Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 350
    Пратите нас

    Гаучи, заједница сточара, храбрих и борбених људи, препознатљивих по карактеристичној одећи живих боја, један су од симбола Латинске Америке. Пре једног и по века обичаје, навике, традицију и културу аргентинских гаучоса описао је Хосе Ернандес у спеву „Мартин Фрејер“, важном делу националне књижевности Аргентине.

    Илустровати Мартина Фјера

    Изложба под називом „Илустровати Мартина Фјера“, на којој је представљено 13 литографија аргентинског сликара, цртача и гравера Карлоса Алонса, насталих за издање спева које је штампала издавачка кућа „Емесе“, може се током фебруара погледати у галерији Института Сервантес у Београду.

    „Карлос Алонсо је једно од важнијих имена визуелне уметности у Аргентини. Пре неколико дана, 4. фебруара, прославио је 92. рођендан. И даље активно ствара и ради. У Институту Сервантес може се погледати 13 литографија које је урадио средином прошлог века. Добио је позив да илуструје познати спев, једно од најважнијих дела аргентинске књижевности посвећене гаучима“, каже у разговору за Спутњик представник Института Сервантес Младен Савковић.

    Карлос Алонсо је веома плодан стваралац. Поред спева о Мартину Фјеру, радио је илустрације за други део „Дон Кихота“, уз Салвадора Далија, који је илустровао први део чувеног Сервантесовог дела. Алонсо је учествовао и побеђивао на бројним ликовним конкурсима, укључујући и оне на којима су учествовали Пабло Пикасо и други истакнути ствараоци.

    Аргентински „Дон Кихот"

    Спев „Мартин Фјеро“ преведен је на тридесетак језика, међу којима је и српски. Пред нашим читаоцима први пут се појавио средином седамдесетих година, а сада је објављено и ново издање.

    „Овај спев има врло важну улогу за упознавање живота гауча. На међународном нивоу то је прва станица када је реч о књижевности која се бави гаучима, заједници познатој широм света, па и једним од симбола Аргентине“, истиче Младен Савковић.

    Илустрација Карлоса Алонса за спев Мартин Фјеро, представљена на изложби у Институту Сервантес
    Институт Сервантес
    Илустрација Карлоса Алонса за спев "Мартин Фјеро", представљена на изложби у Институту Сервантес

    Спев „Мартин Фјеро“ приповеда о гаучу Мартину ког је насилно регрутовала аргентинска војска и послала га у пограничне пределе Аргентине да брани земљу од домородачких племена.

    „Он тамо проводи чак три године, схватајући током тог дугог одсуства од куће бесмисао ратовања. Одлучује да побегне из војске и да се врати у своју кућу, али, нажалост, његова жена и деца нису више ту. Потом се отискује на путовање, може се рећи, полуосветничко, са циљем да пронађе своју породицу. На том путовању поново се среће с домородачким племенима, а тај сусрет и контакт наводе га да поново размишља о бесмислу ратова и учествовања у њима. Спев о Мартину Фјеру сачињен је од низа животних лекција и за аргентинску културу представља оно што је за шпанску 'Дон Кихот'“, истиче Младен Савковић.

    Како живе гаучи?

    Изложба у Институту Сервантес, која је реализована у сарадњи с Амбасадом Аргентине у Београду, има циљ да публици приближи не само знаменити аргентински спев и изванредне илустрације Карлоса Алонса, него и занимљиву историју и живот гауча.

    „Гаучи су везани за аргентинске пампе, пределе у којима се узгаја стока. Сточарство је њихова главна делатност, њихов начин живота. Гаучи се везују и за коње, често су приказивани, као што се види и на изложби, на коњима, који су за њих пријатељске животиње, као што су за нас пси. Коњ је њихов највернији сапутник. Држали су до одређене традиције, вредности, које и дан-данас бране. Важе за храбре и борбене људе, препознатљиве по одећи коју носе, одређеним изразима у језику, необичном начину говора“, наводи Младен Савковић.

    Фотографија гауча
    Library of Congress
    Фотографија гауча

    Гаучи су се током два века борили против непријатељстава домородаца и тешких услова подручја које насељавају. Развили су племенит и смео дух. Живели су као номади, без везивања и предрасуда, певали о бунтовништву и волели слободу. Никада нису имали господара и издржавали су се захваљујући раду у пољу.

    Борци, музичари, политичари, бунтовници

    Међу гаучима се развило неколико културних типова. Један од њих је гаучо борац, који је навикао на борбе до смрти против староседелаца. Наоружан је факоном, дугачким ножем, и ласом с куглама на крају.

    „Постоје они који важе за политичаре, који се боре за своју заједницу, за права гауча, који су често и вешти говорници и знају, ако је потребно, да манипулишу другима. Ту су и пајадори, који су често приказивани у књижевности, филму, сликарству. То су путујући певачи с гитарама, који живе у складу с номадским навикама своје заједнице. Постоји и тип маестра, једног необичног типа тип гауча који је лењ, често бежи од закона, упада у неприлике“, објашњава наш саговорник.

    Оно што је свим гаучима заједничко јесте окупљање у пулперијама, својеврсним бакалницама, у којима се, поред набавке намирница, могу играти карте, може се разговарати, па и свађати. Пулперије су место узаврелог темперамента којим се одликује ова заједница.

    Популарни пончо – један од заштитних знакова гауча

    „На изложби смо се потрудили да прикажемо како изгледа гардероба гауча, који су у визуелном смислу веома импресивни. Иако се на међународном нивоу гаучи највиш повезују с Аргентином, они се срећу и у другим земљама Централне и Јужне Америке“, каже Младен Савковић.

    Плакат за изложбу Илуструјући Мартина Фјера
    Институт Сервантес
    Плакат за изложбу "Илуструјући Мартина Фјера"

    Неизоставни део гардеробе гауча је пончо, ткани огртач-ћебе који се навлачи преко главе и који је одавно постао популарни модни детаљ широм света. Незаобилазан је и кожни шешир са широким ободом који штити од сунца и врућине у сушним и врелим пределима, као и марама, која служи за брисање зноја, али може да се веже и око руке и да служи као штит током борбе.

    Ћирипа је одевни предмет који подсећа на панталоне, начињен од лаганог материјала који се провлачи између ногу и причвршћује гајкама или појасом. Чизме које носе гаучи прављене су од сирове коже неукроћеног младог коња, а доње рубље је извезено и довољно широко да омогућава лакше кретање.

    Архетип аргентинске културе

    Гаучи су и данас важан архетип аргентинске књижевности и културе. Постоје, објашњава Младен Савковић, дела посвећена гаучима и дела која су писали припадници ове заједнице.

    „Спев 'Мартин Фјеро' писао је аутор који није гаучо, али је дао врло важан печат и обрисе те културе и заједнице. Кроз историју су постојали разни аутори који су гаучи и који пишу и стварају у сопственој заједници. Као и свака заједница, они се увек боре за свој идентитет, за своја обележја, за чување од заборава, али и од угрожавања глобализацијом. То су проблеми с којима се суочавају становници Аргентине, као и становници Србије“, примећује Младен Савковић.

    Тагови:
    изложба, књижевност, Аргентина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога