
    На презентацији су послужени храна и пиће из Русије

    Презентација која је организована у Руском дому представља најаву фестивала „Дани Белгорода у Београду“, који ће бити одржан на јесен 2020. године, са циљем да се грађани Београда и Србије упознају са културним, научним и економским потенцијалима града.

    Тагови:
    културно наслеђе, историја, култура, Београд, Белгород, русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога