Слушајте Sputnik
    Наоружање
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 1064
    Пратите нас

    Оружане снаге Руске Федерације нису ни стигле да добију најсавременији тенк, а научници већ размишљају како да га замене. Чему таква журба? Да ли је она оправдана? И да ли је у савременом рату заиста потребан „набуџени“ тенк или је то више играчка за богате?

    Кружи шала да су пре пет година Индијци хтели да купе руске тенкове „Армата“, да би заменили застареле ратне слонове. Међутим, прошло је пет година, а „армате“ се нису појавиле. Сви су били разочарани. Осим, наравно, ратних слонова. 

    Тенк будућности

    Шта је поента шале? Дугоочекивани руски супертенк Т-14 „Армата“ развија се од краја 2000-их година, војска га још није добила, али су стручњаци Министарства одбране већ развили концепт „тенка будућности“ који би после 2040-их требало да замени „арамате“. На форуму „Армија“ пројекат је представио Научно-истраживачки институт за испитивање оклопног оружја и технике (НИИИ БТВТ), који припрема нацрт захтева за напредна перспективна возила. 

    ​Прво и главно питање које се овде поставља гласи: А шта се дешава са „арматама“? На форуму „Армија“ је речено толико тога о овом тенку. На пример, саопштено је да је он тестиран у беспилотном режиму. И што је најважније, очекује се потписивање уговора о производњи ових возила за оружане снаге Русије. 

    Зашто се тражи замена, ако још увек ни мање револуционарни тенк „Армата“ није одслужио своје како треба?

    Престизање Американаца пуно кошта

    Т-14 „Армата“ је у ствари прилично необичан тенк за Русију. Заправо, ово је одређени повратак на концепт тешког пробојног тенка, али у новој фази развоја технологије. Претпостављам да су приликом формирања задатака за развој „Армата“ конструктори имали два главна циља: загарантовано надмашивање америчког „Абрамса“ и прикупљање свега најбољег што је тренутно конструисано за тенкове. На крају је конструисан тенк о чијим јединственим способностима је већ било речи и расправе. Ово је ненасељена кула са главним тенковским топом, и оклопна капсула за посаду, и комбинација различитих врста оклопа, и  комплекс ометања, а у будућности и комплекс активне заштите. 

    Наравно, све ово је потребно платити: „Армата“ је по цени, маси и габаритима првак међу руским тенковима. Али овде је потребно разјаснити да је у тренутку свог појављивања, главни амерички М1 „Абрамс“ такође приметно надмашио по маси и величини главне совјетске конкуренте тог времена: Т-72, Т-64 и Т-80. Истовремено, веровало се да најбољи совјетски тенкови последњих модификација углавном не заостају за „Абрамсима“, а мање димензије дају нашим возилима главну предност: теже их је погодити. Па ипак, све наде су биле на „Армати“, којој је дата улога главног перспективног тенка и језгра најнапреднијих бригада до 2030-2040-их година. И баш до тог времена, „Армата“ би теоријски требало да буде модернизована, на пример, калибар главног оружја треба да се повећа.  

    „Армата“ као основна тенковска платформа тако данас има прилично велике шансе за будућност, а захваљујући модернизацији може постати главни тенк 21. века. 

    Револуционаран, али непотребан

    Ипак, научна и инжењерска мисао не мирује, а и нема право да остане у „замрзнутом“ стању. У Русији размишљају о томе шта ће бити после „Армате“. Спојиви тенк (два у једном) је једна опција. Шта је то? О таквим моделима се говори од 1970-их година. Највероватније је најпознатији спојиви тенк тестирани шведски пројекат UDES XX20 са топом од 120 мм. Скандинавци су објединили два модула: један са посадом и оружјем, други са мотором и муницијом. 

    ​Зашто су такве компликације потребне? Сматра се да су резерве за јачање способности савремених тенкова готово исцрпљене. Повећање ширине није пожељно, јер то доводи до повећања шанси за уништење тенка при сусрету са сличним возилом. Може се повећати дужина, али дугачки тенк са једним корпусом је слабији у маневрисању и, сходно томе, опет ће бити лакша мета. 

    Прва ствар која је пала на памет Швеђанима је спајање две тенковске јединице са расподелом функционалности. Таква конструкција може бити прилично непробојна и функционална, а може обезбедити додатну корисну запремину и још боље маневарске способности од савременог тешког тенка. Али шведски UDES XX20 није пуштен у серијску производњу. Није било купаца, јер је такво техничко решење изгледало превише радикално. 

    Ништа није боље од барута

    Руски конструктори тенкова кажу да ће на перспективном тенку, који ће можда заменити „Армату“, бити постављен мотор гигантске снаге до 3000 кс и електрохемијски топ. Што се тиче „срца“ тенка, неће бити проблема. На пример, то би могао бити мотор са гасном турбином сличан оном који се планирао поставити на перспективни руски тенк с краја 90-их година „Црни орао“. Или следеће генерације тог мотора, који се користи на тенковима типа М1 „Абрамс“. 

    Електрохемијски топ такође није из области научне фантастике, оружје овог типа је већ конструисано. Наравно, више је реч о научно-истраживачким радовима, него о ономе што се може применити у пракси. Принцип је следећи: уместо барута, топ користи течно погонско гориво које се пре пуцања сакупља и плазмено пражњење га потпаљује. Верује се да ће таква конструкција топа обезбедити знатно већу почетну брзину гранате и, сходно томе, домет и снагу. Поред тога, течна погонска горива се могу дозирати прилично прецизно, контролишући брзину и домет стрељања. Вероватно ће артиљеријски системи у наредним деценијама користити ове технологије. О чињеници да електрохемијске дораде могу бити корисне за такве системе, својевремено је говорио за руски лист „Известија“ извор у војно-индустријској комисији под владом Руске Федерације. У том коментару, извор је истакао да је војска пре свега заинтересована за прецизност приликом гађања и за прилагођавање путање гранате, јер проблема са снагом сада нема и „са практичне тачке гледишта још увек није пронађено ништа боље од барута“. 

    А да ли је тенк уопште потребан? 

    Тенк Т-14 „Армата“ на Црвеном тргу у Москви, на паради поводом Дана победе над фашизмом
    © Sputnik / Александр Вильф

    Ми, наравно, немамо одговор на питање да ли ће такав тенк заменити „Армату“. Међутим, може се претпоставити да у теорији можемо добити тенк који ће бити боље наоружан, боље ће маневрисати и биће заштићенији од Т-14. И наравно скупљи. 

    И овде се намеће озбиљна тема за дискусију. Тенкови типа „Армата“ су за већину савремених локалних сукоба донекле сувишни. Цена самог тенка, трошкови његовог рада, трошкови обуке тенкиста — све ово је превише за конфронтацију, на пример, са неорганизованим побуњеницима у Сирији или, на пример, за борбу против застарелих тенкова неке земље трећег света. 

    Наравно, постоје аргументи о престижу и учешћу на војним парадама, али сложићете се да је ово неозбиљно. А озбиљно је то да је „Армата“ најефикаснија у борби против савремених главних тенкова, са којима се у стварности може срести само током великих оружаних сукоба са снагама довољно развијених земаља, то јест, у правом рату. У свим осталим ситуацијама, јефтинија возила биће довољна. 

    Још једна важна ствар. Да ли су тенкови уопште потребни у будућности? Да ли ће тешка оклопна возила пешадије заузети њихово место? Тешка борбена пешадијска возила се могу борити са тенковима и прилично су ефикасна у сукобима са мање технолошки напредним непријатељем, посебно у условима ваздушне супериорности. И овде морамо поново да говоримо о интегрисаном приступу формирању оружаних снага — за супротстављање различитим претњама биће потребна потпуно другачија техника. 

    Али, очигледно, све док постоје богатије земље које могу себи приуштити да троше много на одбрамбену индустрију, тенкови ће имати право на постојање. Њихов главни циљ је уништавање оклопних возила, а не може се порећи да су добри у томе. 

    Прочитајте још:

    Тагови:
    тенк Армата, тенк
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога