Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21572
    Пратите нас

    За време Београдског ирског фестивала и у част обележавања Дана Светог Патрика, Београд ће, попут Лондона, Њујорка, Синдеја, Бостона и Москве, бити један од центара прославе овог дана. Палата Албанија, Хотел Москва, фонтана на Славији, Бранков мост, Мост на Ади, Стари мост, Главна Пошта, Амбасада Канаде и Народни музеј 17. марта постаће зелени.

    Седамнаестог марта и Београд постаје зелен

    Девети Београдски ирски Фестивал који се одржава у недељи Светог Патрика, од 12. до 21. марта на разним локацијама у граду доноси мултидисциплинарни програм ирске уметности прилагођен времену у коме живимо. Иако програм традиционално подразумева учешће гостију из Ирске, ове године атмоферу коју заједно стварају екстовертни Келти и Београђани надоместиће богат и занимљив програм.

    „Ми сваке године доводимо различите уметнике у Србију, од писаца, филмских редитеља, глумаца који су веома изненађени културом, људима у Србији и Београду. Између нас постоји добра конекција. Ове године нећемо имати госте из Ирске, али ћемо имати разноврстан програм, од изложби, позоришних изведби, филмских пројекција до традиционалног озелењавања Београда, уживо и онлајн“, каже за Спутњик директор фестивала Јаш Камински.

    Упркос пандемији, фестивал ни ове године неће пропустити да на Дан ирског покровитеља Светог Патрика обоји знамените београдске грађевине у зелено, чиме ће се Србија придружити #GlobalGreening акцији.

    „У овој међународно акцији учествују 102 државе света, а зелени ће постати највећа зграда на свету у Дубајиу, Емпајер стејт билдинг, Нијагарини водопади, Велики кинески зид којима ће се придружити Мост на Ади, Главна пошта, Хотел Москва, Палата Албаније, трг Славија и Бранков мост у Београду“, наводи директор фестивала.

    Главна пошта у боји Ирске на Дан Светог Патрика
    © Фото : Архива БИФ
    Главна пошта у боји Ирске на Дан Светог Патрика

    Дружење са Ирцима уз ракију и ћевапчиће

    Да Србију и Ирску упркос географској дистанци спајају тајне везе сведочи и чињеница да је ирска уметност пронашла своје место у културном дискурсу Београда.

    „Мислим да су и Ирци и Срби отворени људи, не плаше се да говоре о стварима које познају, али не плаше се ни да говоре о стварима о којима не знају ништа. Воле хумор, топлину, комуникацију. Зато мислим да је права штета што ове године нисмо могли да доведемо госте из Ирске“, сматра Камински и додаје да се атмосфера фестивала огледа управо у размени између Србије и Ирске, дружењу, одласку у позориште, биоскоп, пабове, кафане.

    „У Ирској постоји култура одласка у пабове у којима људи воле да певају. И могу да кажем из личног искуства да ни у једној држави нисам видео тај обичај, осим у Ирској и у Србији. Све генерације певају заједно из срца. Нарочито старе песме. Сваке године обавезно организујемо догађај у кафани и мени је то лично најбољи догађај на фестивалу, уз песму и ћевапчиће и дружењу с различитим људима“, признаје Камински.

    Директор Београдског ирског фестивала Јаш Камински
    © Фото : Архива БИФ-а
    Директор Београдског ирског фестивала Јаш Камински

    Велика књига Ирске чува рукописе Јејтса и Хинија

    На овогодишњем фестивалу главни догађај представља изложба „Велике књиге Ирске“ (Leabhar Mór na hÉireann), антологијског дела које обухвата рад девет композитора, 121 уметника и 144 песника који су сликали, цртали и писали директно на пергаменту.

    „Традицију осликаних књига дуго се негује у Ирској. Најпознатија је ’Књига Келта’ која се чува у библиотеци Тринити колеџа у Даблину. Велика књига Ирске’ настајала је три године, а у њу су се уписали великани попут Семјуела Бекета, Нобеловца Шејмуса Хинија и других ирских уметника“, тврди Камински.

    На 250 страница „Велике књига Ирске“ осликана је не само изузетна галерија модерне ирске уметности, већ и антологија поезије и избор музичких композиција, повезаних у јединствени том. Изложба овог фасцинантног уметничког дела отвара се у суботу 13. марта на Савамала променади, док ће се документарни филм о овој књизи приказивати у Кинотеци и онлајн.

    Београдски ирски фестивал
    © Фото : Архива БИФ-а
    Београдски ирски фестивал
    Самјуел Бекет на филму

    Целодневне пројекције филмовима снимљених по мотивима свих деветнаест Бекетових сценских комада које обухватају остварења Нила Џордана, Дејвида Мамета, Атома Егојана, Демијана Хирста и других аутора биће на програму Кинотеке, УК Пароброда и онлајн.

    „То су филмови који су рађени према драмским текстовима Бекета од ’Чекајући Годоа’ до ’Даха’ у којима су улоге остварили глумци попот Алана Рикмана, Џеремија Ајронса и других“, наводи Камински.


    Поред позоришног комада „Диско Пигс“ према тексту чувеног Енде Волша и изложби ирско-дорћолског фотографа Дина Коадија и уметнице Биљане Вуковић, Београдски ирски фестивал је у свој програм уврстио и стриминг филма „Арахт“ који је ирски кандидат за Оскара.

    Тагови:
    Семјуел Бекет, Београдски ирски фестивал
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога