Свирале од трња и младе коре, дудуци, зурле, цеваре - звук прошлости у Етнографском музеју

Изложба „Свирале“ која је отворена на дан Етнографског музеја представља нам 280 музичких инструмената из музејске збирке. Од етнографских области из којих потичу, до врста материјала од којег су израђени, ови инструметни инспиришу посетиоце да открију звук прошлости.

Упркос савременом начину живота који са собом носи другачију музику, звук народних свирала и даље се негује у Србији. Стари инструменти попут гајди и фрула враћају се на сцену о чему сведоче и бројне школе музике на народним инструментима. Дијалог између прошлости и будућности отворио је и Етнографски музеј и то кроз изложбу „Свирала“ којом упућује на звук културне баштине од Влашке до Далмације.

Збирка свирала сакупљана више од 150 година

На поставциће бити приказани различити инструменти из богате музејске Збирке сакупљани више од 150 година. Међу свиралима различитог порекла налазе се инструменти од орлове кости, дечје „борије“ израђене од младе коре, рикала, свирала од трна, од гране, затим дудуци, шупељке, цеваре, кавали, зурле, гајде итд. 

Приказивањем различитих свирала, од оних са језичком до свирала код којих се тон добија треперењем усана, аутор изложбе Мирослав Митровић покушао је да покаже како се музика, као значајна човекова активност, мењала у складу са променама у друштву.

„Музички инструмент првобитно је представљао звучно оруђе. Као такав учествовао је у обредној пракси. Звуци који су ти инструменти производили су разна гребања, шумови, чегртање и слично. Међутим, по свом карактеру они нису производили музику, већ су били у вези са другим елементима обреда у којем песма и игра нису постојали у правом смислу речи“, објашњава Митровић.

„Касније инструмент постаје сигнална справа, односно справа за дозивање, каква је на пример дрвено клепало које је некада представљало црквено звоно. Или труба од коре дрвета чији су сигнали упућени чобанима да изведу овце на пашу, или да се дозивају, да се обавештавају“, говори он и додаје да су функцију производње музике и стварање мелодије музички инструменти задобили тек у последњој фази развитка.

Одјеци прошлости од Копаоника до Влашке

Како су ови инструменти изгледали, а још важније, како су звучали, посетиоци ће сазнати на бројним концертима уметника на народним инструментима као део пратећег програма изложбе. Тако је данас у 19 сати планиран наступ Владе Баралића. Овај мајстор фруле изводиће музику са гостима из Бруса, ученицима највеће школе фруле у Европи.

У суботу у 18 сати организује се вече посвећено успомени на Ивана Томића, познатог свирача влашке музике, победника на преко 300 такмичења на територији бивше СФРЈ. Том приликом посетицоће ће моћи да се упознају са специфичним инструментима и звуцима влашког краја.

„Уметници из Влашке наступаће на необичним инструмента – рикалима, дудуцима, цеварара и осталим сигналним инструментима који се и дан данас користе за обавештења, упозорења и слично“, каже Митровић.

Победници Сабора фрулаша у Прислоници биће гости Етнографског музеја 24. октобра у 18 сати.