Србија је првак света у кошарци! Сањали смо тај наслов, сањали постоље и „Боже правде“ у далеком Пекингу. После свега ― само 5. место. Наш сан досањаше други. Оде пехар у Шпанију. А ми у жестоку борбу за Олимпијаду. Са све противницима и ФИБА прозорима. Остаје жал...

Завршило се! Титулу су освојили одлични Шпанци, предвођени лукавим селектором, маестралним Рубиом и млађим (мада не баш младим) Гасолом, коме је успело да истог лета узме НБА прстен и ФИБА светску титулу. Шта рећи, осим ― свака част!

Српски кошаркаш Драган Милосављевић, који је због повреде у припремном мечу пропустио СП у Кини, дао је своје погледе на све што се тамо дешавало.

Животни век професионалних кошаркаша може се ограничити на деценију, веома ретко нешто дуже. Све изнад тога, односно сваки играч који у позним играчким годинама игра на исти начин као у својим двадесетим израз је чисте генијалности и представља изванредно достигнуће вредно славе.

Не постоји навијач Србије у кошарци који није чуо ону чувену Муте Николића: „Шта се радујете? Па то је све нормално“. Нема реченице која је више ушла у срца љубитеља кошарке и постала синоним за све успехе „плавих“. А толико их је било у последњих 20 година да их је тешко и сетити се. Богу хвала. И биће их.

Сетите се моје генерације из 2005. за коју је важило правило „или прво место или ништа“, па селекције Шпаније коју је 2007. цела њихова држава још пре почетка Евробаскета видела на врху, или САД 2002, 2004. и 2006. године, каже бивши репрезентативац Дарко Миличић.

Нигде у свету не постоји такав страх од неконтролисаног протока ваздуха кроз затворен простор као у Срба. „Нико није умро од смрада, а од упале плућа многи!“, говорили су наши стари, па се овај принцип пренео и на савремени живот, посебно у аутобусима градских превозника.

После пораза у четвртфиналу против Аргентине и пред меч са Американцима, али не за медаљу већ у доигравању за пласман од петог до осмог места, разговарали смо са Дејаном Милојевићем, бившим кошаркашким репрезентативцем, некадашњим тренером Николе Јокића и тренером „Мега Бемакса“.

Тог 20. септембра 2005. године у новосадској хали „СПЕНС“ мислили смо да је свему крај и да је „смак света“.

После неколико врхунских утакмица на Светском првенству у Кини, кошаркашка репрезентација Србије доживела је непријатан и убедљив пораз од Шпаније (81:69), па у четвртфинале иде са друге позиције.

Уфффф... ово је баш болело! То су оне ситуације због којих кошарку гледам сам, затворен у дечјој соби (деца су порасла и одселила се, али је остао телевизор). Избегао сам самоповређивања и претерану материјалну штету, али сигурно није било пријатно слушати ме кроз зидове.

Дођосмо скоро до краја прве седмице Светског првенства у кошарци, а репрезентација Србије одиграла је само једну такмичарску утакмицу и њу добила са 15 поена разлике (реално је требало да буде двадесетак, али су попустили у последњем минуту).

После одличног старта „орлова“ у другом кругу Светског првенства у Кини, у недељу нас очекује утакмица са Шпанијом, која ће одлучити са ким ћемо играти у четвртфиналу. О нашој репрезентацији, чувеном четвртфиналу са САД и титули из Индијанаполиса разговарамо са освајачем европског и светског злата Миланом Гуровићем.

Србија је кренуло силовито. Већ у првој фази је показала зашто је дошла у Кину и зашто је свет одушевљен њеним играма. Савладани су нејака Ангола и Филипини, али на спектакуларан начин. Оба пута смо постигли троцифрен број поена — прво 105, па фантастичних 126. А онда у првом већем дербију и Италија.

Шта је потребно да се екипа, након што је изгубила утакмицу, психолошки подигне и не уђе у амбис пораза?

Богдан Богдановић није бриљирао само у победи Србије против Италије, он то чини од старта Светског првенства у кошарци, али је управо игром у дербију прве фазе опчинио америчке медије.

О досадашњем току Светског првенства, репрезентацији Србије, Николи Јокићу, селектору Ђорђевићу, америчкој репрезентацији и фаворитима у Кини разговарали смо са Миленком Савовићем, некадашњим капитеном КК Партизан и легендом српске и југословенске кошарке.

Како на Светском првенству игра кошаркашка репрезентација Србије, а како америчка — и не чуди што новинари у Сједињеним Америчким Државама са све више одушевљења причају о „орловима".

Дејан Цукић, рокер, преводилац и талија српских кошаркаша већ деценијама, пише за Спутњик ексклузивне колумне током Светског кошаркашког првенства у Кини. Објављујемо ауторски текст након прве две победе Србије.

У прошлости би ових Топ-10 било Топ-12, а састојали би се од читавог тима САД.