Слушајте Sputnik
    Огромне рупе су пустош на израелској обали и прождиру земљу све са путевима и далеководима.

    Блиски исток би до краја века могао да постане немогућ за живот

    © REUTERS / Amir Cohen
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 80

    Даљи раст средњих годишњих температура и влажности ваздуха, као и учесталост екстремних временских прилика, могли би земље Персијског залива да претворе у тло непогодно за живот човека почетком 2070. године, упозоравају климатолози у чланку објављеном у часопису „Нејчер клајмат чејнџ“.

    „Ако наставимо да емитујемо тако много издувних гасова као данас, до краја столећа ће земље Персијског залива прећи критичну тачку и постати непогодне за живот човека. То је постало приметно раније него што смо очекивали, а разлог за то је јединствени склоп фактора — влажности, великог испаравања заливских вода и високих температура“, упозорио је Елфатих Елтахир из Технолошког института из Масачусетса.

    Елтахир и његов колега Џереми Пал са Универзитета Лојола у Лос Анђелесу закључили су то покушавајући да схвате како ће се променити такозвана „температура мокрог термометра“ у наредних сто година у земљама Персијског залива и Блиског истока.

    Како објашњавају научници, „температуром мокрог термометра“ геолози и климатолози називају комбинацију два фактора — температуре животне средине и влажности која је прати. Она означава веома просту ствар — испод овог нивоа ниједан предмет не може да се расхлади отпуштајући влагу са своје површине.

    То је за човека веома важан параметар, јер се људско тело хлади отпуштајући влагу са површине коже. У складу са тим, „температура мокрог термометра“ ће прећи 35 степени, због чега човека очекују прегрејавање, топлотни удар, па чак и смрт уколико нема спољашњих извора расхлађивања. 

    Рачуница Елтахира и Пала показала је да ће земље Персијског залива прећи ту критичну тачку веома брзо, у седамдесетим годинама овог века, ако лидери земаља–чланица Уједињених нација овог децембра не успеју да на Париској климатској конференцији постигну договор, а отровна испарења наставе да се емитују актуелним темпом.

    У том случају непогодни за живот постаће многи велики градови и насеља у региону — катарска престоница Доха, Дубаи и Абу Даби у Уједињеним Арапским Емиратима, саудијски град Дхахран, ирански градови Бандар Махшахр и Бандар Абас, као и читав низ других области у којима ће „температура мокрог термометра“ готово стално бити већа од 35 степени. 

    У неким градовима, на пример, у Кувајту, летње температуре ће у посебно жарким сезонама премашивати 60 степени.

    Део ових региона већ сада се суочава са проблемом изазваним климатским променама. На пример, у јулу ове године температуре у низу иранских и ирачких градова премашивале су 48 до 50 степени преко дана, а 30 степени ноћу, приближивши се психолошки опасној вредности од 34,6 степени „по мокром термометру“.

    Узрок свега овога јесте јединствени спој природно–географских фактора Блиског истока, од којих се посебно издваја плитководни Персијски залив чије ће воде активно испаравати под дејством жарког Сунца 21. века, што ће повећати влажност ваздуха до максимума. 

    Истовремено, ако испарења буду смањена, а раст глобалних температура буде задржан на нивоу од два степена Целзијуса, ситуација ће остати слична данашњој, што је велики плус за заливске земље. 

    Управо због тога научници саветују арапским државама да уложе максималне напоре да мере за заустављање глобалног отопљавања буду усвојене.

    Тагови:
    глобално отопљавање, научници, Блиски исток
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога