Слушајте Sputnik
    Наука
    Преузмите краћи линк
    0 444
    Пратите нас

    Група научника пронашла је људе са генском мутацијом која их штити од озбиљних болести, објавио је научни часопис „Нејчер биотехнолоџи“.

    Истраживачи су проучили више од пола милиона људи, носилаца генске мутације за неколико стотина смртоносних болести које се јављају у детињству, и идентификовали 13 срећних појединаца са генским мутацијама које су код њих спречавале појаву симптома болести.

    Другим речима, ови људи би одавно требало да су мртви, али они не само да су живи и здрави већ не показују никакве симптоме болести.

    Ово откриће могло би да доведе до револуције у медицини, пошто резултати истраживања показују да можда постоји нешто у ДНК структури ових тринаесторо „суперљуди“ што њиховим телима омогућава да „игноришу“ симптоме озбиљних болести. Идентификација ових генетских фактора који заустављају развој болести могла би да буде изузетно корисна.

    Показује се да нису баш све генске мутације лоше.

    „Претпостављам да код већине људи реч ’мутација‘ буди асоцијације на нешто лоше, некакав ризик. Неке од њих су свакако лоше, то знамо. Међутим, сматрам да би концепт у ком је мутација потенцијално корисна могао да буде разлог да се посматрају појединци који су ’нормални‘ и да се пронађе превентива“, изјавио је Стивен Френд, један од истраживача групе „Сејџ бионетворкерс“ из Сијетла.

    Када студија уђе у касније фазе и истраживачи открију више о људском геному, могла би да се отвори могућност за проналазак онога што људе заправо чини здравима. Природа и еволуција развиле су велики број заштитних механизама о којима медицина тек треба да продуби сазнања.

    „Изучавање сложености нашег генома на крају ће разоткрити елементе који би могли да промовишу здравље на начине које нисмо могли ни да замислимо“, рекао је за „Гардијан“ Ерик Шад, Френдов колега.    

    Тагови:
    биологија, мутација, генетика, студија, наука, ДНК, истраживање, Стивен Френд, Ерик Шад, Сијетл
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога