Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 415
    Пратите нас

    Владан Матијевић и Енес Халиловић, писци чије су се књиге нашле у ужем избору за Нинову награду, откривају за Спутњик наслове којима су се посветили и поручују да је добро да у години за нама — књига није умрла.

    Владан Матијевић: Писцу је битно да објави књигу

    Нинов лауреат Матијевић (награду освојио 2003. за роман „Писац из далека“) у разговору за Спутњик препоручује две књиге објављене прошле године: „Сваки дан у години 1“ немачког класика Уве Јонзона (Лагуна) и „Амбасадори“ америчког аутора Хенрија Џејмса (Блум издаваштво).

    Каже да прати и домаћу продукцију, али ниједан роман не би посебно издвајао.

    „Читаоци свакако треба да обрате пажњу на романе који су у жижи због Нинове награде“, додаје Матијевић.

    Владан Матијевић је већ три пута био у најужем избору за Нинову награду, те овогодишњу одлуку очекује без треме и нестрпљења.

    „Писцу је битно да напише књигу онако како је желео и да је објави. Најтеже је завршити је и објавити, осетити то задовољство. Све после тога само је плус који може да дође, а и не мора“, сматра аутор романа „Слобода говора“, који га је и увео у овогодишњи ужи избор Ниновог жирија.

    Енес Халиловић: Шехерезада и Моби Дик су проверене вредности

    Енес Халиловић
    © Фото : Ален Бешић
    Енес Халиловић

    Енес Халиловић признаје да није много пратио савремену књижевности.

    „Читао сам Шехерезаду, ’Моби Дика‘, неке научне књиге. Стално нешто читам, али немам добар увид у прошлогодишњу продукцију. Враћам се провереним вредностима у литератури. Нико не може да напише савршену књигу, па ни Херман Мелвил (аутор ’Моби Дика‘). То је све за мене истраживање, али нисам толико загледан у савремени тренутак“, каже Халиловић за Спутњик.

    Овај награђивани песник и прозаиста наглашава да је добро да имамо доста књига.

    „То значи да људи читају, пишу, да се књиге купују. Добро је да књига није умрла у условима ове пандемије, да је није телефон уништио. Генерално, добрих књига нема много. Никада их није ни било. Истинска литература је реткост“, истиче аутор романа „Људи без гробова“, која је у најужем избору за Нинову награду.

    Халиловић сматра да је важно да свака награда увек оде најбољој књизи.

    „Није важно да ли аутор има 7 или 77 година, да ли живи на дрвету или у стану, у престоници или на селу. Нака награде добију најбољи“, наглашава Халиловић.

    Стално у књижевности

    И Халиловић и Матијевић у ишчекивању одлуке Ниновог жирија раде на новим књигама.

    „Углавном сређујем поезију и ако буде среће, надам се да ћу 2022. објавити књигу песама. Прикупљам и грађу за неку прозу. Код мене се то скупља и на махове изађе. И када идем улицом и када возим кола, стално сам у књижевности. Повремено записујем, али никада не излазим из књижевности, осим када са сином боксујем у соби. Тада сам концентрисан на родитељску љубав и нисам књижевно присутан. Морам да га научим да се брани у свету у коме живи. То је нужност. Мора да буде сигуран у себе“, каже Халиловић.

    Не жели, напомиње, да срља и стално објављује нешто ново.

    „Објавио сам 14-15 књига. Рано сам почео, прву књигу сам објавио са 17 година. Издавачи се распитују да ли имам нешто. Њима је до зараде, мени да напишем добру књигу и морамо да нађемо средњи интерес“, искрен је Енес Халиловић.

    Боља верзија првог романа

    Владан Матијевић ради на двема књигама.

    Владан Матијевић
    © Фото : Milenko Savović
    Владан Матијевић

    „Једна је књига песама у прози или кратких поетизованих прича. Већ неколико месеци радим на тој књизи, као и на свом првом роману ’Ван контроле‘. Нисам најзадовољнији како сам га остварио почетком деведесетих година. Мислим да ћу објавити нову верзију, освежену, боље написну. Иста је прича, исти јунаци, само ћу је написати много боље него што сам могао када сам био млад писац“, каже Матијевић.

    Говорећи о могућности „сељења“ Нинове награде ван Београда, што ће се догодити ако је освоје писци који су у ужем избору, а живе у Новом Пазару, Лајковцу, Чачку… Матијевић подсећа да је ова награда већ отишла у Ниш, Чачак, Краљево, Нови Сад.

    „Чињеница је да је раније 90 одсто писаца живело у Београду и Новом Саду, тако да награде нису могле ићи ван, када су сви писци долазили у Београд. Сада је ситуација мало другачија, награде иду ван Београда. Не мислим да су аутори који живе ван Београда посебно ускраћени, јер и објављују књиге у Београду, ту промовишу своја дела, тако да се може рећи да су и они београдски писци.“

    Прочитајте још:

    Тагови:
    нинова награда, Енес Халиловић, Владан Матијевић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога