Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2367
    Пратите нас

    И пре четири деценије Европа је сматрала да је Југославија иза „гвоздене завесе“. Екипа уметника окупљена око албума „Пакет аранжман“ одлучила је да ту Европу позове у Београд како би чула шта наши клинци имају да кажу. И отпевају. А певали су „Маљчики“, „Она се буди“, „Нико као ја“...

    Пре 40 година „Шарло“ је певао „Она се буди“, „Оргазам“ је најављивао да „Крокодили долазе“, а „ВИС Идоли“ испевали панк оду пластици. Пре 40 година млади музичари су ишли у поход на „златног папагаја“, панк феникса који се издигао из пепела југо-рока, никад оригиналнији, никад гласнији.

    Три бенда „ВИС Идоли“, „Шарло акробата“ и „Електрични оргазам“ и продуценти, тонци, илустратори, фотографи, редитељи, сви уметници који су били део тог ’Пакета’ променили су пре четири деценије начин на који слушамо, осећамо и опипавамо пулс новог ритма.

    Како нам је нови талас ушао у крвоток

    За појаву „новог таласа“ у југословенској музици „кривац“ је по многима панк који је крајем седамдесетих, почетком осамдесетих донео нову енергију.

    „Влада и ја смо као клинци имали бенд који је звао ’Звук улице’ и свирали смо џез-рок“, каже за Спутњик Зденко Колар, некадашњи басиста састава „ВИС Идоли“.

    „Ми смо се у почетку грозили панка, а онда смо укапирали ту енергију и почели да панкеришемо. И то је било то. Нови талас ушао је у наш крвоток. Све идеје, речи, рифови, постали су велика ствар. Другачије смо размишљали о стварима, љубави, о томе зашто су данас девојке љуте“, сећа се Колар.

    Историја настала у Светогорској улици

    Фотограф, илустратор и графички дизајнер Бранко Гаврић који је идејни творац назива компилације и дизајна омота каже да се са многим музичарима са „Пакета“ тада дружио на концертима, по журкама.

    „Све је тада било свеже, блиско и то више људи него музика“, каже за Спутњик Бранко Гаврић који је пре „Пакета“ био илустратор, стрип цртач, графички уредник, фотограф листа „Студент“ и илустратор „Џубокса“.

    „Гилета сам знао од раније, а ’Идоле’ још од пројекта ’Дечаци’ који је смислио Драган Папић. Па смо тако 1980. године правили један фото-стрип чији су аутори били Папић и Шапер. Звао се ’Когито ерго сум’ и био је објављен у ’Видицима’. У њему сам био зли посластичар који своје муштерије трује сладоледом“, присећа се Гаврић.

     

    Фото стрип у „Видицима“
    © Фото : Архива Бранка Гаврића
    Фото стрип у „Видицима“

     

    Песме, идеја за концепт, за омот „Пакета“ настали су у Светогорској улици одакле је звук Београда одјекнуо Југославијом. На том месту власник студија Друга маца, Енцо Лесић окупио је бендове и уметнике око ’пакета’ и направио ову компилацију.

    „’Пакет аранжман’ десио нам се потпуно случајно, да не кажем из немогућности да било који од ова три бенда, ’Шарло’, ’Идоли’ и ’Оргазам’ у том тренутку изда свој албум. Имали смо песме, али нисмо их имали довољно, због чега је Енцо Лесић дошао на идеју да направимо компилацију“, објашњава Колар.

    Бранко Гаврић који је био пријатељ Лесића и са којим је радио омоте за групу „Тунел“, Бајагу, Слађану Милошевић и друге, позван је да уради омот за „Пакет“.

    „Тада је свима било јасно да се ради о три потпуно различите музичке групе. Нико од њих није био баш одушевљен да изађе на заједничком винилу, сви су хтели самосталан албум“, наводи Гаврић.

     

    Енцо Лесић
    © Фото : Бранко Гаврић
    Енцо Лесић

     

    „Маљчики“, „Крокодили долазе“, „Нико као ја“

    „Разговарајући са Енцом, почео сам да говорим о ’пакету’ група, а после тога је само кликнуло ’Пакет аранжман’. Истовремено знао сам да је та музика сасвим на трагу тадашњих догађаја у Европи, а да Европа нема појма шта се овде свира. Притом су тада у Европи сматрали да смо ми иза ’гвоздене завесе’ са осталим совјетским социјалистима и нису очекивали ништа приближно тако добро“, тврди Бранко Гаврић, креативни директор „Пакет аранжмана“.

    Позивајући Европу у Београд, Гаврић је идејно заокружио туристички пакет аранжман уз поднаслов „Поздрав из Београда“ из чега је уследио остатак визуелног решења.

    „Мени је насловна увек била на сличном нивоу пародије са мусавом Београђанком, у диму из димњака и црвеном и жутом бојом са совјетске заставе“, објашњава Гарвић.

     

    Насловница винила „Пакет аранжмана“
    © Sputnik / В. Лапчевић
    Насловница винила „Пакет аранжмана“

     

    Слике са полеђине омота настале су на снимању емисије „Рокенролер“ тада младих редитеља Бориса Миљковића и Бранимира Димитријевића-Туцка када су уједно и настали спотови за песме „Маљчики“, „Крокодили долазе“, „Нико као ја“… Фотографије на унутрашњем омоту радили су Горан Вејвода и Бранко Гаврић.

    „Сви музичари били су против мог решења у старту, свако је имао своје идеје, а нарочито Гиле и Која који су хтели сами да раде омот. Међутим, Енцо је прихватио моју идеју и пресекао. Са њим се сложио и легендарни Синиша Шкарица, уредник Југотона“, прича Гаврић.

     

    Бранко Гаврић са Идолима и Миланом Младеновићем
    © Фото : Горан Вејвода
    Бранко Гаврић са Идолима и Миланом Младеновићем

     

    У фебруару 1981. све се променило

    „Идоли“ су пре „Пакета“ свирали као предгрупа бенду „Врућ ветар“ и изводили само пет, шест песама. Већ на некој од следећих свирки у чувеном клубу Кулушић у Загребу, „Идоли“ су били главна група, а „Врућ ветар“ им је био предгрупа.

    „За месец, два дана све се преокренуло“, сматра Колар који додаје и да су „Идоли“ на неком од следећих наступа свирали са „Бијелим дугметом“ у Сарајеву пред неколико хиљада људи.

    Осим наступа по Југославији, београдски новоталасни бендови наступали су и у Пољској и били уврштени у листу бендова који највише обећавају у Европи.

    „Сувише је нагло све дошло. Неки су превише узлетели, мислили су да су направили баш велику ствар. Из мог угла могло је много, много боље“, тврди Колар.

     

    Концерт „Оргазма“ у СКЦ-у 1980-1981.
    © Фото : Бранко Гаврић
    Концерт „Оргазма“ у СКЦ-у 1980-1981.

     

    Заједно са музиком, десио се и велики преокрет у свим уметностима, у дизајну, у филму, фотографији.

    „Таква атмосфера у друштву је била, повишен ниво енергије па се дешавао и продор у дизајн. Пар година после ’Пакета’ ја сам као почетник дизајнер добио прву награду на међународном конкурсу за логотип Генекса. То је нешто што је тек тада постало могуће“, наводи Гаврић и додаје:

    „Носио нас је неки велики нови талас у свему, и у стрипу и у фотографији. Треба се само сетити Полетове школе фотографије или Трбуљаковог дизајна и та енергија је експлодирала у музици широм Југославије. Сви смо били у некој врсти ’овер драјва’, учили једни од других, међусобно се инспирисали.“

     

    Насловница „Џубокса“ 1981/82.
    © Фото : Архива Бранка Гаврића
    Насловница „Џубокса“ 1981/82.

     

    Нови талас на релацији Београд – Загреб

    Нова музика одзвањала је на релацији Београд – Загреб, а пре београдског „Пакета“ који симболично носи поднаслов „Поздрав из Београда“, 1980. године у београдском Дому омладине одржана је серија концерата „Поздрав из Загреба“ на којем су наступали тадашњи хрватски бендови.

    „Многи музичари, стрипаџије, илустратори су се у то време интензивно дружили, а највише у осовини Београд-Загреб и мало Сарајево. Често смо путовали у госте једни другима, а и по свету. Данашњи клинци не би веровали како је лако било зарадити за авио карте или - као што сам ја више пута урадио - стопирати до Лондона“, тврди Гаврић.

    Легендарни музички уредник Југотона Синиша Шкарица својевремено је изјавио да је музика са „Пакета“ био београдски одговор набујалом струју загребачког новоталасног трија – „Азре“, „Филма“ и „Хаустора“.

    „Дарко Рундек овде је популарнији него у Хрватској, уосталом као што смо и ми били популарни у Загребу. Сећам се да је, када дође ’Филм’, то била екстаза међу београдском публиком“, наводи Колар.

    О популарности загребачких бендова у Београду говори и Гаврић који се сећа „Азриних“ концерата у Дому омладине.

    „Сви смо уживали у ’Азрином’ концерту у Дому омладине, па концертима групе ’Филм’. У принципу тада сам осећао, а сада сам у то потпуно сигуран да је између Београда и Загреба увек постојао однос љубави, али и зависти“, сматра Гаврић.

     

    Бранко Гаврић на концерту  „Филма“ на Ташу '81.
    © Фото : Архива Бранка Гаврића
    Бранко Гаврић на концерту „Филма“ на Ташу '81.

     

    Иза „гвоздене завесе“

    Упркос чињеници што им је било теже да набаве инструменте, дођу до плоча, купе жице, прибор за цртање, тадашњим уметницима ипак није био проблем да „скокну“ до оближних градова и снабде се са свиме што им је било потребно.

    „Иако се сада прича о социјализму, о комунизму, о диктату партије, ми смо имали тачно онолико слободе колико смо сами били спремни да је узмемо. Рецимо у једном тренутку сам радио у ’Борби’ као графички уредник и многи мисле да сам морао да будем у партији да бих тамо радио, али тадашњи уредник Саша Маринковић није ни помишљао да то тражи од мене, већ ме је звао да радим због мојих способности и знања“, истиче Гаврић.

    40 година касније

    Иако од поменута три бенда, једино „Оргазам“ и даље активно свира, све песме „Пакета“ и даље се слушају. О томе сведочи и реиздање „Пакет аранжмана“, као и првог албум „Шарла“ и „Оргазма“ са фотографијама, разговорима са члановима бендова, текстовима рок критичара и новинара, документима из архиве Југотона.

    „Историја је написана“, каже Колар који са ове дистанце сматра да би у појединим ситуацијама другачије поступио.

    „Тада сам био попустљив. Мислим да би било боље да сам неку своју реч дао више, а тамо сам био у недоумици, нисам излагао своје мисли и не могу да кажем ни да сам крив“, наглашава Колар.

    Бранко Гаврић истиче да је све што се десило непоновљив одраз тренутка и околности.

    „Ја сам данас деда тог Бранка од пре 40 година, а прави деда може само да подржи и разуме, а не да соли памет унуку“, закључује Бранко Гаврић.

    Пост скриптум

    Пошто је снимао музику за „ЕКВ“, „У шкрипцу“ и компоновао за многе филмове, Енцо Лесић девесетих година затворио је студио Друга маца и вратио се у Сплит. Тонски сниматељ „Пакета“ Мирослав Цетковић Цвеле већ годинама свира са Бајагом и „Инструкторима“.

    Југотон је у међувремену постао Корација рекордс. Синиша Шкарица и даље продуцира, пише, ствара.

     

    Бранко Гаврић и Синиша Шкарица на промоцији Творнице глазбе 2019.
    © Фото : Архива Бранка Гаврића
    Бранко Гаврић и Синиша Шкарица на промоцији Творнице глазбе 2019.

     

    Борис Миљковић и Бранимир Димитријевић-Туцко данас су угледни уметници, арт директори, писци, сценаристи, редитељи. Горан Вејвода као успешан уметник већ годинама живи и ствара у Француској.

    Бранко Гаврић је после „Пакета“ радио плакат за Младе истраживаче Србије за који су ми позирали Крле и Мира Мијатовић из „Виа Талас“, а посебно му је драг плакат за Омладинске радне акције ’81. на којем Влада Дивљан цепа акцијашку униформу, а испод ње има костим Супермена. Данас је идол многим илустраторима, графичким дизајнерима.

     

    Платак за Омладинске радне акције из 1981. године
    © Фото : Бранко Гаврић
    Платак за Омладинске радне акције из 1981. године

     

    „Идоли“ су престали да постоје 1984. године, „Шарло“ још 1981, а по његовом распаду Која је основао „Дисциплину кичме“. Зденко Колар већ деценијама наступа са својим бендом „Зона Б“. „Оргазам“ је ове године обележио чак 41. рођендан.

    Тагови:
    Шарло акробата, ВИС Идоли, Електрични оргазам, Пакет аранжман
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога