Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1440
    Пратите нас

    Дуг којим је Русија обавезала српски народ 1914. године толико је велики да га не могу вратити векови. То је дуг љубави која свезаних очију иде у смрт ради спасења свога ближњега, говорио је глумац Тихомир Арсић тумачећи владику Николаја Велимировића 2014. у Сава Центру.

    Имао је још много да уради

    Глумац, дугогодишњи члан ансамбла Драме Народног позоришта Тихомир Арсић преминуо је данас у Београду после дуге и тешке болести.

    Рођен 1957. године у Земуну, глуму је дипломирао на Факултету драмских уметноси у Београду, у класи професора Миленка Маричића.

    „Сећам га се као радозналог, лепог младића, пуног елана, воље и жеље да уради нешто у овом послу. Били смо пресрећни што смо успели да упишемо Факултет драмских уметности“, присетила се глумица Љиљана Благoјевић свог колеге са класе.

    Доста су и радили заједно.

    „Памтим га као доброг партнера. Имао је штошта још да уради у животу“, каже Благојевић.

    Тихомир Арсић
    Тихомир Арсић

    Најзначајније улоге у режији Стеве Жигона

    Пажњу јавности глумац Тихомир Арсић привукао је 1981. године када је у Народном позоришту одиграо улогу Ромеа, у Шекспировој драми „Ромео и Јулија“, у режији Стеве Жигона да би 1984. године постао стални члан глумачког ансамбла националног театра.

    „Увек је био веран свом позоришту, које је неизмерно волео и у коме је одиграо  више значајних улога у класичним и савременим комадима“, истичу у Народном позоришту.

    Најважнија позоришна улога, за коју је и сам говорио да му је најдража и најбоља, јесте Рогожин у „Идиоту“ Фјодора Михајловича Достојевског, такође  у режији Стеве Жигона.

    Таквог Рогожина Русија није видела

    Више од 10 година Ивана Жигон и Тихомир Арсић играли су ту представу, а велики одјек имала је и у Русији где је Арсић награђен „Златним витезом“.

     „То како је Тика играо Рогожина заиста су били највиши домети глумачког стваралаштва. Сви су говорили да таквог Рогожина Русија није видела, а у препуном московском Позоришту на Тагањки био је и Никита Михалков и Николај Бурљајев“, присетила се Ивана Жигон за Спутњик.

    Арсић је за исту улогу добио и награду „Раша Плаовић“ Народног позоришта.

    „Један од најтежих ликова светке литературе Тика је носио снагом свога темперамента, своје страсти и свом силином свога талента. Такву преданост лику кога тумачи, еруптивност и необузданост никада нисам доживела код партнера на сцени. Иако сам одрасла у позоришту и гледала многе представе и великане, могу слободно да кажем да нисам видела ни из публике“, истиче Жигон.

    Као владика Николај Велимировић последњи пут на сцени

    Посладња велика улога Тихомира Арсића на сцени била је 2014. године управо у представи Иване Жигон „Стојте галије царске“ у којој је тумачио владику Николаја Велимировића.

    „Дуг којим је Русија обавезала српски народ 1914. године толико је велики да га не могу вратити векови. То је дуг љубави која свезаних очију иде у смрт ради спасења свога ближњега. Можемо ли ми Срби икад заборавити да је руски цар кренуо у смрт спашавајући српски народ? Смемо ли пред небом, пред земљом икада заборавити да су наша слобода и државност коштале Русију можда и више него нас саме? У Христу брат Ваш, Николај Велимировић“, говорио је Арсић са сцене Сава Центра.

    „Чести ходочасник на Крф са много одиграних представа 'Солунци говоре', Тика је са својим животним кредом, љубављу према свом народу и Русији, као и према цркви, посветио целог себе овој улози“, истиче Ивана Жигон.

    ​У позоришној биографији Тихомира Арсића издваја се његов наступ у култној представи „Солунци говоре“, по тексту Антонија Ђурића и у режији Цисане Мурусидзе.

    Арсића ће публика памтити и по монодрами „Тако је говорио Броз“, са којом је почетком деведесетих година прошлог века наступао широм некадашње Југославије одигравши је више од 300 пута.

    Од филма „Синови“ до „Убица мога оца“

    Запажене улоге одиграо је и на филму и телевизији.

    Дебитовао је у филму „Синови“ Славољуба Стефановића Равасија 1975. године, а затим су уследили упечатљиви наступи у „Дечку који обећава“, „Игманском маршу“, „Великом транспорту“, „Пејзажима у магли“, „Лагеру Ниш“, „Балкан експресу“, „Боју на Kосову“, „Условној слободи“... као и серијама „Не тако давно“, „Вук Kараџић“, „Трагом Kарађорђа“, „Шесто чуло“.

    Након дуге паузе вратио се глуми и улогама у серијaма „Убице мог оца“ и „Kраљ Петар Први“.

    „Да сам више радио глумачки посао, мој утицај у политици био би већи. Нажалост, спутан страначким обавезама, испустио сам из руку своју професију. Можда је глума више утицала на моје бављење политиком него обрнуто, али очигледно да ту улогу нисам играо нарочито добро“, изјавио је 2017. глумац Тихомир Арсић, један од оснивача Српске напредне странке и посебни саветник у Министарству културе и информисања.

    Велики губитак за српску културу

    Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић упутила је телеграм саучешћа породици Тихомира Арсића, у коме је истакла да је његов прерани одлазак велики губитак и за српску културу.

    „Његов препознатљив уметнички израз и лик остаће упамћени у свету позоришта, филма, као и наше културе у целини. У Министарству културе и информисања дао је значајан допринос развоју културне сцене у Србији. Оставио је неизбрисив траг, по коме ћемо га сви памтити“, навела је Гојковић.
    Тагови:
    Тихомир Арсић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога