Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 92
    Пратите нас

    Музеј примењене уметности у Београду (МПУ) данас обележава 70 година од свог оснивања. Пролазећи кроз различите фазе са истим задатком да штити, сакупља, научно обрађује, афирмише и публикује изванредно богату област српског културног наслеђа, Музеј је дошао до збирке од 37.000 предмета.

    „Од 1950. Музеј примењене уметности прошао је различите етапе развоја. Прве генерације кустоса утемељиле су и засновале методологију изучавања и рада у области примењене уметности и дизајна и кроз серију великих изложби уцртале трасу за развој струке. Сви каснији стручњаци су пратили ту развојну линију и унапређивали је у духу свог времена, применом нових метода и музеолошких стандарда. Седамдесетих година почиње се са прикупљањем предмета савремене уметности. Деведесетих имамо мали застој, а од 2000. године креће обнављање, редефинисање и данас имамо изузетне резултате“, каже за Спутњик директорка МПУ мр Љиљана Милетић Абрамовић.

    Радомир Стевић Рас, Плакат Музеј примењене уметности 9. XII 1951.
    © Фото : Архива Музеја примењене уметности
    Радомир Стевић Рас, Плакат Музеј примењене уметности 9. XII 1951.

    Сложена делатност и разнородна колекција

    Широк дијапазон делатности, разнородност колекција, као и различите манифестације, изложбе, личности и догађаји, који су обележили седам деценија Музеја примењене уметности, моћи ће од 12. новембра до 31. децембра да се виде и на изложби припремљеној поводом овог значајног јубилеја.

    „Припремајући изложбу било нам је тешко да се сконцентришемо на, рецимо, 150 изложби које су кључне у историји Музеја и које говоре о његовој разнородној делатности“, напомиње Љиљана Милетић Абрамовић.

    Она подсећа да Музеј примењене уметности има врло сложену делатност и структуру, јер покрива широко поље те у свом саставу има одсеке за дрво и стилски намештај, метал и накит, текстил и костим, керамику, порцелан и стакло, фотографију, примењену графику и уметничку опрему књиге, архитектуру.

    „Имамо историјски и савремени сектор, различите области и велик број аутора, тако да је то велика и озбиљна делатност. Музеј је почео са троје запослених (директор, кустос и службеник). Имали су осам предмета које су добили са Факултета примењене уметности. Брзо је откупљена збирка од 3.000 предмета нашег графичара и сликара Љубомира Ивановића и креће да расте фонд. Данас имамо 37.000 предмета“, истиче директорка.

    Премијер Уједињеног Краљевства Маргарет Тачер на отварању изложбе Енглеско сребро, Музеј примењене уметности, Београд, 24. септембар 1980.
    © Фото : Архива Музејa примењене уметности
    Премијер Уједињеног Краљевства Маргарет Тачер на отварању изложбе Енглеско сребро, Музеј примењене уметности, Београд, 24. септембар 1980.

    Документарна грађа и плакати

    На изложби је путем документарне грађе, везане пре свега за изложбену и програмску делатност, приказана историја Музеја, као и шири музеолошки и историјско-уметнички аспекти његовог деловања.

    Изложба се састоји од два сегмента: документарног под називом „Документа“ и илустративног, под називом „Музејски плакат“.

    Први сегмент изложбе „Документа“ приказује историјат и хронологију деловања Музеја, док се други сегмент састоји од изабраних музејских плаката, који као веома индикативан и комуникативан вид графичког дизајна уверљиво илуструју разнородну и разнолику делатност Музеја током 70 година постојања и рада.

    „Изложба је први корак ка историзацији рада музеја, која ће се наставити у наредним годинама и која ће допринети да се много темељније истражи, сагледа, презентује и документује рад Музеја“, наводи Љиљана Милетић Абрамовић.

    Највећи проблем простор

    Милетић Абрамовићева подсећа да је Музеј примењене уметности основан са идејом да штити, чува, афирмише, сакупља пре свега средњовековну примењену уметност код Срба, али је он проширио своју делатност и окренуо се и савременој сцени, те је његов даљи задатак да све то сачува и настави да се развија у складу са захтевима нове музеологије.

    Препрека ка томе је простор, као највећи проблем са којим се Музеј последњих година суочава.

    Александар Пајванчић ALEX, Плакат Београдски политички плакат 44–1974
    © Фото : Архива Музеја примењене уметности
    Александар Пајванчић ALEX, Плакат Београдски политички плакат 44–1974

    „Музеј има само 2.000 квадрата, са депоима и излагачким простором и то у згради коју бивши власници траже да им буде враћена у процесу реституције. Они су поднели захтев за реституцију још 2013. године и ја сам сваког министра културе упознала са ситуацијом и плановима како је то могуће решити, али још нема конкретног решења“, каже Милетић Абрамовић.

    У једном периоду је разматрано да се Музеј прошири на суседну зграду која је у друштвеној својини и где је смештен Криминолошки институт.

    Затим је разматрана локација за подизање нове зграде и Музеј је ушао у урбанистички план града, добивши место на Косанчићевом венцу, поред Ректората Универзитета уметности.

    Ни у томе се није далеко одмакло, а било је иницијатива и за проналажење неке већ постојеће зграде у коју би се МПУ уселио.

    Свеобухватна стална поставка приоритет

    Већи простор је неопходан и за сталну поставку, која бу у пуној мери приказала богатство фонда.

    „Ми на другом спрату, на око 500 квадрата, имамо сталну поставку која приказује само мали део историјског сектора, док је фантастична колекција савременог примењеног дизајна од педесетих година на овамо потпуно невидљива за јавност. Зато нам је рад на сталној поставци и показивању комплетног фонда један од приоритета“, наглашава директорка.

    План им је и да унапреде свој рад у области нових медија и наставе процес дигитализације како би своје колекције учинили видљивијим публици и олакшали стручњацима приступ и руковање предметима и подацима. 

    Тагови:
    Музеј примењене уметности
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога