Слушајте Sputnik
    Наоружање
    Преузмите краћи линк
    0 345
    Пратите нас

    Сједињене Државе су користиле читаву лепезу метода  за шпијунирање Совјетског Савеза, а једна од њих су били балони. Само током 1956. над територијом СССР-а лансирано је преко 500 таквих апарата. 

    Пре 65 година Сједињене Државе су покренуле пројекат WS-119L или „Генетрикс“ („Родитељка“), чија је намена лансирање аеростата за надзор над територијама СССР-а, источне Европе и Кине. С тим у вези, 4. фебруара 1956. године, Совјетски Савез је изразио протест против владе САД.

    Американци су објавили да воде програм цивилних истраживања за Међународну геофизичку годину (1957). Али обмана је брзо откривена када је совјетска влада успела да укаже на шпијунску опрему на уништеним балонима. И ово више ни за кога није била тајна. 

    Како су лансирани шпијунски балони

    Међу чињеницама о лету Јурија Гагарина била је и следећа: за капсулу у којој се слетео први космонаут, пољопривредници који су били сведоци овог слетања, помислили су да је то „шпијунски балон“. И ово није случајно. Од почетка јануара до почетка фебруара 1956. године, лансирано је више од 500 висинских апарата са неколико платформи у Западној Европи, Турској и САД.

    Глобална шпијунска операција била је усмерена углавном против СССР-а ради састављања детаљних географских карата и утврђивања војног потенцијала ове земље, подсећа лист „Аргументи и факти“. 

    Од краја ‘40-их година покушаји америчких авиона да наруше совјетски ваздушни простор све су успешније сузбијани. То је донекле смањило узбуђење Американаца када су планирали извиђачке летове изнад територије СССР-а. С тим у вези, у Сједињеним Државама су покренута два програма: један од њих је предвиђао стварање стратосферског извиђачког авиона, а други употребу аутоматских балона за посматрање. У оквиру овог програма, Американци су планирали да лансирају 3,5 хиљада балона. Засновани су на модификованим метеоролошким балонима који су опремљени изузетно осетљивом, високопрецизном фотографском опремом која је причвршћена на специјалним гондолама. Балони су достизали висине од 15 до 30 км, што је знатно премашивало врхунац лета тадашњих ловаца. Брзина балона је била око 30 м/с, што је отприлике брзина ветра током јаког урагана. 

    Совјетско ваздухопловство обарало балоне

    Претпостављало се да ће Американци након лета над совјетском територијом од запада према истоку покупити у Тихом океану балоне и гондоле са опремом. Међутим, у стварности је испало сасвим другачије. Отприлике половина њих је могла да прелети над територијом СССР-а, а само 31 гондола је имала фотографске филмове који су погодни за идентификацију и употребу. Неки од балона су испадали из строја због грешке у прорачунима, а неке је, на изненађење Американаца, обарало совјетско ваздухопловство. Ствар је у томе што се на хладнијем ноћном ваздуху гас у балонима хладио, динамичка сила се смањивала, и до зоре они су се спуштали до висина које су могли да достигну совјетски ловци. Совјетски стручњаци су пажљиво проучавали оборене балоне и уочили нешто занимљиво. Конкретно, фотографски снимак из америчких шпијунских балона је коришћен у совјетској аутоматској међупланетарној станици „Луна“, која је фотографисала удаљену страну Месеца.  

    Убрзо се у САД појавио извиђачки авион „Локид У-2“, који неко време совјетски ПВО системи нису могли да савладају. Било је и других шпијунских пројеката са употребом ваздушних балона. На пример, пројекат „Греб бег“ („Торба са поклонима“). То је био програм за узимање узорака ваздуха у циљу надгледања у стратосфери испитивања нуклеарног оружја у СССР-у. Овај пројекат се наставио до раних ‘70-их, али су разне шпијунске конструкције летеле још дуго над совјетском територијом. САД су лансирале стотине балона сваке године. Тако је, на пример, само до 11. августа до 14. септембра 1975. године 11 ваздушних балона ушло у ваздушни простор СССР-а. 

    Гласине о НЛО

    Американци су почели много да користе аутоматске балоне за стратешко извиђање недуго након рата. А током рата Британци су их масовно користили. У периоду 1942-1944, на овај начин су вршили диверзије на територији Немачке. Лансирано је око 100 хиљада малих балона, од којих су неки били опремљени уређајима који узрокују кратке спојеве у далеководима, а неки запаљивом смешом која изазива пожаре. Највећи успех Британаца је било уништење моћне електране у близини Лајпцига у јулу 1942. године. Тада је пожар, који се догодио због кратког споја, довео до уништења све опреме у станици.  

    У то време у Јапану је створена нека врста интерконтиненталног оружја. Тамо су направили конструкцију балона на коју су биле причвршћена противпешадијске и запаљиве бомбе. Балони су лансирани изнад Тихог океана и на њих су постављени тајмери за три дана лета. За то време балон је требало да стигне на територију Сједињених Држава и Канаде и аутоматски испусти терет. 

    Јапанци су од новембра 1944. до априла 1945. године лансирали више од 9000 ових балона. За почетак су изабрали период најјачих ветрова, али нису узели у обзир да у Северној Америци у то време често пада киша или снег, и тиме су смањили шансу за пожар од бачених бомби. Јапанци су се надали да ће лансирање сваког десетог балона бити успешно. Међутим, Американци су пронашли на својој територији око 300 јапанских балона. Могуће је да је било и других балона који су падали на ненасељено подручје.  Ловци америчких ваздушних снага су уништили неколико балона. Али није се догодио ни један пожар, иако су балони били расути по готово половини земље: од Аљаске до Тексаса. Американци у почетку нису могли да схвате одакле долазе балони. Али на крају су открили да је песак у врећама балона јапанског порекла. 

    Лансирање извиђачких балона је довело до тога да се у западној штампи појави велики број извештаја о неидентификованих летећим објектима. Први талас саопштења се догодио 1947. године, када је један балон који је лансиран у оквиру тајног пројекта „Могол“, срушен у пустињи близу Розвела у Новом Мексику. Опрема која се чувала у авио-бази у Розвелу, са сломљеном гондолом балона, допринела је ширењу гласина да се у хангару базе чувају оборени ванземаљски брод и балзамована тела ових створења. Тајност операције није дозволила Американцима да открију праву природу тих предмета. Није случајно што се од средине 1950-их, када су америчке обавештајне службе лансирале огроман број шпијунских балона изнад територије СССР, појавила читава индустрија НЛО, а сами неиндентификовани летећи објекти су постали једна од најпопуларнијих тема разноразних дискусија. 

    Прочитајте и:

    Тагови:
    бомбе, балони, СССР, САД, шпијунажа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога