Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    1600
    Пратите нас

    Државни музеј градске скулптуре у Санкт Петербургу отворио је изложбу „Срце Кутузова“, посвећену 275. годишњици рођења руског војсковође и 75. годишњици Победе у Великом отаџбинском рату.

    У основи изложбе је бајка-парабола савременог дечјег писца Бориса Сергуненкова, представљена на платформи Нарвске тријумфалне капије – споменика у част победе Русије у рату против Наполеонове армије.

    „Коришћење бајке за осмишљавање изложбе је својеврстан експеримент, а пошто бајка говори о томе како у време Великог отаџбинског рата срце Кутузова бије у грудима сваког одважног војника, на основу те споне направили смо изложбу. Она садржи историјски сегмент који говори о Кутузову, о основним путањама његовог живота и војничког пута, а постоји и емотивни сегмент, који представља језгро изложбе. То је бајка коју приповеда Иља Михајлов Соболевски, режисер, музичар и телевизијски водитељ“, навела је начелница Одељења „Нарвска тријумфална капија" Државног музеја градске скулптуре Наталија Јаблонска.

    Историјски сегмент изложбе чине прикази из музејских фондова – фотографије, гравире и акварели савремених уметника. „То је прича о томе како лик Кутузова почињу активно да користе писци, песници, сликари, буквално одмах после његове смрти. Почињемо од гравире која приказује Пушкина пред гробом Кутузова у Казањској саборној цркви, а завршавамо тиме како сада наш музеј чува сећање бринући о споменицима и другим објектима повезаним с Кутузовом“, навела је Јаблонска.

    Као посебно занимљив експонат она је издвојила модел споменика војсковођи, који се налази испред Казанске саборне цркве у центру Санкт Петербурга.

    Споменик Михаилу Кутузову испред Казанске саборне цркве у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Алексей Даничев
    Споменик Михаилу Кутузову испред Казанске саборне цркве у Санкт Петербургу

    „То је могућност да се војсковођи погледа у очи, изблиза. Захваљујући моделу можемо да видимо све детаље који се не виде увек одоздо, када се гледа споменик“, рекла је Јаблонска.

    Изложбу прате аудио-спектакл и илустрације бајке. На поставци је представљено стваралаштво мајстора илустрације, као што су Георгиј, Алескандар и Валериј Траугот, Олег Дергачов, Валериј Цикота.

    Део експоната за изложбу обезбедили су Централни архив филмских и фото-докумената Санкт Петербурга, Државни историјско-меморијални музеј „Смољни“, Државни музеј историје Санкт Петербурга, Државни музеј лепих уметности „А. С. Пушкин“, Музеј панорама „Бородинска битка“, медијатека Музеја ВДНХ и други. Изложба ће бити отворена до септембра 2021. године.

    Нарвска тријумфална капија подигнута је 1834. године, према нацрту Василија Стасова, на месту првобитног дрвеног свода који је подигао архитекта Ђакомо Кваренги поводом свечаног дочека победничке руске гарде по повратку из Париза 1811. године. За посао украшавања били су ангажовани најбољи скулптори Академије уметности, међу којима су били Василиј Демут-Малиновски, Петар Клод и други.

    Нарвска тријумфална капија у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Б.Манушин
    Нарвска тријумфална капија у Санкт Петербургу

    Нарвска тријумфална капија је 1939. године постала део колекције Државног музеја градске скулптуре, а 1980. године унутар споменика је постављена изложба посвећена Отаџбинском рату 1812. године и историји здања.

    Ове године се навршава 275 година од рођења Михаила Кутузова, истакнутог руског војсковође, државног чиновника, дипломате, главног команданта руске армије током Отаџбинског рата 1812. године. Кутузов је био ученик и саборац Александра Суворова. Два пута је био озбиљно рањен, а аустријски дипломата Карл Јозеф Лињ који је био у руској армији је написао: „Намеће се мисао да провиђење чува овог човека за нешто необично, јер је успео да преболи две ране, од којих је свака смртна“.

    После смрти Кутузова војници су ковчег с његовим телом на рукама носили од Нарвске тријумфалне капије до гробнице у Казанске саборне цркве.

    Тагови:
    изложба, Санкт Петербург, Михаил Кутузов
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога