Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 82
    Пратите нас

    Милорад Бата Михаиловић, сликар импулсивног темперамента и експресивног потеза, који је себе идентификовао као „човека с Истока“, освојио је „град светлости“, излажући своје радове заједно с неким од највећих уметника париске ликовне сцене. Својим животом и делом сведочио је о томе да оним што видимо око себе сагледавамо своје унутрашње биће.

    Овим речима о Милораду Бати Михаиловићу (Панчево, 1923 - Париз, 2011) и његовом стваралаштву за Спутњик говори Марија Станковић, ауторка и кустоскиња изложбе Михаиловићевих дела у Галерији РИМА у Крагујевцу.

    До сада невиђени радови из породичне заоставштине

    Изложба у крагујевачкој галерији обухвата до сада углавном неизлагане радове на папиру из првог париског периода Милорада Бате Михаиловића, настале од 1953. године, када је уметник имао своја прва представљања у Паризу, до почетка шездесетих година када настају његова чувена ликовна остварења великог формата.

    Радови су настали у техникама уља на папиру и комбинованим техникама које подразумевају мешавину уљаних боја и темпере.

    „Радови на папиру Бате Михаиловића до сада се нису могли видети, јер су чувани у његовој породичној заоставштини, те је Галерија РИМА у сарадњи са породицом Смичиклас одлучила да истражи овај сегмент његовог опуса и интерпретира га у односу на променаме које се дешавају истовремено у животу уметника и језику његовог сликарства“, објашњава кустоскиња Марија Станковић.

    Милорад Бата Михаиловић, Композиција, комбинована техника на папиру кашираном на платно, 58x92цм
    © Фото : Галерија РИМА
    Милорад Бата Михаиловић, Композиција, комбинована техника на папиру кашираном на платно, 58x92цм

    Буран карактер на папиру

    Сагледавајући постепене стилске и концептуалне промене у сликарству Бате Михаиловића управо у радовима на папиру, према речима наше саговорнице, можемо да уочимо прелазне моменте и да испратимо како су се формулисала основна начела његовог сликарства.

    „Од геометријских разлагања и деконструкције предмета почетком педесетих, преко симболичне употребе натуралистичких и земљаних боја, до гестуалних и апстракних композиција, можемо рећи да радови на папиру (који су за потребе изложбе у Галерији РИМА каширани на платно) сведоче о једном интезивном и бурном периоду, који наликује и на карактер самог уметника“, истиче ауторка изложбе.

    Изложени радови у Галерији РИМА су уско повезани са чувеним ликовним остварењима великог формата Бате Михаиловића која настају почетком шездесетих година 20. века.

    Енергичан и импулсивни потез, усковитлане композиције различитих колористичких решења, често централизован и недефинисани догађај или природно збивање у пољу слике које упућује на однос према феноменима природе, усмеравају нас на термин 'апстрактни пејзаж' Мишела Рагона“, објашњава кустоскиња.

    Човек са Истока у Паризу

    Првим наступима на париској ликовној сцени, у Галерији Марсељ, књижари Пола Моријена и Једанаестом салону „Популист“ (1953), Михаиловић се представио радовима у другачијем светлу у односу на београдске почетке у духу фигуративног експресионизма.

    Језик његовог сликарства пролази кроз интензивне промене, под утицајем доминантних апстрактних израза у оквиру послератног париског ликовног кружока.

    „Оно што је историчар уметности Јеша Денегри приметио, пишући о Бати Михаиловићу у више наврата, јесте његов урбани карактер, што можемо протумачити као активан однос уметника према атмосфери свог окружења, па из прошлости уметник доноси са собом у Париз 'духовне ентитете' који ће, у различитим појавним облицима, претрајавати кроз његов опус“, каже Станковићева.

    Михаиловић је током педесетих и шездесетих редовно излагао на важним париским салонима, самосталним и групним изложбама у Европи и Југославији, о његовом сликарству активно су писали реномирани југословенски и француски историчари уметности и ликовни критичари.

    Град светлости постаје важан географски и уметнички топос и уједно важно обележје које примећујемо на појединим сликама и радовима на папиру. При потписивању својих радова француском транскрипцијом презимена – Mihailovitch и годином настанка, уметник повремено додаје 'Paris' као одредницу за припадност конкретном уметничком поднебљу, које његовом сликарству даје посебну идентитетску ознаку“, истиче Марија Станковић.

    Дело Милорада Бате Михаиловића
    © Фото : Галерија РИМА
    Композиција, комбинована техника на папиру кашираном на платно, 110 x 74,5 цм

    Захваљујући идентификовању себе као “човека са Истока”, импулсивног темперамента и експресивног потеза, Михаиловић, подсећа кустоскиња, излаже заједно са неким од најзначајних уметника париске ликовне сцене међу којима су Хартунг, Дибифе, Пољаков, Битран, Маријен, а захваљујући својој аутентичности остварује важне сарадње са познатим париским галеријима, „Рив Гош“ и „Аријел“.

    Уметник кадар да надлети простор

    Дејан Медаковић је 1981. године у својим „Записима о Бати Михаиловићу“ приметио да је он "кадар да надлети простор и савлада га свеобухватним погледом"

    „Тај исказ јесте поетично виђење пријатеља, искреног поштоваоца Михаиловићевог дела, али пре свега, нашег чувеног историчара уметности и академика, који овим исказом можда асоцира на парадигму уметника као генија који је 'испред свог времена'. Милорад Бата Михаиловић је својим животом и делом сведочио да су простори прошлости и садашњости увек унутрашњи простори и да њихово савладавање јесте у континуираној свести о погледу на оно чиме смо окружени, што видимо када погледамо око себе, истовремено водећи рачуна на оно што видимо у себи“, истиче Марија Станковић.
    Легендарна слобода у доба соцреализма

    У комунистичкој Југославији, 1947. године, десила се чувена побуна против естетских и идеолошких норми социјалистичког реализма коју су водили припадници Задарске групе, а међу којима је важно место заузимао Милорад Бата Михаиловић.

    „Говоримо о седморо студената београдске ликовне академије, који нису пристајали на норме социјалистичког реализма и неколико месеци током 1947. године, 'група' се отиснула у Задар како би тамо стварала несметано, по сопственом нахођењу. Иако њихов чин није био директно политичке провенијенције, већ више морална и уметничка потреба за слободним стварањем, њихово 'одметништво' имало је реалне последице, јер су били избачени са Академије. Много важније - њихов чин представља важан сегмент другачијег и слободног уметничког делања у периоду соцреализма, које данас у нашој историји уметности има статус 'легенде'“ истиче Марија Станковић.

    У оквиру париске ликовне сцене, његова улога се огледа у истој потреби - да из себе износи садржаје који не претендују свесно на промену света, већ на могућности промене активним и искреним односом према ствралачким поривима уметника.

    „Изложба радова на папиру Милорада Бате Михаиловића у Галерији РИМА представља уметника у светлу интензивног истраживања, неуморног карактера да открива и савладава просторе око себе, да језиком сликарства мисли о свету и његовим механизмима, не из позиције друштвеног ангажовања, већ из потребе да се испоље дубоки уметнички нагони, са чврстом вољом за стварањем упркос животним околностима и убеђеношћу у исправност тока свог животног пута“, закључује ауторка Станковић.

    Изложба у Галерији РИМА у Крагујевцу биће отворена до 20. децембра.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    сликар, изложба, Милорад Бата Михаиловић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога