Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    1520
    Пратите нас

    Реконструисани предмети из Кенигзбершке и Берлинске колекције, који су нестали током Другог светског рата заједно с другим предметима легендарне Ћилибарске собе, представљени су на изложби која је до 30. марта постављена у Инжењерском дому Петропавловске тврђаве у Санкт Петербургу.

    На изложби под називом „Мистерије дворских ентеријера. Тајне рестаурације“ посетиоци могу да виде мноштво уникатних предмета које су израдили стручњаци Царскоселске радионице за ћилибар.

    „Циљ изложбе је да покаже да мајсторство не умире, односно да 40 година рада ове радионице није прошло непримећено. Прва сала потпуно је посвећена Ћилибарској соби. Обновили смо потпуно изгубљене колекције – Кенигзбершку и Берлинску. То су предмети који су током рата били изгубљени и сада могу да се виде само на овој изложби“, објашњава рестауратор Максим Григорјев.

     

    Изложба Мистерије дворских ентеријера. Тајне рестаурације у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Александр Гальперин
    Изложба Мистерије дворских ентеријера. Тајне рестаурације у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу

    Међу експонатима су ћилибарске шкрињице, пехари, ормарићи, израђени у стилу немачког барока и украшени резбаријом. Стручњаци радионице су извели научну реконструкцију предмета на основу књиге „Ћилибар – немачки материјал“ Алфреда Родеа, директора уметничких збирки Кенигзберга (Калињинграда).

     

    На изложби је приказана и реконструкција Лионске сале, Цркве Васкрсења Христовог у Катаринином дворцу палати и Агатових соба у Катаринином парку у Царском Селу. Посетиоци могу да виде фрагменте украса, вазе од јасписа, намештај декорисан авганистанским лазулитом.

     

    Изложба Мистерије дворских ентеријера. Тајне рестаурације у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Александр Гальперин
    Изложба Мистерије дворских ентеријера. Тајне рестаурације у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу

    „Свака од ових сала је уникатна. Лионска сала је, на пример, уникатни рад од лазулита и метала. Нигде више на свету не постоји таква сала. Њени зидови су површине од око 120 квадратних метара, украшени панелима од лазулита, са златом и другим металима“, рекао је Григорјев.

     

    На изложби су, такође, представљени ауторски радови мајстора: шаховска табла с фигурама израђеним од балтичког ћилибара и украшеним драгуљима, футроле и омоти за књиге, декорисани златом и драгим камењем, међу којима су „Мстиславово јеванђеље“ и „Куран Халифа Усмана“.

     

    Један од експоната представљених на изложби Мистерије дворских ентеријера. Тајне рестаурације, посвећеној делатности Царскоселској радионици за ћилибар у Инжењерском дому Петропавловске тврђаве у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Александр Гальперин
    Један од експоната представљених на изложби "Мистерије дворских ентеријера. Тајне рестаурације", посвећеној делатности Царскоселској радионици за ћилибар у Инжењерском дому Петропавловске тврђаве у Санкт Петербургу

    Намештај који су израдили стручњаци Царскоселске радионице за ћилибар представљен је у посебној сали, у којој посетиоци могу да виде гарнитуре, столове и канцеларијске предмете израђене у разним стиловима.

     

     

    Изложба Мистерија дворских ентеријера. Тајне рестаурације у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Александр Гальперин
    Изложба Мистерија дворских ентеријера. Тајне рестаурације у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу

     

    Ћилибарска соба - "осмо светско чудо"

    Ћилибарска соба била је поклон пруског краља Фридриха Вилхелма Првог Петру Великом. У Санкт Петербург је била допремљена 1717. године. Током владавине Јелисавете Петровне архитекта Бартоломео Растрели је просторију украсио позлаћеном резбаријом, огледалима и мозаицима од ахата и јасписа.

    Док су нацисти улазили у Царско Село, званичници и кустоси Ћилибарске собе су се трудили да раставе све делове собе и да је сакрију. Када је суви ћилибар почео да се распада, одлучено је да се преко целе собе прелепе тапете. Овим ипак нису преварили немачке војнике, који су у року од тридесет шест сати раставили целу собу. Спаковали су је у двадесет седам кутија и одвезли је у Кенигзберг (данашњи Калињинград). Соба је пресељена у музеј Кенигзбершког замка.

    Ћилибарска соба
    © AP Photo
    Ћилибарска соба

    Директор музеја је био велики поклоник ћилибара. Током две године док је соба била изложена, он је проучавао историју ћилибарских плоча и осталих елемената. Како се ближио крај рата, њему је наложено да собу растави и премести, што је урађено крајем 1943. године. Током следеће године, град је бомбардован, а ток приликом је уништен и музеј. Самим тим, сваки траг о соби је изгубљен.

    Многи историчари су покушали да реше мистерију нестанка Ћилибарске собе. Најчешће помињана теорија је да су кутије у које је био смештен ћилибар, биле уништене у бомбардовању 1944. године. Други верују да је ћилибар негде у Калињинграду, док неке теорије говоре о томе да су кутије утоварене на брод који је касније потпољен, и да се сада налазе на дну Балтичког мора.

    Царскоселска ћилибарска радионица основана је 1981. године. Првобитно је имала само један задатак, да обнови „осмо чудо света“ – Ћилибарску собу. На пројекту научне реконструкције изгубљеног ремек-дела 18. века радили су историчари уметности, хемичари, рестауратори, чак и криминолози. Технологију рада са сунчевим каменом проучавали су успут се бавећи рестаурацијом највећих колекција на свету – Берлинском и Кенигзбершком. Поред обновљене Ћилибарске собе мајстори су стекли изузетно драгоцена знања.

    Ентеријер је обновљен у музеју у Царском селу, поводом 300. годишњице Санкт Петербурга. За тај посао је утрошено око шест тона ћилибара и готово осам милиона долара. Рад на обнављању ћилибарског кабинета трајао је око 25 година, а отворен је 31. маја 2003. године.

    Тагови:
    Санкт Петербург, ћилибар, Ћилибарска соба
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога