Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    0 127
    Пратите нас

    Почасна председница Државног музеја лепих уметности „А. С. Пушкин“ Ирина Антонова преминула је данас у 99. години. Њено име је нераскидиво повезано са знаменитим московским музејом, на чијем је челу била 52 године.

    Ирина Антонова, која је Музеј „Пушкин“ претворила у легенду, родила се 20. марта 1922. године у Москви. У детињству је четири године живела с родитељима у Немачкој, а после доласка нациста на власт 1933. године породица се вратила у Совјетски Савез.

    Антонова је 1940. године почела да похађа Институт за филозофију, књижевност и уметност. Када је почео Други светски рат, прошла је обуку за медицинску сестру и од 1942. године радила у болници у Красној Пресни.

    Током рата Институт за филозофију, књижевност и уметност се спојио с Московским државним универзитетом (МДУ), а Антонова је 1945. завршила Одсек за историју уметности на Факултету за историју МДУ. Тада је добила позив да ради у Музеју „Пушкин“. Област њених научних истраживања била је уметност Италије у епохи ренесансе.

    Златне године Музеја „Пушкин“

    Директор Музеја „Пушкин“ Александар Замошкин је 1961. године, пред одлазак у пензију, предложио старијем научном сараднику Ирини Антоновој да стане на чело те установе.

    Уз њу је почео процват музеја. Организована је изложба совјетског сликара Александра Тишлера, а потом изложба Анрија Матиса.

    Изложба италијанске уметности у Државном музеју лепих уметности А. С. Пушкин у Москви
    © Sputnik / Евгения Новоженина
    Изложба италијанске уметности у Државном музеју лепих уметности "А. С. Пушкин" у Москви

    Антонова је остварила идеју о проширењу музеја, па су се тако појавили Музеј импресиониста, Музеј приватних колекција, Дечји центар. Више од тридесет година у Музеју „Пушкин“ се одржавају чувене „Децембарске вечери“, које су замишљене заједно са Свјатославом Рихтером.

    „Буржоаска уметност“ и неподобни уметници

    Године 1974. под руководством Антонове реорганизована је стална поставка Музеја „Пушкин“, чиме је та музејска установа постала прва у Совјетском Савезу у којој је домаћа уметност излагана напоредо с иностраном.

    Државни музеј лепих уметности А. С. Пушкин у Москви
    © Sputnik / Сергей Субботин
    Државни музеј лепих уметности "А. С. Пушкин" у Москви

    Исте године Антонова се сукобила с руководством Министарства културе због одлуке да ослободи сале првог спрата музеја за колекцију западног сликарства из збирки мецена Сергеја Шчукина и Ивана Морозова. Стваралаштво мајстора као што су Реноар, Сезан, Гоген совјетске власти су сматрале „буржоаским и штетним“.

    Према речима Антонове, тих година су у „подрумима лежале првокласне ствари — готово цео Музеј западне уметности“.

    „Мона Лиза“ у Москви

    Висока репутација Антонове у музејској заједници омогућила је музеју да представља јединствена ремек-дела светског сликарства из највећих уметничких збирки, које изузетно ретко напуштају своје матичне земље. Међу њима су „Света породица“ Андрее Мантење (Државна збирка Дрездена), „Портрет незнанца са сивим очима“ Тицијана (Галерија Палатина, Фиренца) и „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија (Лувр).

    Мона Лиза
    © Фото
    Мона Лиза

    Појављивање Да Винчијевог ремек-дела у Москви изазвало је невероватну помаму — љубитељи уметности су дежурали на прилазима музеју да би се 15 секунди задржали испред једног од најпознатијих портрета у историји човечанства. За допремање „Мона Лизе“ у Совјетски Савез било је потребно да се изради непробојни сандук, као и огромна, вишемилионска сума новца.

    Антонова је у музеју организовала највеће међународне изложбе — „Москва—Париз“, „Москва—Берлин“, „Русија—Италија“, „Модиљани“, „Тарнер“, „Пикасо“ и многе друге. Највећи догађај за совјетске грађане била је изложба авангардних радова „Москва—Париз“ 1981. године, на којој су били представљени радови „неподобних“ Маљевича и Кандинског.

    Репродукција слике Музичка увертира Василија Кандинског
    © Sputnik / Олег Ласточкин
    Репродукција слике Музичка увертира Василија Кандинског
    Музејски град

    Ирина Антонова је иницирала формирање радне групе за припрему концепције развоја музеја, стварања „музејског града“, о којем је сањао оснивач Музеја „Пушкин“ Иван Цветајев. За реконструкцију музеја био је ангажован један од водећих светских архитеката сер Норман Фостер из Велике Британије.

    Под руководством Антонове био је припремљен програм за обележавање стогодишњице Музеја „Пушкин“ 2012. године, који је финансирала руска влада.

    Ирина Антонова у Државном музеју лепих уметности А. С. Пушкин у Москви
    © Sputnik / Борис Бабанов
    Ирина Антонова у Државном музеју лепих уметности "А. С. Пушкин" у Москви

    У априлу 2013. године Ирина Антонова, која је месец дана раније прославила 91. рођендан, именована је за главног кустоса државних музеја Русије, а у јулу је напустила функцију директора Музеја „Пушкин“ и постала његов почасни председник.

    Ирина Антонова је била члан Руске академије уметности, почасни члан Међународног савета музеја при Унеску и добитник бројних државних и иностраних награда.

    Путин веома ценио рад и знање Ирине Антонове

    „Смрт Ирине Антонове је жалостан догађај. Путин је веома добро познавао, много пута је био код ње у музеју, ценио је њена дубока експертска знања. И председник је дубоко потресен у вези с тим“, рекао је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

    „Ирина Антонова била је истински прегалац музејског рада, блистави историчар уметности, предиван човек, душа која је од срца радила за руску културу“, навела је у телеграму поводом њене смрти председница Савета Федерације Валентина Матвијенко.

    Према њеним речима, захваљујући Ирини Антоновој, Музеј „Пушкин“ је постао савремени просветитељски центар, ризница светских уметничких ремек-дела.

    Тагови:
    Државни музеј лепих уметности Пушкин, Ирина Антонова
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога