Српски принц у канџама два чудовишта која цепају Европу

Кнез Павле Карађорђевић је био прави ренесансни принц — високо образован, осећајан човек који верује у културу и цивилизацију. Као такав био је неспреман да обавља улогу регента земље изложене удару два чудовишта која су тада цепала Европу — Италије и Немачке, каже Нил Балфур, аутор биографије кнеза Павла, коју је објавио Службени гласник.

Биографија ренесансног принца допуњена новим обавештајним подацима

Британски банкар и политичар, бивши зет и веома близак пријатељ кнеза Павла, Нил Балфур представио је данас у књижари „Геца Кон“ књигу „Кнез Павле Карађорђевић: Једна закаснела биографија“, која представља друго, допуњено издање књиге објављене још 1980. године, под називом „Paul of Yugoslavia: Britain's Maligned Friend“.

Промоцији су присуствовали и бивша Балфурова супруга кнегиња Јелисавета Карађорђевић и њихов син Николас Балфур.

Књига је своје прво издање на српском језику, у тадашњој Југославији, доживела 1990. године, а ново издање садржи донедавно недоступна документа Британске обавештајне службе и објављено је поводом 80 година од пуча 27. марта 1941. године, у којем је кнез Павле свргнут и с породицом протеран из земље.

„Павла сам упознао када сам се венчао с његовом кћерком Јелисаветом и још тада сам помислио да је он најтужније људско биће које сам икада видео. На његовом лицу, у његовим очима, у држању и говору видело се да је то човек који дубоко пати. Питао сам се због чега је тако. Био је то дубок унутрашњи сукоб — између љубави и дужности“, навео је аутор.

Најсрамнији тренутак у британској историји

С једне стране, кнез Павле је био велики англофил, волео је Велику Британију, њене обичаје, културу, људе, а с друге стране је желео да спаси Југославију, да је сачува и преда краљу Петру када постане пунолетан.

„Он се својој дужности аутентично посветио, али је тиме довео себе у парадоксалну ситуацију, да његови највећи пријатељи (Британци) због одлука које је доносио, организују преврат, пуч којим је скинут с власти. И то је најсрамнији тренутак у британској историји“, сматра Нил Балфур.

Након потписивања Тројног пакта 1941. године, уследиле су демонстрације у Београду 27. марта и војни пуч којим је кнез Павле свргнут и послат у изгнанство, док су Краљевину Југославију окупирале Немачка и Италија након кратког Априлског рата.

Према Балфуровим речима, кнез Павле је уочи рата покушавао да упозори британску владу, исто као и Винстон Черчил, да ће „монструм Хитлер“ прегазити Европу, Балкан, да ће кренути и на Русију, али да га, баш као ни Черчила, нису схватали озбиљно.

„Кнез Павле је видео шта се дешава на границама Југославије. Преклињао је Велику Британију за помоћ од 1936. до 1940. године. Стално је одлазио у Лондон, молећи за авионе, бродове, пушке, али није добио апсолутно ништа. И тако је било све до тренутка када је Велика Британија оценила да је у њеном интересу да угура Југославију у рат, тражећи од земље да изврши национално самоубиство. Павле је то одбио“, објашњава аутор.

Тајне белешке кнеза Павла — француски исписан ћирилицом и то као у огледалу

Према Балфуровим речима, кнеза Павла је највише повредио начин на који је примљен у Африци, након изгнанства. С породицом се нашао у Кенији, британској колонији, где су, практично, били заточеници.

„Спасио га је британски фелдмаршал, Черчилов пријатељ, који је био близак и с Павловом супругом Олгом и поштовао његову породицу. Он је омогућио Павлу да буде рехабилитован у Јужној Африци“, наводи Балфур.

Српског владара су по други пут рехабилитовали британски краљ Џорџ Шести и његова супруга, краљица Елизабета, која се с Павлом дружила двадесетих година прошлог века. Они су се потрудили да бивши регент у Лондону поново буде приман с највишим почастима и поштовањем, што је њему веома значило.

„Кнез Павле је по трећи пут био рехабилитован много година након своје смрти и за то је у потпуности заслужна кнегиња Јелисавета. Ја сам само написао књигу и то из нужде, зато што нисам успео да убедим два угледна историчара да се прихвате тог посла. Одбили су ме сматрајући да неће донети зараду. Они би то учинили много опширније и детаљније. Ипак, Јелисавета ми је омогућила приступ породичним дневницима, познанство с професором Хофпнером на Универзитету Колумбија, који чува званични архив кнеза Павла. Ту сам пронашао импресивне белешке, веома компликоване за дешифровање. Кнез Павле је на седницама краљевског намесништва, због тајности, белешке записивао левом руком, на француском, на ћирилици, као у огледалу. Моја млада рођака Сели Мекеј је провела девет месеци у Њујорку с огледалом и успела је да дешифрује све што је написано. То је био врло значајан корпус докумената“, објашњава аутор биографије.

Балфур додаје да је комплетан нови материјал, који садржи донедавно недоступна документа Британске обавештајне службе, потврдио све оно што је о кнезу Павлу писао у првом издању, пре тридесетак година.

Потпуно нови аспект прошлости

Јелисавета Карађорђевић је рекла да је њен отац био врло затворена особа и да никада није с породицом разговарао о великим догађајима у којима је учествовао, те да је и она из књиге Нила Балфура сазнала „шта се дешавало у политици пре и током рата“.

„Имала сам могућност да у Лондону откријем тајну документацију, што смо додали на крај књиге која објашњава шта су Енглези урадили, коме су и колико платили. То открива потпуно други аспект прошлости“, нагласила је Јелисавета Карађорђевић.

Кнез Павле Карађорђевић рођен је 1893. године у Санкт Петербургу, а умро у Паризу 1976. Након убиства краља Александра Првог Карађорђевића 1934, био је кнез-намесник Краљевине Југославије све до марта 1941.

До атентата на краља Александра Првог није се бавио политиком и живео је повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра и Николу и кћер Јелисавету.