Слушајте Sputnik
    Наоружање
    Преузмите краћи линк
    52112
    Пратите нас

    Програм научно-истраживачке лабораторије ваздушних снага САД „Златна хорда“ усмерен је на стварање муниције која је способна да самостално расподели циљеве и размењује информације. Руски експерти кажу да се амерички програм ипак не може назвати револуционарним за војну индустрију, јер су сличне технологије већ уведене у Русији.

    Програм „Златна хорда“ представља умрежавање неколико врста муниције. Према речима шефа лабораторије, бригадног генерала Хедер Прингл, током недавних испитивања четири гранате су успеле да погоде четири циља, док су се раније лансирања за време обуке одвијала са само две ракете.

    „Ово је велики корак напред у примени овог програма“, рекла је Хедер Прингл 24. фебруара. Саопштење је изнето на конференцији за штампу на симпозијуму о питањима ваздухопловног ратовања, који је спонзорисало америчко Удружење ваздушних снага.

    Шта је „Златна хорда“

    Стручњаци истичу да се програм „Златна хорда“ уклапа у мрежно-центрични концепт ратовања.

    Програм „Златна хорда“ је фокусиран на комбиновање авионских високопрецизних бомби малог пречника ГБУ-39 и ваздушних мамаца. Таква бомба тешка 110 килограма је опремљена преклопним крилима, која омогућавају пројектилу да пређе више од 75 километара до циља у планирајућем режиму. У оквиру програма, муниција мора прикупљати информације током кретања ка почетном циљу и преносити их другим гранатама да би одабрале приоритетне циљеве.

    У научно-истраживачкој лабораторији ваздушних снага САД води се расправа о томе да ли програм „Златна хорда“ треба применити на ограничени број оружја или треба створити технологију који могу користити сви произвођачи оружја.

    Руководство америчких ваздушних снага је изабрало „Златну хорду“ као једну од компоненти иницијативе Напредних програма америчких ваздушних снага. Иницијатива је осмишљена до 2030. године и укључује стварање нових система наоружања и развој нових концепата ратовања.

    Према намери конструктора, говоримо о оружју које се може координирати, размењујући податке. Употреба такве тактике требало би да повећа ефикасност употребе сваког оружја које се користи. Размена информација ће омогућити да се смањи број могућих грешака захваљујући тачнијим подацима о локацији циљева.

    У оквиру овог концепта, муниција делује према унапред утврђеним правилима и сценаријима. Реализација „Златне хорде“ не предвиђа употребу технологија вештачке интелигенције.

    Авион Ф-16 испаљује ракету Маверик
    Авион Ф-16 испаљује ракету "Маверик"

    Према речима твораца, предност овог концепта је способност флексибилнијег и бржег реаговања на непријатељске акције без употребе додатног оружја.

    Почетни тестови у оквиру програма „Златна хорда“ одржани су у децембру 2020. године. Међутим, лист „Флајт глобал“ истиче да је демонстрација технологије делимично била неуспешна због софтверских проблема.

    У оквиру испитивања, група из истраживачког центра ваздушних снага САД летела је ловцем Ф-16 и испалила две гранате малог пречника, које су допуњене аутономном функцијом сарадње. Брзо су успоставили везу једни с другима, а њихови локатори су пронашли ГПС ометач, наводи се на сајту научно-истраживачке лабораторије.

    „Током испитивања гранате су користиле унапред дефинисана правила интеракције — скуп ограничења која је саставио планер мисије — и закључили да ГПС ометач није приоритетна мета. Затим су гранате заједно идентификовале два приоритетна циља. Међутим, због нетачне конфигурације софтвера, координиране команде за навођење нису пренесе оружаном систему за навигацију. Због недостатка ажурираних циљева, удар је нанет по сигурној мети“, истакли су творци.

    Размена информација

    Експерти истичу да се програм „Златна хорда“ уклапа у оквир такозваног мрежно-центричног концепта ратовања.

    „У овом случају реч је о мрежно-центричном приступу ратовању. Савремени приступ претпоставља да су системи наоружања интегрисани у јединствени информативни простор“, рекао је за РТ војни стручњак Дмитриј Литовкин.

    У овом случају, додао је, тактичке информације, укључујући мапу подручја и локацију циљева, стижу директно на таблет командира.

    „Чак и ако директно не види циљ, може да притисне дугме, након чега ће израчунати параметри пораза циља и граната ће погодити мету. Иста ствар се дешава с беспилотним летелицама и хеликоптерима, који су такође интегрисани у јединствени систем управљања. Поред тога, сада се ствара велики број високопрецизне муниције, чија се путања може кориговати, узимајући у обзир ситуацију“, рекао је Литовкин.

    Недостаци програма

    Сличну тачку гледишта има и доктор војних наука Константин Сивков.

    „Амерички програм „Златна хорда“ дефинитивно је део мрежно-центричног приступа ратовању. Ово је општа линија развоја високопрецизних система наоружања у будућности. Она умрежава оружје да би се одвијала размена информација. Главни недостатак овог приступа је слабост таквих система пред средствима за електронско ратовање“, појаснио је стручњак за РТ.

    Подсетимо, појам „мрежни центризам“ први пут се појавио у америчкој ИТ сфери и пренет је у војно окружење на иницијативу вицеадмирала Артура Цебровског и стручњака Министарства одбране САД Џона Гарсткија 1990-их година. Суштина овог приступа је комбиновање моћи различитих борбених оружја и аутоматизација погађања циљева. Међутим, први пут је такву идеју још средином 1980-их година изнео совјетски маршал Николај Огарков.

    Савремени мрежно-центрични концепт ратовања подразумева вертикалну и хоризонталну интеграцију свих учесника у операцији који размењују информације о оперативној ситуацији у реалном времену.

    Стручњаци истичу да технологије које се сада користе у оквиру програма „Златна хорда“ заснивају се на старим техничким достигнућима која су коришћена не само у Сједињеним Државама, већ и у Русији.

    Америчка војска
    © Sputnik / Владимир Пирогов
    „Златна хорда“ не доноси ништа суштински ново за одбрамбени сектор.

    Као пример стручњаци наводе руску противбродску крстарећу ракету П-700 „Гранит“. Њен развој је започет крајем 1960-их, а ушла је у службу 1983. године.

    Током лансирања ове ракете саме распоређују и класификују циљеве по важности и бирају тактику. Оне такође одлучују који ће објекат нападнути и који су маневри потребни за то. Након уништавања приоритетних циљева, ракете спремне за борбу наносе ударе по преосталим непријатељским бродовима.

    „Ракете „Гранит“ имају главе за самонавођење, податке о параметрима циља, чак могу да делују у групи“, истакао је Дмитриј Литовкин.

    Према његовим речима, данас се сличан приступ користи за обједињавање свих система наоружања у јединствену информативну мрежу.

    „На пример, у Русији таквим оружјем се могу сматрати тенк на платформи „Армата“, тенк Т-90, као и артиљеријски самоходни системи „Мста-С“ и „Коалиција-СВ“, додао је експерт.

    Константин Сивков такође сматра да програм „Златна хорда“ не доноси ништа суштински ново за одбрамбени сектор.

    „Совјетске ракете П-700 „Гранит“ су још у прошлом веку могле да размењују телеметријске информације и извршавају координисани напад на циљеве, идентификујући главне и споредне циљеве. За Сједињене Државе, новина програма „Златна хорда“ лежи у чињеници да авионско оружје такође може размењивати информације о непријатељским циљевима и поузданије их погађати. Али ова тема за Русији није ништа ново “, закључио је Сивков.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Русија, Војска САД, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога