Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2835
    Пратите нас

    Клинт Иствуд је у недељу прославио 90. рођендан. Глумио је у више од 70, режирао више од 40, урадио музику за 30, а компоновао је за девет филмова. Добитник четири Оскара као режисер представља међу између класичног и новог Холивуда. Као глумац је потпуно јединствена појава у историји филма.

    Упркос више номинација, Клинт Иствуд није никада освојио Оскара за глуму, али је као редитељ постао један од тројице, уз Милоша Формана и Френсиса Форда Кополу, који су освојили по два Оскара за најбољи филм. У 74. години живота, Иствуд је постао најстарији аутор коме је то успело.

    Клинт Иствуд – међа између класичног и новог Холивуда

    Професоро Факултета драмских уметности у Београду др Александар Јанковић каже за „Орбиту културе“ да се од великих редитеља очекује да снимају своја највеличанственија дела између 25. и 50. године живота, ретки од њих то ураде и у седамдесетим, али је само Клинт Иствуд и у осамдесетим снимао разложне, фокусиране и политички и наративно битне филмове.

    „Једноставно, он је једна занимљива међа између класичног Холивуда Џона Форда и Хауарда Хокса са 'Новим Холивудом' који је почео крајем шездесетих и почетком седамдесетих. Мислим на Сема Пекимпоа и на ове лево орјентисане редитеље као што су Френсис Форд Копола или Питер Богдановић, па све до најновијег америчког филма, за кога не могу да кажем да је у конфликту са Иствудом, али је свакако нешто друго од стила Клинта Иствуда“, каже Јнковић.

    Он истиче да се Иствудова глумачка и редитељска каријера не могу поредити и подсећа на развојни пут једног од најзначајнијих холивудских аутора.

    Како је Тарантино описао Иствуда

    „Глумио је и кад је био млад, али је суштинску славу стекао доларском трилогијом Серђа Леонеа, о чему доста добро говори филм 'Било једном у Холивуду' Квентина Тарантина о другоразредним америчким глумцима који су остварили успех у 'шпагети вестернима'. Међутим, Иствудова америчка каријера дефинитивно почиње улогом у филму 'Прљави Хари' Дона Сигела, са тих пет наставака све до краја осамдесетих“, каже наш саговорник.

    Већ средином осамдесетих и сам Иствуд почиње да прави „патриотске, патријархалне, конзервативне“ филмове, у неком тренутку и милитантне, додаје Јанковић.

    „Ако узмемо и 'Бледоликог јахача' који је нека врста римејка филма 'Шејн' онда једноставно видимо да се он никад неће уклапати у те неке трендове него ће само наставити да ради оно што су радили и поменути редитељи класичног Холивуда“, сматра Јанковић.

    Ренесансна личност и господин у годинама

    Занимљив је и податак да је Иствуд јако талентован композитор и веклики љубитељ џеза што се могло видети у његовом филму „Птица“ о Чарлију Паркеру, а и скоро пола саундтрека за његов ревизионистички вестерн „Неопроштено“ урадио је он, а врло деликатну главну тему филма лично је одсвирао на гитари.

    „Чини ми се да је он једна вишеструко талентована личност која не може да живи у једној димензији и самим тим, све те димензије његове личности и глумачке и редитељске, а и продуцентске управо нам говоре колико је Клинт Иствуд један занимљив, вишелојан господин у годинама“, каже Јанковић.

    Иствуд, који важи за једног од најпознатијих конзервативаца Холивуда, у својим делима говори о митолошкој, ајзенхауеровској Америци пре појаве поп културе, почетком шездесетих година, оцењује саговорник Спутњика.

    „Кад причамо о филму који би најбоље тај конзервативизам изнео, онда је то филм 'Гранд торино' из његове позније фазе. Режирао је и глумио и вијетнамског и корејског ветерана који живи у комшилуку са вијетнамском породицом из Сајгона која је била на страни Американаца. Једноставно, тај његов клик у глави који је доживео на крају тог филма говори о том класичном Американцу који живи кроз Џона Форда и Френка Капру и све те остале великане класичног Холивуда“, каже Јанковић.
    Два лица – са шеширом и без шешира

    Изгледа парадоксално да се један од напознатијих холивудских конзервативаца прославио у време „Новог Холивуда“ и то у ван Сједињених Држава, у европском филму. Међутим, Јанковић сматра да је природно да човек такве појавности као што је Клинт Иствуд уради то што је урадио у „шпагети вестернима“.

    „Сам Серђо Леоне је рекао да Клинт Иствуд има два карактерна, изражајна лица – једно са шеширом и једно без шешира. Мислим да је он у почетку био ослоњен на Нови Холивуд и ако узмемо у обзир да је сценарио за 'Прљавог Харија' радио још један конзервативац Џон Милијус, тако да је тај однос Харија Калахана према ауторитету, значки, уставу, закону, богу опет базиран на том класичном Холивуду“, објашњава наш саговорник.
    И Бата и Гидра

    Глумачка каријера Клинта Иствуд могла би се донекле поредити са каријером нашег Бате Живојиновића, посебно са његовим „партизанским опусом“, сматра професор Факултета драмских уметности.

    „Што каже Хајрудин Крвавац за Бату у 'Валтеру', он током целог филма има једно стање. Али ако бих морао да тумачим ту глумачку изражајност, можда бих пре узео његовог колегу из 'шпагети вестерна' Гидру Бојанића који је, док није почео да глуми Жику у франшизи 'Луде године', био висок, маркантан, изражајан, скоро па иствудовски. А Клинт Иствуд готово да никад није глумио у комедијама, глумио је у једном несрећном мјузиклу, али ако морамо да поредимо, ја бих пре узео Гидру него Бату“, закључио је Јанковић.

    Прочитајте још:

    Кад је паразит једном у Холивуду 1917. године извукао џокера

    Хит на друштвеним мрежама: Славни редитељ заспао на додели Оскара /видео, фото/

    Изненађење из клоаке: Како је Холивуд признао да има „паразита“ који га изједа

    Тагови:
    Клинт Иствуд
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога