Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    0 923
    Пратите нас

    На северу Косова, у Сочаници, неколико километара јужно од Лепосавића, између магистралног пута који води према Косовској Митровици и реке Ибар, налазе се остаци римског града који је 15 векова остао скривен и непознат научној и широј јавности.

    Римско насеље у Сочаници Муниципиум (Municipium Dardanorum) открио је арехеолог, кустос, а затим и директор Музеја Косова и Метохије и један од пионира истраживања античке прошлости на Косову Емил Чершков.

    Смештено на заравни на ушћу реке Сочанице у Ибар, простире се на око 30 хектара. Данас су на локалитету видљиви бројни архитектонски остаци објеката различите намене. Ту су остаци форума, хореа, терми, базилика, некропола, као и бројних мањих грађевина на ширем подручју локалитета.

    Скривени град и детективски посао Емила Чершкова

    Све до 1956. године, када је Чершков започео истраживање на локалитету у Сочаници, није се знало за постојање овог римског насеља. О њему нема трагова у историјским изворима из римског, ни из каснијих периода.

    Чувени енглески археолог сер Артур Еванс, први је, с краја 19. века,  наслутио да би у тој области могао да постоји сакривен римски мунуципиум (град), који је био и важно рударско место.

    Еванс који је светску славу стекао открићем Кнососа, центра Миносјке кулуре на острву Криту, обилазио је у неколико наврата Балканско полуострво.  У једном од својих истраживачких похода, пут га је повео преко планине Рогозна, која се налази у близини данашњег локалитета. Ту је, боравећи у једном хану, пронашао епиграфски споменик, за који је закључио да је донесен однекуд и да би се у близини могао налазити какав римски град. Еванс је у својим писмима из 1881. године оставио запис о томе.

    Град је остао скривен 15 векова, неколико километара јужно од Лепосавића, на ушћу Сочанице у Ибар
    © Фото : Googlemaps : printscreen
    Град је остао скривен 15 векова, неколико километара јужно од Лепосавића, на ушћу Сочанице у Ибар.

    Након почетних радова на локалитету у Сочаници, Чершков је свеобухватно истраживање наставио између 1959. и 1965. године. У том периоду детаљно је истражено градско језгро, откривен је храм Антиноја, као и остаци терми, затим четири градске некрополе, форум, хорее, и обиље епиграфског и археолошког материјала. Такође су лоциране и мање грађевине у ширем ареалу насеља.

    Дугогодишње истраживање у Сочаници Емил Чершков је преточио у докторску дисертацију коју је одбранио код еминентног професора Бранка Гавеле. Након одбрањене дисертације, своја открића је објавио и у монографији „Мунуципиум Д.Д. код Сочанице“.

    Његово дело дало је одговоре на многа питања везана за античку историју Косова, али и отворило простор за даља истраживања, која су, између осталог осветлила постојање, живот и судбину овог града и поред тога што о њему не постоје забелешке у историјским изворима.

    Центар рударства Рогозне и Копаоника

    Римски град назван Муниципиум Д.Д. постојао је од II до IV века нове ере. Припадао је римској провинцији Горња Мезија, а након административне реформе коју је успоставио цар Диоклецијан (284-305. године н.е.) провинцији Дарданија, која је као ранији регион Горње Мезије, одвојена у посебну административну област.

    Насеље је економски и градитељски успон доживело у доба владавине римске царске династије Антонина (96. до 192. године н.е.) и у блиској је вези са експлоатацијом оближњих рудника у области Копаоника и Рогозне.

    Горња Мезија је била позната као провинција чија је главна економска грана била рударство и то пре свега производња сребра и олова. Најзначајнији рудник сребра и олова на југу провинције, у области Дарданије, лежао је северно од данашње Косовске Митровице на десној обали Сочанске реке, на чијој се територији налазио римски Муниципиум.

    Чершков је највећи део свог рада посветио грађевинским објектима и њиховим карактеристикама. Посебно форуму и објектима који га окружују. Епиграфски споменици и археолошки материјал који је обрадио у својој дисертацији углавном указују на рударство као претежну делатност становника Муниципиума Д.Д, преноси Косово онлајн.

    Најзначајнија грађевина централног дела града је форум. То је правоугаони простор оријентисан правцем север-југ, величине 38 са 25 метара, омеђен са источне и западне стране редом од по седам стубова. Са источне и западне стране простора изграђене су и по једна правоугаона просторија, готово идентичне по величини и начину градње. Грађевине имају по два улаза. На северном делу Форума, по средини између бочних просторија на издигнутој платформи, налази се значајан храм посвећен Антиноју.

    Јужно од форума откривени су остаци базилике чија је функција била у блиској вези са форумом за који се поуздано зна да је служио за складиштење продукта олова и племенитих метала откопаних у оближњим рудницима на Копаонику и Рогозни. У базилици су се, свакако, обављали трговачки и економски послови и трансакције.

    Насеље у Сочаници било је посебно и по саставу становништва, које већином није било домицилног мезијског порекла. Највише је било ослобођеника грчког порекла.

    Друга специфичност насеља је појава Антинојевог култа, која у директној је вези с етничком структуром становника Муниципиума.

    Антиној, рано преминули љубимац цара Хадријана

    Антиној је рођен између 110. и 115. године у Битинији на североистоку Мале Азије у грчкој породици. На једном од својих бројних путовања римски цар Хадријан (владао од 117. до 138. године н.е.) запазио је младог Антиноја, чија га је изузетна лепота привукла. Од тог тренутка, Антиној је до своје смрт пратио цара на свим путовањима, као његов ероменос.

    О смрти Антиноја постоје бројне контраверзе. Оно што се поуздано зна јесте да се 130. године удавио у реци Нил, недалеко од града Бесе у средњем Египту. По првобитној верзији Антиној се удавио у реци на Хадријанове очи. Касније су се појавиле верзије да је извршио самоубиство, због наводног пророчанства да ће уколико он умре Хадријан имати дуг и успешан живот. Нису изостале ни спекулације да га је цар жртвовао због поменутог пророчанства, а такође и да је у све била уплетена и љубомора Хадријанове жене, за коју је забележено да није туговала због Антинојеве смрти.

    Антички писци, а најопширније Касије Дион, сведочили су о догађајима који су уследили након Антинојеве смрти. Скоро истог дана, дубоко тужан, Хадријан је почео да слави Антиноја. У спомен на њега, у близини места где је страдао, цар је обновио град који је назван Антинополис. По царевој жељи Антиној је убрзо слављен као бог, а култ је преко Египта и Мале Азије почео да се шири ка Грчкој. У част Антиноја почели су да ничу храмови, олтари, статуе. Један такав храм подигнут је и у Сочаници.

    Међутим, сва је прилика да у западном делу царства култ није наишао на исти пријем као у источним провинцијама. Непосредно након Хадријанове смрти у Риму је почело брисање сећања на Антиноја.

    Трагови који подсећају на Антиноја избрисани су и у Сочаници. Храм је у новим околностима посвећен Јупитеру Капитолинском. Међутим, налаз плоче са фрагментованим натписом, која је била закопана испод некадашњег трема храма истраживачима је открио да је храм изграђен између 136. и 138. године н. е. и да је првобитно био посвећен Антиноју.

    Сочаница је једно од ретких места на европској територији где је пронађен храм посвећен Антиноју. Сем у Сочаници, постојање Антинојевог храма посведочено је у Лавувијуму, недалеко од Рима, као и у Тиволију.

    Муниципиум је крајем IV века изгубио на свом стратешком значају. Разлоге томе истраживачи виде у монетарној реформи цара Константина, која је експлоатацију сребра свела на локалне и регионалне оквире, али и у најездама номадских народа, које су уследиле у потоњим деценијама, посебно Хуна, који су опустошили многе градове на простору данашње Србије и Балкана.

    Свакако је необична чињеница да о насељу таквог значаја нема помена у римским изворима, нити у каснијим забелешкама историчара и путописаца, све до Евансове препоставке и Чершковљевог открића.

    Ипак она се може објаснити скривеним положајем насеља. То му је за време док је био у функцији управљања оближњим рудницима, пружало заштиту од нежељених гостију и похода пљачкаша и освајача. Муниципиум није се налазио у близини путних комуникација. Данашњи пут који од Рашке води ка Косовској Митровици направљен је почетком 20. века. Пре тога се до Косовске Митровице са севера долазило од Новог Пазара, преко Рогозне.

     

    Тагови:
    римски градови, Косово
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога