Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 211
    Пратите нас

    Свака реплика која се тиче слободе, правде, праведног друштвеног уређења поприма два пута снажније значење у сали Дома културе у Грачаници. Ако хоћете да доживите потпуну сложеност емоционалне катастрофе, морате доћи овде. Овде се другачије дише, каже за Спутњик редитељ Ненад Тодоровић.

    Драма коју је премијерно извео ансамбл Српског позоришта из Приштине са седиштем у Грачаници, у Тодоровићевом новом читању укључила је у Софоклов текст и снажно присуство онога што је актуелна грачаничка стварност. Зато што се ту, како редитељ каже, другачије осећају и мисле речи као што су слобода, правда, етика...

    „Етику је тешко сачувати када имате огромне недоумице о томе да ли ћете преживети или не, то знају сви који живе у немирним друштвима. Али управо због тога и јесте најважније сачувати је, за све друго ћемо лако. Наш театар то ради од почетка. Наш мото је исти као и чувена Антигонина порука - За љубав не за мржњу ја сам рођена“, каже Тодоровић.

    Комад „Антигона“ је један од носећих стубова античке културе који држе сигурну кућу европске цивилизације.
    © Фото : Народно позориште, Грачаница
    Комад „Антигона“ је један од носећих стубова античке културе који држе сигурну кућу европске цивилизације.

    Не пратимо политичке прилике, ми комуницирамо са њима

    О самом тексту и „корекцији“ изворника Тодоровић објашњава да никада до сада нису омашили репертоарски не само када је у питању позоришна драматургија, него и идеолошко-политичка.

    „Mи не пратимо политичке прилике, ми комуницирамо са њима. Одлука да радимо 'Антигону' није била само због тога што је реч о тексту који је темељ наших европских вредности, један од најважнијих стубова светске културе. То је и комад који је први у историји промовисао побуну због правде. Покушали смо да у овом комаду направимо комуникацију са другим Антигонама које су радили Брехт, Ануј, Гловацки... Миксовали смо све то, тако да је Софокле само иницијална каписла за усложњавање те идеолошко- политичке знаковности коју савременост провоцира. Као што је Брехт из религијског све пребацио у идеолошко-политичко питање, тако смо ми комад довели жанровски до оног на шта Брехт мисли кад каже да је трагедија умрла и да се претворила у фарсу: у неку врсту циркус макабра“, објашњава редитељ представе.

    Представа је рађена у копродукцији Народног позоришта у Приштини и Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ из Зајечара.
    © Фото : Народно позориште, Грачаница
    Представа је рађена у копродукцији Народног позоришта у Приштини и Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ из Зајечара.

    Антигона је данас - нико

    Он каже да га је окружење и сам савремени живот „потерао“ да крене из правца тираније у тај мрачни макабристички циркус, у кома никаква побуна више – није могућа.

    „На питање ко је данас Антигона одговор је – једноставно нико. Креонт који се код Софокла покајао, код нас се не каје. Ликови који окружују Антигону су такви да је било каква промена просто немогућа. То што ће владар да плати казну није довољно зато што ће друштво да произведе новог владара који ће поново, у самом темељу, да исече сваку могућност побуне. Пробали смо да не будемо адвокати морала јер чак ни ми као позоришни људи немамо на то право. Ми овде желимо да се постидимо и да постидимо публику која, као и ми, није склона побуни и не види чак ни простор за њено стварање. Зато што живимо у постпобуњеничком друштву“, каже Тодоровић.

    У представи играју: Горица Регодић, Игор Дамњановић, Јелена Орловић, Милош Ђуричић, Бранко Бабовић, Милош Ђуричић, Небојша Ђођевић.
    © Фото : Народно позориште, Грачаница
    У представи играју: Горица Регодић, Игор Дамњановић, Јелена Орловић, Милош Ђуричић, Бранко Бабовић, Милош Ђуричић, Небојша Ђођевић.

    На питање шта очекује како ће публика прихватити Антигону као јунакињу постпобуњеничког друштва, редитељ „Антигоне“ каже:

    „Не доводимо ми публику пред сажвакану мисао о томе шта је етички правилно, него постављамо две идеологије једну насупрот друге – на равне ноге. Да ли може у име религије да се крши закон? Да ли може у име закона да се крши етичко правило? Та два питања супротстављена су на равне части“.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога