Наше успехе у Кини пратили су у Хрватској, али су неуспеху на крају изгледа посветили више простора. Са примесама ликовања.
„Дајте нам злато. Погледајте каква је то Америка. Ево, и ФИБА каже да смо први фаворити. Имамо плус хиљаду после прве четири утакмице. Нема везе с ким смо играли, сви ће тако проћи. Свете, склањај се. ’Спакујте једну за понети‘.Сале је Тито, Тесла, Милош Обилић и Стив Џобс у једном. Нема ту поређења са тренерима, јер он је сфера више. Од тренера. Вођа, идол, менаџер, психолог. Бољи од Дражена, ако нисте знали, па зато није играо за Југу на крају Југе. Дражен је био љубоморан на њега. А тек Јокић. Па он је бољи, већи и јачи од свих. Тако се барем говорило, писало... Иако је дебео и неспреман. Па последњих 15 минута четвртфинала није могао да дише“.
Овако хрватски „Јутарњи лист“ почиње текст о кошаркашима Србије после пораза у четвртфиналу Мундобаскета од Аргентине, преноси „Блиц“. Новинар Твртко Пуљић наставља:
„Све то смо слушали последњих месец и по дана. Или последња два-три месеца, откако су Американци почели да отказују репрезентацији у серијама. И онда се догодила Шпанија. Која се увек може догодити, јер то је екипа напуњена класом. И екипа чији се селектор спремио за Србију, а на супротној клупи су се надали да ће само истрчати, а све остало ће да се одради само од себе. Небески народ и земља кошарке, и тако то.
Па је стигла Аргентина. Која нема такву класу, чију моћ држи фантастични професионалац који је у 40. години. То више није Скола какав је био. То је Џорџ Клуни. Он шармира и са седим власима, иако није фрајер какав је био док није било седих.
Да, ту је и Факундо Кампацо. На СП у Севиљи 2014. на трибинама је било дресова с бројем седам готово исто као оних са Сколиним бројем. Ко је тај клинац?
— Па он је чудо, видећете, потписао је за Реал.
Онда га је Реал проследио у Мурсију. Па се овај вратио у Реал. И данас је свима јасно зашто је он чудо.
То чудо је направило неред на 'пику' са теретном Србијом, поделио је 12 асистенција, онда су кренули и други, Лапровитола је једну лопту гурнуо кроз ноге, да кроз ноге Бјелице, на зицер Сколи.
Србија није могла да се одбрани. Није, јер је Ђорђевић повео на СП шест играча који не могу да бране 'пик' игру. Или им је то ноћна мора. Јокић, Марјановић, Милутинов, Радуљица, Бјелица, Бирчевић. Последњи је могао да игра на овом нивоу као што може прошлогодишњи шутер Цибоне Игор Марић. Може да погоди кад је сам. И шта још?
Можда је 'пик' могао да брани Милутинов, али је њега Ђорђевић увео кад су кола опасно кренула низбрдо.
Да, ако вам је позната оваква селекција, ако сте једном негде видели, онда морамо да се вратимо десет година уназад. На ЕП у Пољској, 2009. године. Јасмин Репеша је тада водио на ЕП Пркачина, Вујчића, Касуна, Лончара, Ницевића и Банића, с тиме да је пик евентуално, тада, могао да брани Банић. Био је то дебакл. Као што је ово дебакл Србије.
Серхио Ернандез је знао што може и што има у свом арсеналу. Срце је ту неупитно, њега Аргентинци имају колико желе. Кад му је цела унутрашња линија била са барем два фаула већ након пет минута игре, јер су Срби само спуштали под кош, а Гарино се нагањао Богдановића, онда је Аргентину извукао проток лопте. Након пика, ако није потврђен центар, лопта је само отишла на слабу страну, а тамо је неко стајао сам. И трпао. Аргентина је шутирала 9/16 за три до полувремена, спаковала је 54 поена. Имала је само осам скокова, а Срби 25. Нема везе.
Србија је једини пут повела два разлике у другом делу кад је Гудурић убацио тројку и кад је Ернандез одмарао Кампаца. Да га одмори за завршну рапсодију. За тројке из пика, асистеније за душу. Био је ту и Луис Скола, Скола који је имао куд и камо више снаге у завршници од Николе Јокића. Од којега је, јер је био немоћан, одустао и Ђорђевић на крају. И почео је да се вади, на крају, када је воз одлазио са станице са нижом поставом, са Симоновићем на четворци. Али, ту је настао још већи хаос, јер Србија то до сада није играла. Као што није имала зонску одбрану. Отићи без зоне на СП, без алтернативне одбране, још је један скандал. Посебно кад имаш теретне играче који не могу бранити пик игру.
Србија је на СП била — трактор. Аргентинци су плакали. Срби су плакали. Ове прве сузе увек бисте пожелели. Ове друге су најгори хорор“, закључује Твртко Пуљић, новинар „Јутарњег листа“.
