Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише ,
    3274
    Пратите нас

    Када бисте просечног Србина питали да вам наведе два речника која зна, убеђен сам да би рекао Вујаклијин речник и Речник језичких недоумица Ивана Клајна. То довољно говори о томе какву је позицију Клајн стекао у нашем друштву, каже за Спутњик професор Филолошког факултета у Београду Александар Миловановић поводом смрти чувеног лингвисте.

    Амблем српског језика - Човек који је разрешавао све наше језичке недоумице

    Један од најистакнутијих српских лингвиста и филолога, академик Иван Клајн, преминуо је 31. марта у Београду, у 85. години.

    Поред романистике, подручје рада академика Клајна били су нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Бавио се и језичком компаративистиком и био је одличан зналац страних језика, романских и енглеског.

    Александар Миловановић посебно истиче духовитост с којом је Иван Клајн приступао нашим свакодневним језичким недаћама.

    „Била је то суптилна духовитост, понекад монтипајтоновска, понекад чиста српска, а утицала је на то да постане заиста нека врста амблема“, каже Миловановић.

    И његов колега Милош Ковачевић, такође професор Филолошког факултета у Београду, истиче да је Иван Клајн био амблем.

    Српски језик се у већем делу српског народа представљао кроз Клајна. Они и нису знали шта је српски језик мимо онога што је Клајн писао. Зато се он могао похвалити за живота да га подједнако читају и ученици у основној и у средњој школи, и студенти, и стручњаци. Мало ко је у српској лингвистици тим обрнутим путем од науке дошао до таквог ауторитета какав је имао и био Иван Клајн“, истиче Милош Ковачевић.

    Клајн је, према његовим речима, био врло озбиљан у разговорима, а његова духовитост долазила је до изражаја најчешће у језичким темама.

    „Био је врло добар саговорник. Ретко ко је имао оловку као он. У српској култури два су човека вечито имала оловку при руци – Момо Капор који је сваку анегдоту писао чим би је чуо за столом и Иван Клајн који би бележио  чим би чуо нешто што му запара уши или нешто што би могло бити позитивно да се пропагира у самој језичкој норми. Био је нормативиста широких европских схватања“, наглашава Милош Ковачевић.             

    Фантастични борац за језичку културу

    Александар Миловановић подсећа да је Клајн с једне стране био „фантастични пропагатор језичке норме“ и „фантастични борац за језичку културу“, који је покренуо и часопис „Језик данас“ при Матици српској, после Павла Ивића био други председник Одбора за стандардизацију српског језика и човек који је у многим нашим гласилима имао повлашћену позицију.

    „С друге стране морамо га памтити и као великог лексикографа – његов Српско-италијански речник је несумњиво најбољи речник те врсте код нас. За њега је добио најпрестижније награде. Ту је и Речник страних речи, као и 'Велика синтеза' о правилима творбе речи у српском језику“, напомиње Милановић.

    Наш саговорник истиче да је први пут у србистици целокупно знање о творби речи у српском језику у уџбеничкој форми представљено управо деловањем Ивана Клајна.

    „Кад чујете да је објавио је 18 књига, ко зна још колико хиљада прилога о српскоме језику, ви схватите да ће Клајн несумњиво имати веома заслужено високо место у историји српске лингвистике“, каже Александар Миловановић.  

    Лингвиста који је писао за народ и о народу

    Професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић истиче да лингвисти постају општепознати оног тренутка када почну да пишу за народ и да пишу о народу.

    „Иван Клајн је цео свој век посветио писању језичких недоумица, односно језичким ситницама. Али, то нису језичке ситнице, то су заправо крупнице, у правом смислу. Јер, уколико једном дозволите да нешто од тих језичких ситница пробије систем, систем отвара место и за све друге рогобатности и за рушење језичког система. Клајн, који је у души био структуралиста, доносио је такве препоруке које су се лако прихватале зато што су биле утемељене“, каже Ковачевић.

    Он додаје да је Клајн језичка правила уместо образложењима објашњавао причицама о језику које су „пријањале за уво“.

    „Решење проблема сте сазнавали по некој анегдоти коју би он смислио, а да бисте једноставно говорили о језику и језичким стварима, ви морате те ствари одлично знати. А он је то говорио као да прича деци. Сви смо ми деца у тој његовој визији самога језика“, закључује Ковачевић.

    Тагови:
    академик, лингвистика, српски језик
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога