Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1170
    Пратите нас

    Прва збирка изабраних песама српског репа „Репотписани“ доказ је да је хип хоп много више од откуцаја, плеса, исповести — то је култура која претвара јавне површине у сликарска платна, а бели папир у смисао живота.

    Хип хоп као модерна форма поезије

    Хип хоп је савремена култура. Он се налази у сваком крају, купи нове путнике на свакој станици, појачава се на сваком грамофону, а ускоро ће се уселити и у наше библиотеке. Песме које превазилазе „сада и овде“ и чију унутрашњу музику можемо чути кроз стихове о виђењу, слављењу, разумевању, доживљавању, суочавању живота и света, разлог је зашто текстови српског хип хопа заслужују да се ослушкују, или макар читају.

    Збирка од 100 најбољих текстова српског хип хопа „Репотписани“ изазива нас својим темама, формом, ставовима, а приређивачи овог издања Александар Павлић, Небојша Марић и Иван Ристић питају се да ли реп песме могу постати модерна форма поезије.

    „Ми већ имамо вредновање рокенрола у том текстуално-књижевном смислу, зато смо се потрудили да исто урадимо са реп музиком, да осветлимо тај део сцене и кажемо да је то део исте културе, отуда и тај наслов ’Репотписани‘. Конвенционална култура често има ниподаштавајући однос према репу“, каже за Спутњик један од приређивача ове збирке, Александар Павлић.

    Од 7.000 песама и 330 аутора, тројица приређивача су одабрали 100, а критеријуми су били оригиналност у приповедању, употреба језика и коначан тест — може ли једна хип хоп песма издржати белину папира.

    „Било нам је важно да то буде аутентичан текст у смислу српског језика, тема и начина приповедања, који показују да текст може да функционише самостално на папиру“, открива Павлић.

    Улицу под ноге

    У књизи се налазе песме од почетака репа до данас, а текстове потписују аутори као што су Рамирез (група Sunshine), Смоке Мардељано, Шкабо (самостално и Београдски синдикат), Sajsi MC, Kiza Robin Hood, Арафат, Voodoo Popeye, Гру, Брут, Марчело, БИГру и Паја Кратак, Рамбо Амадеус, Бвана из лагуне и Микри Маус (Prti Bee Gee), Mimi Mercedez, Исказ, Струка и многи други.

    Бошко Ћирковић Шкабо
    © Sputnik / Дејан Симић
    Бошко Ћирковић Шкабо

    Као део ове екипе, уметник Бошко Ћирковић Шкабо, чијих се неколико песама налази у овој збирци, већ је раније објављивао своје текстове.

    „Прву збирку сам приредио сâм и она је садржала све моје текстове које су икада изашле на једном носачу звука. Нисам имао лектора на том издању и направио сам неколико словних грешака и то сам схватио када сам песме читао пред медијима. Потом сам 2014. године сабрао текстове са три албума — ’Човек‘, ’Вук‘ и ’Прича два вука‘ коју сам издао. Сад је изашла и збирка ’Одметност‘, у којој сам сабрао два албума и неке песме“, каже за Спутњик Бошко Ћирковић Шкабо.

    Његов процес рада спонтан је као и текст који из њега излази. Сматра да је много лакше писати уз ритам, али чак и када је супротно, песма написана у форми текста мора да прође тест функционисања уз ритам.

    (Р)епске песме

    Писао је разне врсте текстова, не само песме, и зна шта би један текст морао да садржи да би имао сврху. Сматра да није лако написати песму и да је велика част бити заступљен у оваквој књизи.

    „Међутим, и даље сам отписан, одметнут“, запажа Шкабо.

    „Откако ’Београдски синдикат‘ постоји, један слој људи пежоративно нас је описивао и називао нас гусларима. То је савршен комплимент који сам и раније користио покушавајући да објасним о чему се ту ради. Не морате да слушате реп да бисте читали ове песме, као што не морате да слушате гусларе да бисте читали народну поезију“, каже Шкабо и додаје да је репу најсличнија народна поезија у смислу ритма, а често и тематски.

    Овој тези иде у прилог и последња песма у збирци „Репотписани“, коју потписује Божидар Божо Ђурановић, а која према мишљењу Бошка Ћирковића Шкаба даје овој збирци додатну тежину.

    „То је песма ’Смрт попа Мила Јововића‘, која би хронолошки требало да буде прва, али је последња јер је реч о куриозитету — написао ју је модерни епски песник и музички обрадио Рамбо Амадеус. То је уједно и песма која је имала веома значајан утицај на реп музику и показала је колико се реп одразио на стваралаштво Рамба Амадеуса“, објашњава Александар Павлић.

    Од блокова до Панчева, од Власотинца до Сремске Митровице…

    Од пионира репа до аутора млађе генерације, стваралаца из целе Србије, од Куршумлије до Војводине заступљени су у овој збирци. Међутим, питање је шта свима онима чији се текстови нису нашли у овој књизи, може бити повод за разговор о реп музици као озбиљној категорији наше културе.

    „Сви су аутори ауторизовали текстове, а неки су имали коментар зашто нема ове или има ове песме. То је очекивано и нама је драго да ти коментари постоје, јер то значи да се о реп текстовима разговара. Наравно да има још много добрих текстова и песама, а ово је један од многих могућих углова да се те песме разврстају, изаберу и представе и уједно позив за друге приређиваче, ауторе, уреднике да из другог угла представе реп песме“, истиче Павлић и напомиње да многи људи памте песме по тексту заједно са музичким битом, док су приређивачи песме читали само на папиру.

    Поређане хронолошки, песме „Репотписаних“ уједно су и историја једног друштва, културе, унутрашњег гласа појединца који запажа, тумачи, сања свој свет и осваја слободу упркос комерцијализацији свега, па и ове врсте музике.

    „Ми се бавимо музиком која је у својој суштини панк. Одрастао сам слушајући ’Public enemy‘ и не могу да ћутим и да се правим да је алтернативно то што набрајам брендове и што слободно могу да причам о дроги. Реп је од почетка био слобода, а на приче које укалупљују, комерцијализују и говоре ти шта да кажеш“, тврди Шкабо.
    Чупрара, вискоза, сошка и Срђа Злопоглеђа

    Песме „Репотписаних“ сабране су за читање, али и за слушање, јер се поред сваке песме налази код чијим скенирањем можете преслушати песму у оригиналном извођењу. Осим тога, у књизи се налази и речник мање познатих појмова „Удизабуње улиглотазапоње“ или у преводу са утовачког „Буди полиглота“, у којем можете открити шта значе појмови „чупрара“, „вискоза“, „сошка“ и ко је био Срђа Злопоглеђа.

    „Књиге које обилују референцама из поп културе, инспиришу те да истражујеш. То је суперфункција добрих текстова. Ретко кад ћеш у филму да паузираш и истражиш шта је то што се дешава у позадини. Ова књига има твоју динамику да пратиш референце, погледаш речник, питаш сина, он сигурно зна то са улице“, закључује Шкабо.

    Приређивачи књиге: Иван Ристић, Александар Павлић и Небојша Марић
    © Фото : Промо
    Приређивачи књиге: Иван Ристић, Александар Павлић и Небојша Марић

    Збирка од 100 српских реп текстова по избору Александра Павлића, Ивана Ристића и Небојше Марића објављена је у издању Друштва љубитеља популарне културе и може се купити у књижарама широм Србије, као и преко сајта dljpk.com/repotpisani.

    Тагови:
    поезија, реп, Хип хоп
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога