Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    21261
    Пратите нас

    Велики руски песник Александар Пушкин често је у својим делима описивао двобоје. Многе детаље је преузимао из личног искуства, пошто је био страствени учесник у дуелима. Двобој са Жоржом Дантесом био је фаталан за песника, а његовог супарника од смрти је спасила чиста срећа.

    Први песников изазов на двобој

    Према тврдњама проучавалаца песникове биографије, Пушкин је први пут тражио задовољење на двобоју када му је било 17 година. Планирао је да се суочи са својим ујаком Павлом Ханибалом, с којим се посвађао због једне даме. Све се, међутим, добро завршило, рођаци су се помирили и двобој није био одржан.

    Биографи сматрају да је само током две године, од 1820. до 1822, у време када је боравио у Одеси и Кишињеву, Пушкин најмање 15 пута био изазиван на двобој, или је сам позивао своје супарнике да одмере снаге.

    Није се свака од тих свађа завршавала директним сукобом, чему су у великој мери допринели песникови пријатељи, а посебно генерал Иван Инзов. Он је сматрао да је песник исувише талентован и перспективан да би му дозволио да изгуби живот због глупости. Кад год би сазнао да се Пушкин с неким посвађао, гувернер га је притварао, а потенцијалног противника слао у другу губернију.

    Сукоб с грофом Толстојем

    Пушкин је 1819. године завршио лицеј и предао се задовољствима великог света. Постоји прича о томе да му се једном приликом, док је играо карте, учинило да један од играча вара. Био је то гроф Фјодор Толстој, познат под надимком Американац. Пушкину је одговорио да су његове примедбе тачне, али да не намерава да се о томе расправља. Ипак, песник је затражио задовољење на двобоју.

    Према другој верзији, гроф је једном приликом у писму кнезу Шаховском написао увредљив епиграм о Пушкину. Кнез се није устручавао да писмо покаже заједничким пријатељима и тако је вест о Толстојевом епиграму стигла и до песника који је у то време био у изгнанству. Пушкин је одговорио грофу са два духовита и прилично оштра епиграма, али му то није било довољно, па је, када се вратио у Москву, изазвао Толстоја на двобој.

    Гроф је имао 37 година и важио је за човека с бурном биографијом и за страственог учесника у двобојима. Пушкин је тада био сувише млад за њега – тек је напунио 20 година. Гроф је успео да избегне дуел, а многи верују да је напросто желео да поштеди живот талентованом младићу.

    Неспоразум је недуго потом изглађен, а Пушкин је 1829. године замолио грофа да му буде сват када је ишао да запроси чувену руску лепотицу Наталију Гончарову, која му је касније постала супруга.

    Како је Пушкин вежбао пуцање

    Пушкинови савременици су тврдили да је он увек био у доброј физичкој форми и да је одлично баратао ватреним оружјем. Још у Лицеју песник је радовао своје учитеље успесима у предметима као што су мачевање и плес. Увек је волео да плива, био је одличан јахач, уживао је у дугим шетњама и бавио се боксом.

    Александар Пушкин
    © Wikipedia
    Александар Пушкин

    Током боравка у Михајловском, Пушкин је изрешетао зид амбара мецима, а његови тренинзи изазивали су страх код сељака. Током својих прилично дугих шетњи носио је са собом тежак штап, како би ојачао руке.

    У колико је двобоја Пушкин заиста учествовао

    Иако је позива на двобој било веома много, правих дуела је било само пет. Неки од њих били су веома чудни. На пример, 1819. године Пушкин је учествовао у двобоју с Вилхелмом Кихелбекером, својим другом из лицеја. Разлог је био песников епиграм, због којег се Вилхелм веома увредио и изазвао Пушкина на двобој.

    Први пуцањ био је Кихелбекеров, али је он промашио. Након тога је Пушкин пуцао у ваздух, пријатељи су се загрлили и помирили.

    Следећи двобој био је с Кондратијем Риљејевом. Он се завршио помирењем, а оба учесника су пуцала у ваздух. Повод су биле гласине које је пустио Фјодор Толстој у време док је био у свађи с Пушкином. Риљејев је некоме испричао ту сплетку, за шта је Пушкин сазнао. Резултат је био позив Риљејеву на двобој.

    Наредни Пушкинов противник био је пуковник Старов. Двобој се догодио 1822. године из прилично баналног разлога: током свечаног бала песник и пуковник су се посвађали око тога да ли оркестар треба да свира мазурку или кадрил. Двобој се одиграо по јакој мећави, сваки од учесника пуцао је по два пута, али су сваки пут промашили. Од мраза су се песнику и његовом противнику мрзли прсти, дувао је јак ветар, а видљивост је била слаба. Секунданти су захтевали да се двобој прекине.

    Исте године Пушкин је изазвао на двобој заставника генералштраба Александра Зубова, ког је ухватио да вара у игри картама. Пушкин је стигао на двобој носећи у рукама капу напуњену трешњама. Јео је воће и пљувао коштице ка Зубову. Овај се разбеснео и промашио, а Пушкин није пуцао.

    Дугме које је спасило Дантеса

    Последњи Пушкинов дуел познат је свима. То је био двобој у којем је песник заиста желео смрт противника и није намеравао да пуца у ваздух. А противник је био двадесетпетогодишњи француски официр Жорж Дантес, о којем су се по Санкт Петербургу шириле гласине да није равнодушан према песниковој жени Наталији Гончаровој.

    Двобој је одржан у предграђу Петербурга на Црној реци. Услови двобоја су били изузетно сурови. Растојање између Пушкина и Дантеса је било највише 10 корака (док су учесници двобоја у другим европским земљама најчешће пуцали једни у друге са удаљености од 25-30 корака).

    Дантес је пуцао први и тешко је ранио Пушкина у стомак. Пушкин је пао, али је, ипак, успео да испали хитац ка противнику, ослонивши се на земљу. Метак се, наводно, одбио о дугме на Дантесовом мундиру, само му окрзнувши десну руку. Два дана после двобоја Пушкин је издахнуо.

    Тагови:
    двобој, песник, Александар Пушкин
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога