Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 267
    Пратите нас

    Несташна девојчица која спава с ногама на јастуку, прави колаче на поду и одбија да иде у школу и данас је ноћна мора за педагошки систем, који страхује да би могла да поквари децу. А можда је баш таква јунакиња, која је и велики борац за правду, заштитник слабијих и љубитељ природе, најбољи узор данашњој деци. И не само деци!

    Пипи Дуга Чарапа – ноћна мора педагошког система

    Пре седамдесет пет година у Шведској се родила Пипи Дуга Чарапа - необична риђокоса девојчица с пегицама, изузетне физичке снаге, одважна, домишљата и потпуно равнодушна према друштвеним правилима. Родила се у глави једне маме која се, испуњавајући жељу своје седмогодишње кћерке, препустила машти и исприповедала јој мноштво занимљивих прича о одрастању, пријатељству, радозналости, праведности. Касније је те приче записала и претворила их у књигу.

    Наредне деценије донеле су шведској књижевници Астрид Линдгрен и њеној симпатичној јунакињи светску славу, заувек променивши књижевност за децу.

    „Књига о Пипи Дугој Чарапи први пут је објављена 1945. године. Први издавач ком је Астрид Линдгрен понудила рукопис одбио је да га прихвати, плашећи се да би несташна девојчица која спава с ногама на јастуку, прави колаче на поду и одбија да иде у школу могла лоше да утиче на децу. Књижевница је потом мало дорадила рукопис и пријавила се на конкурс другог издавача, који јој је објавио роман. Књижевне легенде кажу да се онај први издавач и дан-данас каје што је пропустио прилику да уђе у историју“, каже у разговору за Спутњик Јасминка Петровић, писац за децу и младе.

    Наша саговорница је заједно с тимом креативаца и уз подршку Амбасаде Шведске у Београду, поводом јубилеја Пипи Дуге Чарапе снимила серијал од десет епизода, који се однедавно емитује на Јутјуб каналу.

    Идеја серијала, како наводи наша саговорница, јесте да се Пипи прикаже из разних углова, из дечјег света, из света одраслих – љубитеља ове јунакиње, али и стручњака за дечју књижевност.

    „Видећемо у разним епизодама серијала, нарочито у деветој, у којој смо разговарали с Дубравком Зимом, професорком дечје књижевности на Загребачком свеучилишту, да је Пипи и дан-данас ноћна мора педагошког система. И даље се поставља питање да ли ће она покварити децу. Мислим да је нема у школској лектири, али знам да је веома читана. Када смо припремали серијал, била сам фасцинирана жаром и радошћу с којима су и деца и одрасли, без обзира на струку, прихватали да учествују у томе“, каже Јасминка Петровић, истичући да је Пипи јунакиња њеног детињства.

    Како је један дечак из Југославије први сазнао за Пипи

    Романи о Пипи Дугој Чарапи су преведени на чак 77 језика, а риђокоса девојчица постала је и јунакиња филмова, серија, представа... У преводу на српски језик Пипи се појавила 1963. године, а до читалаца у бившој Југославији дошла је на врло необичан начин.

    „У једној од епизода разговарамо с музичарем Мирославом Цветковићем Цвелетом, басистом 'Бајаге и инструктора', који нам је објаснио зашто је он био први дечак у Југославији који је чуо за Пипи. Наиме, његов отац Чедомир Цветковић, преводилац с финског и шведског, чуо је, док је с породицом био на једној плажи у Порторожу, како се једна девојчица слатко смеје док јој мама чита неку књигу на шведском језику. Заинтересовао се, добио књигу и превео је на српски језик. Тако је Цвеле први чуо за причу о Пипи“, прича нам Јасминка Петровић.

    Према њеним речима, разни делови књиге о Пипи су избацивани или прерађивани у многим земљама, зато што нису били идеолошки прихватљиви. Данас, међутим, читаоци у Србији имају могућност да читају романе о Пипи у изворном облику захваљујући издавачкој кући „Одисеја“, која управо припрема трећу књигу о одважној девојчици.

    „У књизи је много елемената који су актуелни у 21. веку, од родне равноправности и толеранције, до борбе за очување природе. Постоје читави семинари, читаве студије на основу тих појмова и у дечјој књижевности, и у раду с децом“, каже Јасминка Петровић.

    Чему нас учи Пипи?

    Иако је Астрид Линдгрен први роман о Пипи објавила непосредно после Другог светског рата, она је свима дала путоказ како радити с децом, како их ослободити предрасуда.

    „Пипи је велики борац за правду. Кад види да неко јачи и старији угњетава млађег, она прискочи да помогне. Она одбија школу, али много тога зна. Зна и да је главни град Португала Лисабон, зна и таблицу 'гложења'. Једна од саговорница у серијалу, професорка на психологији Ана Пешикан, рекла је нешто што ми стално одзвања у ушима. Шта треба да буде порука образовног система – да дете оспособи да поштује себе, да поштује околину и да стекне знање. Томе нас такође учи Пипи - она нема оцене, не иде у школу, али много тога зна. Дакле, важно је знање. Данас је тренд у свету да се много више вреднују информације од знања“, упозорава наша саговорница.

    Још једна од непролазних вредности романа и прича о Пипи Дугој Чарапи јесте то што могу да се читају на разне начине, што свако у њима може да прати оно што га највише занима.

    „У емисији имамо дечака који воли географију и који чита Пипи кроз тај сегмент. Она је идеална за актуелну пројектну наставу. Може се читати само из угла познавања друштва, односно географије - куда све путује, шта види, шта зна, које земље помиње. Она је и велика љубитељка животиња, живи с коњем и мајмуном. У једном од серијала откривамо да је Астрид Ландгрин била велики борац за дечја права, али и за права животиња. Она је била велики ауторитет у шведском друштву и много тога је променила управо у односу према деци, и према животињама“, наводи Јасминка Петровић.

    Шведска као узор за одгајање младих читалаца

    Она је с нама поделила и једно незаборавно искуство, а то је посета Музеју Јунибакен у Стокхолму, посвећеном скандинавској књижевности за децу.

    „Када сам први пут обишла тај музеј, плакала сам од лепоте и дирљивости. Осмишљен је тако да су кроз разне куће представљене књиге. Посетилац улази у кућу Мумина, Финдуса и Петсона, Маме Му. Деца смеју да дирају све што је надохват руке, а оно што је 'опасно' залепљено је или закуцано. Из тог дела се прелази у чувени воз, који путује кроз приче, а онда се стиже до великог простора који је посвећен само Пипи Дугој Чарапи. Деца буквално цео дан ту остају, гледају  представе о Пипи, а на крају обилазе неку од актуелних изложби. На излазу је књижара где све што је виђено може да се купи“, прича Јасминка Петровић.

    Оно што је најважније, како истиче, јесте то што Швеђани на овај начин мотивишу децу да читају.

    „Мени се допада то што Швеђани мотивишу децу изнутра, ја учим од њих. Цео овај серијал је у том духу. Ми ниједном не кажемо: Прочитај Пипи. Читамо делове књиге, имамо приче о Пипи – идеја је да заголицамо радозналост деце“, напомиње Јасминка Петровић.

    Након смрти Астрид Линдгрен 2002. године шведска влада је установила међународну награду која носи њено име, а која се додељује писцима и илустраторима за децу, као и установама и појединцима који промовишу дечју књижевност.

    „Вредност награде је 500.000 евра, чиме је шведска влада скренула пажњу на важност дечјег света и дечје књижевности. Када децу водите кроз живот квалитетним сликовницама и књигама, велика је шанса да ће она бити хармонизована. Често говорим: ако дете види да родитељ чита, и оно ће читати. Ако се у школи на занимљив, динамичан начин обрађује класично дело, ако се оно повезује с данашњим тренутком, дете ће осетити да се то њега тиче. Свака књига има неку копчу с нама, само треба да је нађемо. Библиотекари, министарства културе и просвете, треба да се удруже. И, наравно, медији. Данас медији веома мало прате културу, а мислим да су они веома одговорни за будућност земље и за ширење идеје о важности читања. Што је друштво развијеније, то више улаже у културу за децу“, закључује Јасминка Петровић.

    Тагови:
    Астрид Линдгрен, Пипи Дуга Чарапа, Јасминка Петровић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога