Слушајте Sputnik
    Pentecopterus decorahensis на слици коју је дао Универзитет Јејл

    Животиње узрок првог масовног истребљења на Земљи

    © AP Photo / Yale University
    Наука
    Преузмите краћи линк
    1185

    Прво масовно истребљење за које се зна и које се догодило пре приближно 540 милиона година, није било узроковано ударом метеорита или вулканском суперерупцијом већ је, према резултатима новог истраживања, до њега дошло због најстаријих животиња.

    Прво масовно истребљење на Земљи узроковале су животиње.

    Прво масовно истребљење за које се зна, а које се догодило пре приближно 540 милиона година, није било узроковано ударом метеорита или вулканском суперерупцијом већ је, према резултатима новог истраживања, до њега дошло због најстаријих животиња.

    Више од три милијарде година микроби су били једина жива бића на Земљи. Потом су неки од ових микроба развили способност фотосинтезе, односно претварања сунчеве светлости у енергију. Фотосинтезом се стварао кисеоник, који је био отрован за већину микроба навикнутих на окружење без кисеоника.

    Међутим, микроорганизми који су вршили фотосинтезу временом су еволуирали у сложене, вишећелијске форме које се називају едијакара (лат. еdiacara), које су преузеле планету око пре 600 милиона година. Представници ове фауне били су махом непокретне животиње у облику диска, цеви, папрати и јастучића које су живеле на морском дну.

    Палеонтолози период који је наступио називају „Вртом едијакаре“, наглашавајући на тај начин његов мир и спокојство. Тај мир је трајао око 60 милиона година, све док едијакаре нису даље еволуирале у прве животиње, односно организме способне да се самостално крећу и да се хране другим организмима.

    Ове животиње су на крају збрисале едијакаре — и то је било прво масовно истребљење, сматрају научници.

    „Људима је требало много времена да схвате да и биолошки организми такође доводе до масовног истребљења“, рекао је за портал „Физ“ Сајмон Дарох, асистент на катедри за геонауке и природне науке Универзитета Вандербилт.

    „Међутим, компаративне студије неколико заједница едијакара, првих вишећелијских организама на свету, подржавају хипотезу да је управо појава сложених животиња способних да мењају сопствено окружење, које дефинишемо као ’инжењере екосистема‘, резултирала нестанком едијакара“, истакао је Вандербилт.

    Тагови:
    фотосинтеза, биологија, животиње, наука, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога