Тесла у Аустроугарској: Како је талентовани дечак с Балкана постао геније планетарних размера

Импресивно је то што је велики универзитет, какав је универзитет у Грацу, одлучио да ову годину посвети изучавању Николе Тесле. Очигледно су схватили да се може продати то што је Аустроугарска као сила образовала народ с територија под својом контролом, каже за Спутњик академик Зоран Петровић, директор Галерије науке и технике САНУ.

„Образовањем људи са својих територија, Аустроугарска је стварала основ за развој културе и науке у нашим земљама. Пример тога није само Никола Тесла. Такође је било много лекара који су студирали у Бечу, попут Коче Тодоровића, и било би лепо указати на лекаре осниваче медицине у Србији као на студенте аустријских универзитета“, додаје академик.

Никола Тесла и Висока техничка школа у Грацу

У сусрет рођендану Николе Тесле 10. јула, који је уједно и Дан науке у Србији, у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности отворена је изложба „Никола Тесла и Висока техничка школа у Грацу“ у организацији Аустријског културног форума.

„Ово је за Аустријски културни форум најважнији догађај ове године. Драго нам је што су нам САНУ и Музеј науке и технике партнери, али ми не желимо да се зауставимо овде. Идеја је да изложба путује кроз Србију, да је виде ђаци, студенти, али и људи у Аустрији. Тесла јесте светски познат, али Аустријанци нису свесни чињенице да се овај геније школовао управо у Грацу“, каже за Спутњик директор Аустријског културног форума Адријан Фајкс.

Изложба „Никола Тесла и Висока техничка школа у Грацу“ биће отворена до 24. јула

© Sputnik / Весна Лапчевић

Током студија радио двадесет сати

Са почетком школске 1875/1976. године, Никола Тесла је започео студије у тадашњој Високој техничкој школу у Грацу. У својим рефлексијама из тог периода Никола Тесла је четрдесет година касније написао:

„Током прве године мојих студија, устајао бих у три сата ујутру и радио до једанаест сати увече. Није било изузетака ни недељама, ни празницима. Мој успех је био необичан и побуђивао је интересовање професора.“

Иако Никола Тесла није привео студије у Грацу крају, шездесет година касније ова установа доделила је свом бившем студенту титулу и звање почасног доктора техничких наука.

„Тесла је био неконвенционалан научник, није завршио школовање у Грацу, отиснуо се у свет. Међутим, образовање које је тамо добио, у то време на највишем могућем нивоу, итекако му је помогло у каријери научника и изумитеља. Он је стварао на темељима образовања које је стекао у Грацу“, тврди Фајкс.

Потрвда о додели титуле и звања почасног доктора техничких наука Николи Тесли (Грац, 1937)

© Sputnik / В. Лапчевић

Лабораторија Николе Тесле

Поред најважнијих прекретница и техничких достигнућа Николе Тесле, изложба наглашава утицај његових идеја на науку и индустрију, као и његово наслеђе у образовној институцији у Грацу, данас Универзитету Јоанеум.

„У Грацу су професори, ректори и студенти и даље везани за Теслу, одржавају његово наслеђе живим, са лабораторијом која носи његово име, са наградом која се најбољим студентима додељује сваке друге године. Универзитет држи до изврсности и страсти, а те се две ствари дефинитивно везују и за Николу Теслу“, наводи Фајкс.

Од талентованог дечака са Балкана до генија планетарних размера

Амбасадор Аустрије у Београду Николас Лутероти истиче да ова изложба показује везу српског и аустријског народа, нарочито у области образовања. Више од две хиљаде српских студената школује се у Бечу и Грацу.

„Поносан сам на толико паметних, радозналих студената из Србије и надам се да ће они бити будуће Тесле“, наводи амбасадор Аустрије.

Изложба ће бити отворена до 24. јула, а у петак, 9. јула у Галерији науке и технике САНУ, поводом обележавања дана рођења Николе Тесле биће организован Округли сто под називом „Од талентованог дечака са Балкана до генија планетарних размера“.

„Савршено је оправдано вратити се Тесли, нарочито на његов рођендан, јер је он непресушан извор инспирације“, сматра академик Зоран Петровић. Он за Спутњик открива планове за у којем ће учествовати српски и аустријски академици, научници и уметници у циљу помоћи будућим научницима и уметницима.

„Пре него што се отисну у каријеру научника или уметника, многи млади људи суочавају се са неизвесношћу, препрекама, неразумевањем. Паметна реч, образац, упутство, савет могли би да им помогну да се снађу, мотивишу их да не одустану од својих идеја“, истиче академик.