Београд+ 3°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    Сајам књига у Београду, руски штанд

    Српска писана реч у Русији и даље егзотика

    © Sputnik/ Маријана Колаковић
    Наука
    Преузмите краћи линк
    Валентина Булатовић
    0 130

    Превођење дела српске књижевности на руски језик последњих година се интензивира, али је и даље недовољно развијено, тако да су дела аутора из Србије, без обзира на жанровску, стилску и поетску разноврсност, за просечног руског читаоца и даље нека врста егзотике.

    Да би стваралаштво писаца из једне мале словенске земље постало видљиво на огромном језичком простору какав је Русија, неопходна је сарадња професионалаца, књижевних преводилаца и издавача, али и подршка државе, закључили су учесници округлог стола о превођењу с руског на  српски и са српског на руски језик, одржаног у оквиру 60. Међународног београдског сајам књига.

    У Москви је пре неколико година основан Институт за превођење, који пружа подршку иностраним преводиоцима за превођење књижевних дела из својих земаља на руски. Преводиоци и издавачи из Србије, нажалост, немају довољно информација о овом институту и не знају за могућности које он нуди, истакла је представница Института за превођење, слависткиња Јулија Созина.

    „Један од проблема с којим се сусрећемо јесте то што наши државни чиновници, који и даље имају неке навике стечене у совјетском периоду, књижевно стваралаштво малих земаља попут Србије не виде као нешто у шта треба улагати. Највише пажње поклања се енглеском говорном подручју. Људи из Института за превођење мисле управо супротно, а посебну пажњу поклањају словенском књижевном стваралаштву“, истакла је Созина.

    Округли сто „Преводи руске литературе на српски језик и обрнуто: варљива једноставност“.
    © Sputnik/ Валентина Булатовић
    Округли сто „Преводи руске литературе на српски језик и обрнуто: варљива једноставност“.

    Наводећи пример Словеније, која је уложила велики труд и средства у промоцију своје књижевности у Русији, Созина је истакла да би и Србија на нивоу државе требало да подржи рад домаћих преводилаца и издавача који српску књижевност желе да представе руским читаоцима.

    Када је о руској литератури на српском језику реч, ситуација је неупоредиво боља. Поред добро нам знаних руских књижевних класика, захваљујући ентузијастима који се издвајају из мора издавача-трговаца, до нас стижу и дела Људмиле Улицке, Виктора Јерофејева, Михаила Шишкина, Татјане Толстој, Виктора Пељевина, Владимира Сорокина, Захара Прилепина и других врхунских савремених руских аутора.

    Издавач Зоран Хамовић верује да ће овогодишње учешће Русије на београдском сајму књига подстаћи многе који се до сада нису бавили објављивањем руских аутора да се томе посвете.

    Хамовић, чија издавачка кућа, иначе позната по вредним насловима из домена хуманистичких наука, веома ретко објављује дела преведена с руског језика, сматра да је српска јавност изузетно наклоњена Русији, али да се то огледа превасходно у интересовању за дневно-политичке догађаје, а не за књижевност, уметност и духовност.

    Издавач Владислав Бајац, који нам је „открио“ Татјану Толстој, Виктора Јерофејева и друге савремене руске писце, пажњу је скренуо на један други проблем: савремена руска књижевност у којој су, како је рекао, вредности књижевне класике надзидане ексцентричном модерношћу, изгубљена је, као и многе друге књижевности, у поплави хит литературе.

    „То није проблем који се догодио само у Србији, него и свуда на Западу, па и у самој Русији. Имали смо поплаву те западне хит литературе која је прогутала све остало. Сада, срећом, полако долази до уравнотежавања“, сматра Бајац.

    По његовом мишљењу, руска књижевност је солидно заступљена на тржишту у Србији, за разлику од Русије која готово да и не познаје савремене српске писце. Овај издавач је, наравно, свестан разлике у величини Русије и Србије, али ипак верује да разнородност српске књижевности заслужује пажњу руских читалаца.

    Песник и преводилац Андреј Базилевски предложио је да се оснује руско-српски културни фонд, који би, поред осталог, био задужен и за подршку преводиоцима и издавачима који негују руско-српске књижевне везе.

    Тагови:
    Сајам књига, писци, Србија, русија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога